Kako mi je energetski efikasna kuća upropastila život

Leonard Mekbin je odavno znao da mu je kuća na jugu Los Anđelesa izložena riziku od požara – dotrajale instalacije nisu menjane, što je čest slučaj u njegovom siromašnom kraju grada. Jednog utorka ujutru, ovaj jamajkanski imigrant pitao je poznanika za ime elektroinstalatera koji je kod njega nešto odradio. Već u sredu uveče, pojavio se taj izvođač radova po imenu Jogi i ponudio mu ugovor o ekološkoj zameni instalacija u vrednosti od 18,000 dolara.

„Rekao sam mu da nemam toliko para“, priča Mekbin (67), penzionisani vozač ambulantnih kola. „On je rekao ne brinite, gospodine Mekbin, na vama je da platite samo sto dolara mesečno. Kao, to je po nekim Obaminom programu.“

Pre dve godine, kada je Mekbin elektronski potpisao ovaj ugovor, nije shvatio da tako stavlja kuću pod zalog – opština bi mogla da mu je zapleni ako ne bude plaćao rate na vreme. Nije znao ni da će postojeću hipoteku morati da plaća još 400 dolara mesečno. Nije znao ni da založenu kuću više neće moći da proda.

„Ako bi me neko danas pitao, rekao bih mu da to nikako ne radi,“ priča Mekbin. „Namučićeš se, pokrašće te na kraju.“

Mekbin se našao u zamci programa pod naizgled bezazlenim imenom – Čista energija preko poreza na imovinu (PACE; Property Assessed Clean Energy), koji nudi građanima da otplate uvođenje solarnih panela i energetski efikasnih prozora bez kapare. Vlasnicima nekretnina dozvoljava se da plaćaju preko povećanja poreza na imovinu, što im čini dostupnim energetski efikasne uštede koje inače ne bi mogli da priušte. Za celo društvo je bolje da bude što više energetski efikasnih kuća. „Možete preći na solarno snabdevanje već danas“, rekao je predsednik Obama prošle godine promovišući PACE. „Na taj način pomažete Americi da povede čitav svet unapred u borbi protiv klimatskih promena, da bismo svojoj deci u nasleđe ostavili čistiju i zdraviju planetu.“

Ali javni radnici i pravni zastupnici lica koja su u sudskom procesu povodom PACE finansiranja upozoravaju da se ljudima agresivno nude skupi projekti koje oni neće moći da priušte. Oštećeni se žale na nekvalitetno izveden posao, dodatne troškove, radove koji nemaju veze sa uštedama energije. Mnogi nisu ni znali koliko su dužni dok im nije stigao apsurdno povećan račun za porez na imovinu. Ko ne plati, može da završi na ulici. Sve ovo se dešava bez ikakvog nadzora Federalne agencije za zaštitu potrošača (CFPB) koju od nedavno kontroliše Trampov VD direktora, Mik Malvejni.

„Ovo je nova hipotekarna kriza“, tvrdi En Ričardson iz Public Counsel, najveće pro bono pravne firme u zemlji. „Zastrašujući su razvoji događaja.“

Lako je steći utisak da je PACE državni program, ali nije. Obamina administracija dala je svoj blagoslov ovom konceptu, kao i početnih 150 miliona dolara da bi se krenulo sa poslom, i izdala načelna uputstva kroz Ministarstvo energetike 2010. odnosno 2016. Ipak, svaka federalna jedinica na lokalu zakonski odobrava PACE, da bi ga dalje sprovodio privatni sektor. „Oslanja se na naplatu poreza, pa tako ljudima deluje kao da se radi o državnom programu“, kaže Džon Rao, advokat Udruženja za pravnu zaštitu potrošača.

PACE zakoni debitovali su u Berkliju u KalifornijiBerkliju u Kaliforniji a zatim se proširili na 33 države. Ipak, za privatne stambene zgrade u ponudi su samo u tri od njih (Kalifornija, Florida, Misuri). PACE je 2016 godine izdao stambene kredite u vrednosti od preko 1.5 milijardi dolara, veliki skok u odnosu na 2014. kad ih je bilo u vrednosti od samo 350 miliona. To ga ubraja među najbrže rastuće tipove zajmova, u zemlji poznatoj po velikim zaduženjima građana. (PACE provajderi insistiraju da u stvari ne nude kredit, već samo izmene poreza na imovinu.)

Sve obično počinje tako što vas neko pozove na telefon ili vam zakuca na vrata. PACE provajderi (među kojima su glavni Ygrene i Renovate America) prodaju svoje usluge preko izvođača radova. Kritičari ovog programa tvrde da se kao mete biraju siromašna područja u kojima živi značajan procenat penzionera i pripadnika manjina sa španskog govornog područja. Na sajtu Renovate America može se videti mapa po kojoj je veliki broj projekata u Južnom Los Anđelesu, kao i u bogatijem Vju Park-Vindzor Hils delu grada (popularni „Crni Beverli Hils“). Renovate America odbacuje ove optužbe.

Građevinske preduzetnike, pošto nisu ovlašćeni zajmodavci, ništa ne obavezuje da provere platežnu moć klijenata kojima nude usluge. Proverava se samo prethodna istorija zaduženja i vrednost imovine, što su javno dostupni podaci . „Firma zna koliko može da izvuče od kog klijenta pre nego što mu išta ponudi“, kaže Alison Snou iz LASSD u Kaliforniji. „Kao kad biste došli da kupite auto, a prodavac imao predstavu koliko para nosite u novčaniku.“

Neverovatno zvuči podatak da je i troje advokata koji rade za oštećene u ovom slučaju često primalo ponude od PACE firmi, jer i sami žive u siromašnim delovima grada ili odgovaraju etničkom standardu. „Ja uvek tražim broj dozvole za rad njihove firme, ali kad to čuju oni mi spuste slušalicu,“ kaže Adelejd Anderson, advokat iz Los Anđelesa.

Firme potencijalnim klijentima obećavaju skok vrednosti nekretnine, pad potrošnje električne energije, kao i brojne poreske olakšice. Za samo par sati, praktično izdaju ljudima kredite u vrednosti od više desetina hiljada dolara, tvrde advokati i oštećeni. „Veoma ubedljivom prodajnom strategijom napadaju veoma ranjive grupe“, kaže Karolin Rajli iz u Elder Law & Advocacy San Dijegu. „Majstorski ih lažu.“

Vlasnik objekta obično potpisuje elektronski, na tabletu, pa ostaje bez primerka ugovora kakav se inače obično dobija uz stambeni kredit. „Čak i kad im daju papire na uvid, detalji su potpuno nejasni“, navodi Anderson iz Public Counsel. „Čak je i meni, iako na ovim slučajevima radim godinu dana, nekad teško da ustanovim na kolike su se isplate obavezali moji klijenti.“

Greg Frost, portparol kompanije Renovate America, kaže da vlasnici nekretnine uvek mogu da im se obrate i dobiju fizičku kopiju ugovora koji su potpisali; ovaj brži način rada više odgovara ljudima koji ne žele da čekaju po nekoliko nedelja da im se odobri finansijska konstrukcija. „Mi nudimo upitnike o kvalitetu usluge, rezultati kažu da su ljudi oko 90% zadovoljni obavljenim poslom“, dodaje Frost ali priznaje da je u pitanju samo procenat onih klijenata koji su ispunili upitnik. Kad je VICE tražio da vidi ove upitnike, pojašnjeno nam je da su klijenti bili anketirani preko telefona.

Iz Renovate takođe odbacuju optužbe po kojima su na nekim lokacijama PACE program zvali skraćenicom HERO da bi ostavili utisak da se radi o vojnom projektu, odnosno da su njihovi zaposleni vojni veterani.

Neki od radova koji bi trebalo da pruže uštede u potrošnji energije sumnjive su efikasnosti. Na primer, menjaju se vrata u unutrašnjosti objekta što ni na koji način ne pomaže održavanju temperature u odnosu na spoljašnost. Neke firme nude posebne boje za fasadu kojima se kuća navodno hladi i tako smanjuje upotreba klima uređaja, iako to ničim nije dokazano. U veleprodaji ova farba košta 58 dolara po galonu, ali se ti molerski radovi naplaćuju po nekoliko desetina hiljada.

Slučaj Leonarda Mekbina dobar je primer. „Konsultovali smo brojne elektroinstalatere; kažu da nema šanse da radovi na kući od 100 kvadrata mogu da koštaju 18,000 dolara“, tvrdi Karmen Hil iz Harambee Housing Information Program koja je radila na slučaju Mekbin. „Izvođač radova kaže da ne razumemo obim tog posla, morali su da čupaju zidove, ali električari nam kažu da se ne ruši zid da bi se zamenio prekidač za struju“. Hil dodaje da su iz građevinske firme tvrdili da su po zidovima u potkrovlju uveli izolaciju, dok Mekbin kaže da to nije bio slučaj. Majk Lemir, potpredsednik Ygrene, kaže da je ovaj projekat „ispunio sve potrebne uslove, sve je bilo u skladu sa ugovorom.“

Mekbin je penzioner, kao i mnogi drugi koji su zažalili zbog učešća u PACE programu. Poznat je slučaj Osi Hil iz Los Anđelesa, žene od 86 godina koja pati od staračke demencije. Iako ima prihode manje od 1,000 dolara mesečno, ubedili su je da pristane na zamenu 19 prozora, rekonstrukciju eksterijera, i pokrivanje verande. Ovo će otplaćivati dve decenije, po 5,471 dolara i tri centa godišnje – što je skoro polovina njenih prihoda. Udruženja za pravnu zaštitu potrošača prikupilo je 29 ovakvih horor priča. Tu su, na primer, 95-godišnji veteran iz Taskegija i njegova gluvo-slepa supruga kojima su odrađeni radovi u vrednosti od 42,800 dolara; par nije bio zadovoljan konačnim kvalitetom obavljenog posla pa su odbili da potpišu završnu potvrdu, zbog čega ih je izvođač radova tužio sudu.

PACE provajderi tvrde da završna potvrda garantuje kvalitet usluge. „Mi odobravamo isplatu tek kad i ako stigne potvrda od vlasnika poseda“, ističe Majkl Midlberger iz Renovate America.

Ipak, oštećeni se pre svega žale da nisu bili obavešteni da će im troškovi povećati poresku osnovicu, kao ni da PACE uzima samu nekretninu kao zalog. Većina je bila šokirana kad bi im stiglo poresko rešenje sa nekoliko hiljada dolara povećanja. Alison Snou nam je pružila uvid u štampane oglase u kojima se egzaktno tvrdi da „Ulaganje u solarnu energiju NEĆE vam povećati porez na imovinu“, iako se radovi upravo tako naplaćuju. Iz Ygrene priznaju da „taj vid komunikacije ne bi bio u skladu sa propisima“.

Ugovori su obično tako definisani da sprečavaju raniju otplatu glavnice, pa je dužnik primoran da čeka da se kamata akumulira. Povećana stopa poreza vezuje se za posed, što drastično otežava prodaju objekta. Većina banaka izbegava da posluje sa vlasnicima nekretnina pod PACE programom, a i potencijalnom kupcu obaveza plaćanja većeg poreza anulira beneficije u vidu energetske efikasnosti kuće. Finansijska obaveza prema državi obično je prioritetna u odnosu na obavezu prema banci, pa tako čak i ljudi koji svoj stambeni kredit redovno otplaćuju mogu ostati bez krova nad glavom ako nisu platili ratu poreza. Ovo je ozbiljno zasmetalo i bankarima, koji su retko na strani građana u sudskim procesima. „Na ovaj način privatna kreditna transakcija može praktično da preskoči moju, jer se oslanja na potraživanja lokalne vlasti“, kaže zabrinuto Pit Mils iz Udruženja hipotekarnih bankara.

Sve je više neredovnih platiša u PACE projektima. Provajderi ističu da još nisu zaplenili nijednu kuću, ali na to nemaju pravo samo oni. Lokalna vlast može da oduzme svaki objekat na koji nije plaćen porez, advokati oštećenih takođe navode da je bilo slučajeva u kojima su klijenti prosto napuštali svoje domove kad više nisu mogli da plaćaju rate. Takođe je zabeležen bar jedan slučaj u kom je sam zajmodavac isplatio državi zaostali porez na imovinu i odmah zaplenio objekat od vlasnika.

Interesi svake strane umešane u ovaj projekat su zaštićeni – osim interesa građana. Građevinske firme svoj rad naplate po okončanju projekta, PACE provajderi mogu da ostvare profit prodajom hartija od vrednosti, lokalne vlasti mogu da naplate kazne za utaju poreza ili da zaplene objekat. Iako je rizik za sve ove kompanije minimalan, kamate koje PACE naplaćuje daleko su više od standardnih kamata za stambene kredite: variraju od 10% do čak 26.99%. Kako kaže Snou, „Cena je visoka, a zajmodavac ne preuzima nikakav rizik. Sav rizik pada na zajmoprimca.“

Provajderi Renovate America i Ygrene ističu da se obavlja temeljan skrining svih građevinskih firmi, kao i obuka koja treba da obezbedi fer poslovanje sa klijentima. Vrši se brižljiv nadzor u inicijalnom periodu, a sve pritužbe na neadekvatne uslove poslovanja se istražuju. Ipak, advokati kažu da provajderi samo beleže prekršaje a ne nude nikakvu nadoknadu oštećenima. Majk Lemir iz Ygrene tvrdi da je njegova kompanija poništila neke od PACE ugovora kad je bila ustanovljena prevara ili obmana korisnika, ali to su bili retki izuzeci unutar 50,000 sklopljenih ugovora.

U odgovoru na pritužbe, Renovate America je sprovela spoljnu reviziju svog poslovanja, i uspostavila rejting sistem za građevinske firme koje unajmljuje – od 7,000 preduzimača, obustavili su saradnju sa njih stotinak. Ipak, iz Renovate su odbili zahteve revizora da pruže dokaze za tvrdnje da renoviranjem kuća štedi na potrošnji energije – kažu da bi se tako proces previše usporio. Lemir navodi da Ygrene ohrabruje vlasnike objekta da se sami raspitaju i utvrde koje bi im intervencije donele najveću uštedu, po kojoj ceni. „Nije na nama da im namećemo određene radove.“

Naravno, sve se ovo svodi na internu kontrolu. Lokalne vlasti dobro zarađuju od ovog programa, pa nisu motivisane da ga obustave – Bejkersfild u Kaliforniji je izuzetak. „Opštine su se prilično okoristile od PACE programa“, ističe Džon Rao. Grupe za zaštitu životne sredine i dalje smatraju da PACE promoviše ekološke energente. „Mislim da se program može donekle reformisati,“ kaže RL Miler iz ekološkog komiteta Demokratske stranke Kalifornije, predsednik Climate Hawks Vote PAC. „Ima tu potencijala za zloupotrebu, ali istovremeno ima i mnogo dobre volje.“ Istraživanje objavljeno u Applied Energy pozitivno ocenjuje uvođenje solarne energije u Kaliforniju na mala vrata.

„Zlatna država“ takođe pokušava da reformiše PACE program; u oktobru su uveli obavezu da se proveri prihod zajmoprimca pre odobrenja finansijske konstrukcije, kao i da provajder spreči zloupotrebe kod preduzimača. Ova nova pravila u Kaliforniji stupaju na snagu od aprila, a Renovate planira da ih uspostavi kao model i u ostalim državama. Ipak, advokati kažu da ovi novi propisi (koje su provajderi odobrili) sadrže previše rupa. Neujednačeni zakoni po državama obično daju motiv investitorima da izaberu lokaciju svog poslovanja po najslabijim restrikcijama; dobar primer je izdavanje kreditnih kartice. „Bilo je grešaka, ali mi i sami tražimo strožije restrikcije. Želimo da ista pravila važe sa sve, da ne bude trke ka dnu“, navodi Greg Frost iz Renovate America.

FBI već istražuje poslovanje ove firme, iako iz Renovate tvrde da meta nisu oni već jedan od preduzimača sa kojima su sarađivali. Nejasna podela odgovornosti otežava istražni rad koliko i pravne zaštite. Neki advokati u Kaliforniji pokušali su da tuže izvođače radova pred lokalnim odborom za izdavanje licenci, što omogućava provajderima kao što su Renovate America i Ygrene da izbegnu odgovornost.

Najviša instanca koja bi mogla da uvede red je ona federalna: Državna agencija za zaštitu potrošača (CFPB). Ipak, oni se za sada nisu mešali zbog opskurne tehnikalije. Još 1969., objašnjava Džon Rao, ustanovljeno je da se poreski dodaci ne mogu izjednačavati sa zajmovima, pa se zato na ove dve mere ne primenjuju isti standardi. CFPB ne prihvata ni formalne pritužbe povodom PACE programa.

„Oni ćutke ubijaju slučajeve,“ kaže Snou. Pit Mils iz Udruženja hipotekarnih bankara podseća da CFPB „obično ne ustručava da široko definiše svoju jurisdikciju“ i žali zbog činjenice da se PACE ne tretira kao zajam. „Ta transakcija u svakom pogledu funkcioniše identično kao potrošački kredit“, kaže on. IRS čak potvrđuje da se kamata na PACE uplate može tretirati kao poreska olakšica, baš kao i stambeni krediti.

David Majorga, portparol CFPB, nije želeo da komentariše situaciju sa PACE programom. Njegova agencija trenutno prolazi kroz ozbiljnu krizu identiteta, jer pravo na ulogu vršioca dužnosti direktora polažu kako zamenica direktora Leandra Ingliš tako i direktor budžetskog sektora Mik Malvejni; proces je još uvek u toku. Čak i kad se to pitanje bude rešilo, malo je verovatno da će se Agencija za zaštitu potrošača u dogledno vreme pokrenuti novu regulativnu inicijativu. U razmatranju je predlog zakona koji bi naložio CFPB da sastavi pravila poslovanja za PACE program na federalnom nivou, što podržavaju i Renovate America i Ygrene. Ali ko još očekuje od Trampovog poslušnika, čoveka koji je već izjavio da je ova agencija „jad i beda“, da preduzme takve korake?

U međuvremenu, siromašni vlasnici nekretnina oštećeni PACE programom ostavljeni su na cedilu. Program se širi i geografski a i po nadležnosti – u Floridi se PACE već primenjuje na zaštitu od uragana. Sve više ljudi moglo bi se naći u nezavidnom položaju nesuđeno ekološki svesnog Leonarda Mekbina.

„Teško da ću moći da zadržim ovu kuću“, kaže Mekbin koji trenutno pokušava da kroz pregovore smanji rate poreza na imovinu, ali smatra da ga je PACE program doveo u bezizlaznu situaciju. „Ne znam gde bih otišao. Jedino da živim na ulici. Moram nekako da zadržim to malo što imam.“

JOŠ na VICE:

Kad si u vezi s nekim ko baš ne zna s parama

Pokušala sam nedelju dana da jedem bačenu hranu

Ako skupljate đubre za sobom, dobićete vutru. U Americi