Seks

Žene i masturbacija: 6 mitova i zabluda

Duboko verujem u to da se čovek uspravio na dve noge kako bi oslobodio ruke za samozadovoljstvo.
25.6.17

Oduvek sam visoko cenio masturbaciju, tu televiziju za misleće ljude. Duboko verujem u to da se čovek uspravio na dve noge kako bi oslobodio ruke za samozadovoljstvo. A kada sam skapirao ili saznao da i devojke i žene masturbiraju, bio je to istinski vrli novi svet, kao i popaljiva stvar za fizičko i mentalno raspamećivanje.

Međutim, onda sam otkrio i da nas obmanjuju i lažu. I da žene to mahom ne rade onako kako to prikazuju popkultura, pornografija i ostali (ne)kulturni narativi. Drugim rečima, da postoji gomiletina mitova, zabluda i tabua o ženskoj masturbaciji, odnosno o ženskom drkanju, onanisanju, trljanju, draškanju, samozadovoljavanju ili pak nadraživanju. Mitova koje onda valja raskrinkati kao jebene antivakcinaše, one degenerike što veruju da se nije bilo sletelo na Mesec, da su vanzemaljci napravili piramide ili da je 9/11 organizovala američka vlada, uterali joj. Pa hajde onda!

Reklame

Pre & iznad svega, taj ruksak zabluda oko ženske masturbacije blisko je svezan sa mitovima i neznanjem o vaginama ili vulvama. Jer, baš kao što mi muškići realno pojma nemamo u vezi sa tim zgodno nezgodnim organima i njihovim veselo zbrčkanim kožicama koje zovemo usnama, tako pojma nemamo ni o ženama i njihovim seksualnostima. Vagina se ne uči u školi, a bome ni na internetu. Žene i njihova međunožja su nam otud jedna zagonetka, enigma, rebus, bela ukrštenica, Rubikon i Rubikova kocka odjednom. A ko drukčije kaže, kleveće i laže, vaistinu. Niko ne zna šta se tu tačno odvija, svako naše pobliže putovanje među prepone je kao porinuće istraživača u Terra Incognita. Pad sa ivice Zemlje ako zađemo tamo južno od Ekvatora je više nego izvestan. I diskvalifikuje nas kao boksera koji se odluči na tamburanje ispod pojasa. A upravo su neuki muškarci ti koji, hvala prokletom patrijarhatu, mahom pišu novinske članke, vode naučna istraživanja, te upravljaju državama i crkvama. Drug klitoris, organček koji proizvodi tu onanističku zadovoljštinu, tada (osta)je nepopravljivo neuhvatljiv poput Jetija ili čudovišta iz Loh Nesa. Jedan mit u drami savremene egzistencije.

Naime, jasna i precizna slika klitorisa pojavila se tek 2009. godine, takoreći juče, iako ga je izvesna urološkinja Helen O'Tul – naravno, žena – zapravo mapirala "još" 1998. godine. Neka nas to ne iznenađuje. Jer, kada je jedan venecijanski profesor anatomije, Mateo Kolombo, 1558. godine prvi put "otkrio" (opisao) klitoris – nije postao slavan poput svog prezimenjaka Kristofera koji je "otkrio Ameriku". Ne, bio je to kontinent koji je morao da ostane skriven, a Kolombo je uhapšen, optužen za jeres, bogohuljenje, veštičarenje i satanizam. Svakako, vredelo je čekati, jer sada konačno i najzad znamo kako glavni seksualni organ ženki izgleda. Pa ga Francuzi (a ko drugi?) 2016. godine i štampaju po svojim 3D štampačima.

Reklame

Poenta je u tome što klitoris zapravo nije jedna misteriozna i omalena kuglica, loptica, dugme ili skriveni "čova u čamcu" tamo negde. A ponajmanje je puki "ekvivalent penisa" kako to seksistički volimo da mislimo. Zapravo, u pitanju je jedan masivni organ za sebe, sa bahatim telom i sa još po dva krupna kraka od oko 10 cm, nalik na lignje iz horor filmova i/ili onih japanskih grafika. Dotični junak okružuje i grli čitavu vaginu, širi se i pulsira, te pruža raspamećujuća zadovoljstva svojim korisnicama. Klitoris koji možemo da ukebamo, i koji onda čačkaju žene (a i mi sami, kada nam dozvole), zaista je samo vrh jednog vrelog anatomskog brega. Ali, okej, anatomija je stvar rezervisana samo za posebno perverzne. A i oni poprečni preseci iz udžbenika iz biologije nam svakako nisu pomogli da bismo shvatili o čemu se tu zapravo radi. Šta ćemo sa kulturom drkanja i izbegavanja istog među ženama?

1. Dizanje svesti

Prva zabluda ili mit glede rukobludija je ta da ono muškarcima dolazi nekako prirodno, a da su žene te koje moraju da ga nauče. Jeste činjenica da je ženska seksualnost bila i ostala predmet masivnog istorijskog i sociokulturnog potiskivanja, drame oko histerije, kao i nekakve mentalne represije uopšte. I otuda i nažalost mnoge devojke i žene zaista nauče da istražuju same sebe tek u zrelijim godinama. Ili, hm, to samo volimo da mislimo? Jer, činjenica je i ta da mnoge žene ipak komotno otkriju masturbaciju i kao sasvim mlade. Zapravo, kažu istraživanja, oko 75% devojaka jesu masturbirale pre svog 18. rođendana, i otkrile su tu autonomnu zabavu posve same. Jeste da su muške genitalije, nekako uvek viseće tu, taj neki džepni bilijar i ostalo, ali ni ženska ruka u gaćicama nije neki fantastični, istorijski i nadasve retki događaj nalik sletanju misije Apolo 11 na Mesec.

Reklame

Pa ipak, razna seksualna obrazovanja i vaspitanja nastoje da nauče devojke i da poduče žene u vezi sa njihovim polnim organima. Da dižu svest poput penisa. Kao da žene svoje telo uopšte ne (po)znaju. Odnosno, kao da su devojke nekakve nakaradne Uspavane Lepotice koje je tada neophodno probuditi u vezi sa tim da, posve neverovatno, imaju vulve i vagine među nogama. Alo, tuširanja, brijanja, ulošci, tamponi, razni svrabeži i drapkanja, pa žene su u intimnom kontaktu sa svojim genitalijama jednako često, ako ne i češće od njihovih muških parnjaka. Iako fakat ne moraju da premeštaju jaja s leva na desno i obrnuto u uskim farmerkama. Nema ništa loše u edukaciji, naravno, ali hajde da paternalistički ne potcenjujemo znanje mladih gospođica o onome što i onako pažljivo neguju među nogama, važi? I žene su sasvim prirodno jedna seksualna bića i ne trebaju im posebni tutori i specijalna vaspitanja u vezi sa tim.

2. Dizanje penisa

Druga krupna zabluda i naklapanje u vezi sa onanisanjem ženskinja je prvenstveno ta da je u pitanju neka sumanuta, spektakularna i nadasve raskalašna predstava u ime zadovoljstva muškog naroda. Toj zabludi doprinose kako pornići, tako i tih par filmova što se bilo usudilo da prikažu ženu kako se dira. Na primer, u Američkoj piti (1999), ona Čehinja se nadasve senzualno svlači, ogleda i pipka dok je muškići strimovano gledaju, a u Američkoj lepoti (1999) je ona pohotna klinka uzbuđena i sama u kadi prepunoj ruža – ali opet samo u fantaziji Kevina Spejsija. Slično je čak i sa onim komičnim vibratorstvom u Ne još jednom tinejdžerskom filmu (2001), baš kao i sa Natali Portman u Crnom labudu (2010). A setimo se i Meg Rajan kako simulira orgazam u Kad je Hari sreo Sali (1989) u kultnom njujorškom deliju iz 1888., a na razonodu svih posetilaca i one "Uzeću ono što je ona jela" tetke. Ne bi bilo toliko zabavno da je orgazam simulirao Bili Kristal, zar ne?

Reklame

A poenta je u tome da ženska masturbacija ipak nije neka velika objava ili šou samo za naše oči na upokojenom Trećem Kanalu. Dok muškarci na filmu obično masturbiraju komično, a ne seksi (kao npr. u Ima nešto u vezi sa Meri, 1998), cilj filmovane masturbacije žena je samo taj da raspali želju drugih. Dakle, kao da one nemaju neke svoje želje mimo bioskopske publike. Ova logika dodatno objektifikuje žene, i to u jednom intimnom događaju koji bi trebao da bude samo njihov i ničiji drugi. Baš zato i mnoge curice koje se prepuštaju svom divnom orgazmičkom spektaklu pred drugima, zapravo neprekidno razmišljaju o svojim izrazima lica, uzdasima i ostalom. Čak i ako je cela akcija za njih same sa sobom obično posve ćutljiva i nespektakularna, odnosno nije nekakav cirkuzantski performans. I zato, ako je verovati Kozmu (iako ga sigurno uređuje Satana lično), čak 32% žena kažu da imaju problem sa orgazmom zato što su isuviše fokusirane na to kako tokom orgazma izgledaju.

3. Dobre devojke to ne rade

Treća i neretko ključna zabluda u vezi sa masturbacijom žena je stav da to rade jedino, pa, drolje. Odnosno, žene sa nešto većim libidom, brojem partnera ili manjim seksualnim inhibicijama od većine, pošto uspešno i vešto odvajaju seksualne odnose i emocije. A, zapravo, "drolje" su samo mitska bića, fikcija ili plodovi naše konzervativne imaginacije, a ne obične osobe koje naprosto imaju ili žele više seksa od muškaraca i svojih drugarica. Drugim rečima, žene koje se miluju i maze i onda kada su same, obično se percipiraju kao nastrane, droljaste i seksualno promiskuitetne pornićarke. A ne kao normalne ženske osobe koje žele nešto zadovoljštine i za same sebe u ovoj dolini suza. Onih suza koje znaju da cure i niz preponu, a ne samo niz obraz. I sam razgovor muškaraca o masturbaciji sa raznim devojkama i ženama se interpretira kao poziv na seks, jer pobogu, zašto bi to žene radile i pričale o tome, a da zapravo ne žele muškost i ukrućeni balvan među svojim butinama? I u pornićima je scenario obično takav da "solo" glumici u akciju redovno upada nekakav mužjak, a ona mu se obraduje kao sedmici na lotou ili oslobađanju od poreza.

Reklame

A možda, samo možda su te žene jednostavno iskrene i otvorene, te bezblamski uživaju u svojim divnim telima? Šta kažemo na to? Isuviše strašno, ha? Jer, i ovaj percipirani droljizam je varijacija na temu stava da ženska seksualnost postoji samo zato da bi zadovoljila neke druge ljude. I to obično one sa visuljkom među nogama kojeg valja ukrutiti, naravno. Dok, zapravo, mnoge žene to rade samo zato da bi ušuškale još malo zadovoljstva u svoj svet i život, mimo partnera koje imaju. Jer, kako je to genijalni Vudi Alen u kultnom Annie Hall bio poručio, "Hej, nemoj mi spočitavati masturbaciju. U pitanju je seks sa nekim koga volim." Baš kao što su disanje ili ispijanje vode moralno neproblematični – isto mora da bude i sa masturbacijom: u pitanju je ispunjavanje jedne proste fizičke želje ili potrebe. Želele te žene seks sa muškarcima stalno i odmah ili ga želele nikad i uopšte, žensko drkanje je, prosto i jednostavno, jedna sasvim druga priča. Na koju devojke i žene imaju puno i posve ljudsko pravo.

4. Devojke to rade romantično

Foto via Flickr/ Yuki Suzuki

Tada se, četvrto, mitologizujuće tvrdi da je masturbacija žena neko nadnaravno emocionalno iskustvo, mahom posvećeno zaljubljenim i posve monogamnim prinčevima na belim kobilama. To jest da žene, dok drkaju, maštaju jedino o dugim romantičnim vezama, vereničkom prstenju po prstima, atmosferičnim svećama i ambijentalnim muzikama sa famoznim dugim dijalozima. O senzualnim mlečnim mazalicama za telo na plažama od belog peska u društvu plavokrvnih džentlmena. Ili bar "šmekera", šta god to idiotski značilo. Eh, kada bi to samo bila istina! Iako onanija za žene zaista može da predstavlja jedno sveobuhvatno i maštovito opuštajuće iskustvo iz nakaradnih monogamnih fantazija, i mimo ovog sveta koji je uporno i bolno lišen pravih muškaraca iz ljubavnih roto-romana, istina je obično manje romantična. Žensko je drkanje najčešće samo banalna trljajuća praksa u trajanju od par minuta kada iste odlaze u krevet i uspavljuju se koristeći svoj klitoris kao medicinu ili narodni lek.

Reklame

Zaista, zašto žene ne bi imale i nakaradne i nastrane hardcore fantazije koje su sve samo ne romantične i ne uključuju nekakvog Hjua Granta, Rajana Goslinga ili stičnog metiljavka? Jer imaju ih, dođavola. I mnoge od njih se, baš kao i mi dečaci, onda pred ogledalom svog uma zapitkuju, "Jebote, odakle je sad ovo izletelo i uletelo u mozak i fantaziju mu?". Izdašno obdareni crnci, dupla penetracija, bukkake, grupnjak, scenario silovanja, šamaranje, gušenje i treniranje srednjeg veka na guzici, zašto da ne? I da, baš kao mi sami, trude se da tu stvar ne preanaliziraju, već da u njoj samouživajuće samo uživaju. Kao u svojoj maloj mračnoj tajni koja ih redovno dovede do sladostrašća kada sve drugo i konvencionalno ne upali. Jer, jebiga, ljudski um je zajebana naprava, i ko će sad pronalaziti sve uzroke, racionalizacije i objašnjenja njegovog sadržaja. Neka ga, ili Let it Be, lepo svojevremeno reče filozof Pol Makartni. Ili, opet Vudi Alen: "Da li je seks prljav? Samo kad se radi kako treba."

5. Žene ne gledaju porniće

Foto via Flickr/ Bill Strain

I to nas potajno dovodi do, peto, sledeće zablude o ženskom drkanju – a to je da žene ne konzumiraju pornografiju kao svojevrsnu masturbativnu ispomoć. A PornHub, YouPorn, Xhamster, RedTube i ostali su samo na jedan klik daleko. Zar odistinski mislimo da na njih ne klikću naše tzv. lepše polovine? Opet smo na terenu iste stare zablude koja provejava poput promaje mozga, a to je da su samo mužjaci seksualna bića. A žene nekako čiste, nevine i neiskvarene, pa ne pornićare i ne prepuštaju se audiovizuelnom bludu i prljavštini. Nekada se i posve naučno drobi o tome da su muškarci "vizuelniji" pol ili rod kada je reč o svom tom seksu, pa im i domen pornografije nekako suvereno pripada. Uostalom, štampani eksperiment kao što je bio Playgirl zapravo jesu kupovali jedino gej muškarci.

Reklame

Međutim, jedno je trafika, a drugo je internet. Savremena istraživanja vele da je 1 od 3 korisnika internet pornografije danas ženskog pola, a još zanimljivija istraživanja i to da se ženska međunožja i te kako orošavaju i vlaže na pornografske slike i video uratke. Zapravo, baš isto onako kao što se ona muška nadimaju i bubre. Uzbuđuju se čak i na scene prndačenja među šimpanzama. Drugarice i dame jesu malo izbirljivije, i najčešće ne drkaju na scene u kojima su žene degradirane ili ne uživaju (iako, opet, mnoge drkaju baš na to, jer ženski mozak je neobična tvorevina). Uz to, u tradicionalne pornićarske (sub)kategorije lagano se ušuškavaju i one koje su Female Friendly ili ciljano namenjene ženama. I opet, u tim mračnim internetskim odajama se ne radi toliko o romantičnoj priči i/ili radnji, kako bi stereotip pretpostavio, već o samo malo drugačijem kadriranju. A inače i tu prndačenje praši i seme prska unaokolo u tipičnom hardkor maniru. Naprosto, žene jesu vizuelne i iza kamere, a ne samo ispred nje. Na kraju krajeva, zašto bi žene bile nužno maštovitije od muškaraca, odnosno osobe bez potrebe za eksternom stimulacijom koju je osmislio neki režiser i producent iz pornićarske San Fernando Doline? I nije li to još jedan bedni stereotip koji valja raskrinkati i poslati u ropotarnicu istorije?

6. Drkanje je osnaživanje žena

Foto via Flickr/ frankieleon

Sa druge strane, i ovo je poslednji mit ili zabluda o ženskoj onaniji, mnoge feministkinje tvrde da žene jednostavno moraju da masturbiraju kako bi se osnažile i borile protiv patrijarhata, seksizma, mizoginije i pokvarenog sistema uopšte.

Masturbacija jeste i mora da bude jedan lični – a ne nužno i politički – čin. Nešto u čemu se može uživati i u čemu treba da uživamo, i to ne uprkos, već potpuno nezavisno od svakako nepoštenog i odurnog sveta u kojem realno živimo. Terorizam, korporacije, krupni kapital, korumpirani političari, jebeni ISIS, Putin, Tramp, mislim, nošenje prokletih pelena u južnokorejskim fabrikama famoznih Stranih Investitora – ono, može li čin trljanja sopstvenih intimnih delova da bude nešto što je mimo svih tih sranja? Njihovo ili naše drkanje najčešće je tako divno i neobavezno lišeno svake politike, čak i ako klikćemo na interracial. Hajde da isto bude i sa ženama?

Jer, ne treba masturbacija da politički osnažuje žene, već žene samo treba da mogu da rade šta god požele. Sa svojim telima, sa samima sobom, sa svojim životom. Žensko drkanje je lična stvar tih žena i ne treba da se tiče nikog drugog – ni popova i političara, ali ni feministkinja i ljudskopravaša.

Još na VICE.com:

Devojke otkrivaju kako masturbiraju

I žene drkaju, zar ne?

Kako sve možete da se povredite masturbiranjem