Volim svog partnera, ali volela bih da ne živimo zajedno

Članak je prvobitno objavljen na VICE Italy.

Pitajte VICE je serija u kojoj čitaoci traže od VICE-a da reši njihove probleme, od suočavanja sa neuzvraćenom ljubavlju do suočavanja sa dosadnim cimerima. Danas se nadamo da ćemo pomoći nekome ko ne zna da li je to što ne želi da živi sa partnerom pretnja njihovoj vezi.

Zdravo VICE,

Bila sam u divnoj vezi poslednjih nekoliko godina; prve dve su bile na daljinu (dok sam završila studije u inostranstvu), a poslednje tri smo živeli zajedno.

Moj partner i ja smo oduvek želeli da živimo pod istim krovom, ali kada se to zaista dogodilo, stvari su postale komplikovanije. Moj partner se preselio u stanu kome sam već živela sa prijateljima, što je zaista promenilo dinamiku grupe. Takođe smo shvatili da, kao par, imamo veoma različite načine razumevanja ličnog prostora.

Za mene je moj dom svetinja – svaki predmet u njemu ima značenje, a održavanje stvari u redu pomaže mi da i svoj um održavam u redu. Za njega je dom „samo kontejner“ stvari, kako bi rekao. Urednost je bila stalni izvor sukoba u prvoj godini zajedničkog života.

Sada smo napravili mnogo kompromisa i više ne živimo sa cimerima, ali kada smo razdvojeni zbog posla ili porodičnih razloga, često osećam olakšanje. Ovi trenuci me podsećaju na godine kada smo bili u vezi na daljinu - vreme kada se nismo svađali oko toga ko pere, kuva, baca đubre i tako dalje.

Ponekad zavidim prijateljima koji žive sami i ne moraju da prave kompromise sa ljudima sa kojima su u vezi. Da li je normalno što mislim da je zajednički život precenjen? Da li je moguće imati jaku, intimnu vezu, ali ne živeti pod istim krovom?

O.

-

Draga O.,

Kao što si navela u svom pismu, ti i tvoj partner različito razumete šta čini dom - i koliko je važno da se o njemu brinete. Pošto je ovo ključni izvor stresa u vašoj vezi, korisno je prvo utvrditi osnovni uzrok vaše razlike u vrednostima.

Kako objašnjava klinički psiholog i seksualni savetnik iz Milana, Rafaele Simone, gledišta ljudi o njihovom kućnom prostoru određena su prošlim iskustvima i porodičnim poreklom. „Hajde da razmislimo o nekome ko je odrastao u porodici koja se često selila“, kaže Simon. „Biti vezan za mesto verovatno je postalo povezano sa bolom napuštanja. Kao rezultat toga, možda su postali nesvesno naskloni tome da razviju vezanost za dom."

Ove razlike u vašem odnosu - prema domu i predmetima u njemu - mogu se manifestovati u svim vrstama svakodnevnih situacija. Recimo, tvoj kuhinjski sto je pripadao tvojoj baki, koja više nije sa nama. Za tebe taj sto predstavlja važnu i pozitivnu uspomenu. Ali za nekog drugog to bi moglo izazvati tugu.

Još jedan komplikovan faktor u vašoj situaciji zajedničkog života mogao bi biti povezan sa pandemijom COVID-19, koja je gurnula osećanja mnogih ljudi o njihovim domovima u krajnost. „Uneli smo sve naše rutine u dom“, objašnjava Simone. Dom je postao kancelarija, teretana, pa čak i pekara - što je mnoge od nas navelo da maštaju o posedovanju sopstvenog prostora u bliskoj budućnosti (što pokazuje i porast cena nekretnina u tom periodu).

„Ali kod drugih“, nastavlja Simone, „pandemija je donela osećanja mržnje prema domu u kome su bili zarobljeni tako dugo“. Za tebe je briga o svom domu način da se brineš o sebi. Ali možda tvoj partner više vrednuje uživanje u životu van kuće – izlasci, putovanja, boravak u prirodi. Kao rezultat toga, obavljanje kućnih poslova može mu izgledati kao gubljenje vremena. To bi moglo izazvati osećaj gorčine, posebno ako oseća da je morao toliko toga da „stavi na čekanje“ u poslednjih nekoliko godina.

I danas, u heteroseksualnim parovima, domaćički posao nesrazmerno obavljaju žene. Ovo je uglavnom zbog razlika u rodnoj socijalizaciji - a to je tek nedavno počelo da se menja. Bez obzira koliko je to frustrirajuće, tvoj partner možda nikada nije naučio da obavlja neke kućne poslove.

Ako želite da postignete bolji kompromis u načinu na koji delite posao, možda ćete morati da oboje učite i razgovarate. Ali, bez obzira na sve, bitno je da ga ne saplićeš namećući mu krivicu. „Učenje mora biti proces koji obogaćuje, a ne ponižava“, podseća Simone.

Međutim, ako i dalje smatraš da bi za vašu vezu bilo bolje da živite odvojeno, ili samo čezneš za sopstvenim prostorom, u tome zaista nema ništa loše. „To što većina ljudi nešto radi, ne znači da je to obavezno“, kaže Simone.

Socijalna očekivanja i ekonomski pritisci na stranu: „Sve zavisi od toga koliko cenite zajednički život.“ Ako je ovo još uvek ono što želite na nekom nivou, onda bi možda bilo vredno pokušati da rešite stvari i ponovo pregovarate o uslovima vašeg suživota. Druga opcija je da pokušate da živite odvojeno, kao eksperiment, i vidite šta vam se najviše sviđa.

Što se tiče otvaranja teme sa svojim partnerom, „uvek treba da jasno kažeš da lična preferencija, kao što je boravak u sopstvenom prostoru, ne menja naklonost koju imaš prema toj osobi“, kaže Simon. „Posedovanje privatnog prostora u svom životu omogućava ti da imaš prostor za lični razvoj, nezavisno od partnera”.

Na kraju krajeva, naša generacija je mnogo više navikla da se kreće i deli svoje živote na fluidne načine. Zajednički život danas je mnogo drugačiji od onoga što je nekada bio. „Kada smo sa nekim, znamo da sa ama tu jer veruju u vezu koju imamo“, zaključuje Simon. „Ovo nam omogućava da se osećamo dobro u paru, čak i bez toga da se viđamo svakodnevno ili živimo zajedno.“