5 saveta za zaposlene studente: Kako da ne živiš kao studentska sirotinja a da pored toga imaš i život

Adolescencija je period u kom većina nas tek otkriva odgovor na pitanje “šta želim da budem kad porastem?” a ne shvatamo da već, donekle, i jesmo “odrasli”. Pored svih egzistencijalnih pitanja koja se javljaju u ovom dobu, tu su neizbežne obaveze koje nalaže fakultet, računi, izlasci koji ne mogu bez para. 

Pre nego što sam upisala fakultet, često sam slušala priče kako izgleda studentski život: part tajm poslovi kako bi ‘živeo kao Bog’ bar jedno veče u gradu, ostaci hrane koji su nikad slađi nakon izlaska u 5 sati ujutru i stres, stres i stres. Tada počinjem da preispitujem tvrdnju da je studentski život najlepši period života. Sada sam treća godina na faksu i, iako je većina stvari istina, vremenom sam razumela da u svemu tome i jeste čar.

Kao devojka koja je došla da studira u veliki grad, imala sam određena očekivanja od Beograda. Oni koji sebi uspeju da priušte zadovoljstvo da studiraju znaju da to nije ni malo jeftin sport. Novo okruženje i sam prostor za život, osim doma, podrazumeva i položaj podstanara od kog se na kraju meseca očekuje kirija, ume da umanji celokupno uzbuđenje. Uskladitu prosečnu sumu koju dobiješ za džeparac sa željama nekog ko je “kao pušten sa lanca” nije jednostavno. 

Zato se većina studenata javlja u neku od studentskih službi za zapošljavanje kako bi lakše i bezbolnije raspolagali novcem. 

Međutim, snalaženje u mnoštvu novih obaveza nije lako za tipičnog studenta. Iz tog razloga, okupila sam nekoliko uspešnih zaposlenih studenata i pitala ih da za VICE podele savete kako da studiraš i zarađuješ, a ostaneš čist sa glavom.

Organizacija vremena predstavlja najveći izazov za većinu mladih. Studentski život pored ispitnih rokova, donosi i novo društvo sa faksa, izlaske, šanse kojih nije bilo u srednjoj školi ili u gradu u kom si odrastao. Odgovor je samokontrola i postavljanje prioriteta.

Kako kaže studentkinja Fakulteta političkih nauka, Tamara Baćanović, u periodu ispitnog roka snaga se usmerava na dva fronta- ispiti i posao. Skroz je druga priča kada imaš luksuz da blejiš u stanu ceo dan.

Život prosečnog studenta koji je zaposlen tada se svodi na posao, učenje, spavanje (ako stigneš), repeat. U velikoj si prednosti ako počneš sa učenjem pre nego što izađe raspored ispita. Tada umesto 8h učenja i 8h rada 5 dana pred ispit, možeš da izdvojiš onoliko dana koliko je potrebno da bi učenje dnevno trajalo 2-3 sata, tako da imaš vremena i za društveni život. Dan traje 24h, što je sasvim dovoljno da na pauzi izađeš sa društvom na piće a izlazak možes da ostaviš za naredni vikend. 

Kako da sediš u stanu sa knjigom kad večeras ima žurka u gradu pa after kod druga do ranih jutarnjih časova? Dobro razmisli pre nego što se upustiš u takvu avanturu, ako te ujutru čeka smena od 8 sati.

Ognjena Ratković, menadžerka društvenih mreža za jednu od najvećih žurki u Beogradu, ‘2000s late’, govori za VICE kako najveća odricanja trpi društveni život. “Pored bejbisitovanja i aktivnog angažovanja u studentskoj mrezi “ESN”, radim kao menadžer društvenih mreža za “2000s late” i u toj struci planiram da ostanem kada završim studije”, kaže Ognjena.

“Mislim da je realno izbalansirati kafu od sat vremena između posla i predavanja kako bih održavala društveni život. Volim da izlazim i nije mi stran odlazak u prvu smenu nakon žurke do jutarnjih časova, što ne savetujem da se praktikuje često.”

Neosporna je činjenica da ume da bude naporno izbalansirati sve obaveze i užitke, posebno u vreme ispitnog roka. Ako se osetiš pregorelo, nisi jedini. Sasvim je u redu uzeti slobodnu nedelju kako bi raščistio misli. Samo pazi da se ta nedelja ne pretvori u mesece.

Milana Jovanović je na trećoj godini studija pored toga što radi kao konobarica u kafiću i kaže kako odricanje radi sopstvene organizacije vredi jer “ne postoji ništa lepše nego kada si u stanju da se osloniš na samog sebe. Taj osećaj da nisi nekome teret je neprocenjiv”, objašnjava za VICE Milana. “Kako bih uspešno obavljala i obaveze na faksu sa poslom, trudim se da između svega imam vremena za sebe a na poslu se osećam korisno.”

Nekad ne ispadne sve kako si planirao i to je u redu. Još jedna bitna stavka kod organizacije, osim dobre raspodele vremena, jeste i procena zalogaja koji možeš da progutaš.

Treba naći dobar balans između vremena kojim raspolažeš i obaveza koje treba obaviti. Student treće godine Fakulteta političkih nauka Veljko Šorgić radi kao prodavac i kaže kako nikad nije uspeo da se u potpunosti organizuje.

Nije lako raditi pod pritiskom, uvek negde u glavi stoji broj stranica koji te čeka kući, objašnjava Veljko za VICE, ali dodaje i da mu je posao pomogao da se disciplinuje. “Naučio sam šta znači hijerarhija i kako je kada sam zaradjuješ svoj dinar”, zaključio je Veljko.

Pet ujutru je, Sunce već izlazi, a ti gasiš kafu guaranom. Prethodnih dana jeo si sa nogu i to ako stigneš. Čak i fizički osetiš da je period ispitnog roka.

Iz ličnog iskustva, a što je ključno u čitavoj ovoj priči, sa čime su saglasni i sagovornici, na opisani način samo se postiže kontraefekat, a to shvatiš kada uhvatiš sebe kako samo mehanički čitaš, a ne znaš šta si pročitao.

Koncentracija je jako bitna kada je u pitanju učenje i teško se postiže bez minimum sedam sati sna. Činiš sebi i svom zdravlju uslugu ako ne zaboraviš na njega i tokom učenja, jer, u ovom slučaju je velika istina da knjiga neće nigde pobeći.