Ove devojke spasavaju pse iz azila i evo kako možete da im pomognete

Na stranici Mukijeva družina na Instagramu dvadesetak devojaka okupilo se oko plemenite ideje - da spasu pse koji u azilima žive nešto mnogo mnogo gore od onoga na šta pomislimo kada kažemo “pasji život”.

“Većina devojaka iz grupe je već udomila pse iz azila u Valjevu, pa smo zapratile istu stranicu na kojoj su objavljivani psi za udomljavanje”, pričaju za VICE Srbija Marija Erdeljanović i Ilijana Rančić, dve članice ove grupe devojaka koje stoje iza stranice Mukijeva družina.

“Sve je počelo kada je nekoliko nas pisalo Udruženju Čarna iz Valjeva, koje se bavi udomljavanjem pasa iz azila i obilaženjem tih pasa dok su još u azilima. Predložile smo im da im pomognemo da ti psi pronađu privremeni smeštaj, ili da se na neki način isfinansiraju pansioni, dok psi pronađu zauvek dom”, objašnjava Marija.

Nastala je grupa, a ono što ih je prvo podstaklo, kako kažu bio je Muki, pas koji je bio u jako lošem stanju i kome je bila potrebna nega i da se izvuče iz azila. Nažalost, taj pas nije preživeo, i onda je pokrenuta akcija kada je u jednom danu izvučeno pet pasa, od kada su ove devojke nastavile da spasavaju pse iz azila.

“Trenutno je 15 pasa koji su u pansionima i koji čekaju na svoj dom.”

Ove devojke navode da su u svom radu imale poteškoća u finansiranju, međutim, odlučile su da se snađu: “Primarno su sredstva od devojaka koje su u grupi, a od kada smo pokrenule Instagram stranicu dobile smo donacije koje su nam pokrile deo sredstava za pansione, i ostatak za zaštitu od buva, krpelja, srčanog crva.”

One navode da nije ideja prosto smestiti pse negde. “Njima je potreba nega i zaštita, samo pansion nije dovoljan. Ipak, pansion nije dom. Većina ljudi kada vidi da su psi smešteni u pansion misle da je to okej varijanta, ali nažalost nije. Tim psima je potrebno i druženje i maženje i odlazak i posećivanje…” priča Marija.

One naglašavaju da ko god želi da pomogne, a ne može da udomi psa, ili nema sredstava da donira, može da im se javi i da onda sa njima poseti pse koji su sada u pansionu “Možemo da ih prošetamo, da provedemo malo vremena sa njima, to je zaista važno,” naglašava Marija.

Iako u ovoj grupi ima preko 20 devojaka, grupa se i dalje širi. “Svi koji su zainteresovani, mogu da se priključe. Društvene mreže su sada veoma popularne i postoji vidljivost koja ranije nije bila moguća, tako da ljudi mogu da se upoznaju sa našim radom,” naglašavaju one.

“Kada plaćamo pansione, uz smeštaj dolazi i hrana, a plaćaju se mesečno”m objašnjava Marija. “Međutim, uzevši u obzir i to koliko pasa postoji trenutno u tim pansionima, neophodno im je svima obezbediti zaštitu protiv buva, krpelja i srčanog crva, te bi nam i takve donacije značile.”

One navode da je ovim psima neophodna i sterilizacija, odnosno kastracija. “Uzevši u obzir njihovo zdravstveno stanje, mi ove procese obavljamo, te nam je neophodna finansijska pomoć kako bismo počeli da rešavamo problem od koga zapravo sve ovo počinje - neodgovorno razmnožavanje pasa.”

Psi su smešteni u nekoliko pansiona: u Jakovu, na Avali i u Mladenovcu. “Trudimo se da ih grupišemo, kako bismo ih lakše posećivali, međutim to je nekada nemoguće, jer sve zavisi od kapaciteta pansiona. Takođe, značilo bi nam i da nam se jave pansioni koji bi želeli da nam omoguće da spasemo još više pasa.”

“Ono što je možda najbitniji deo ove priče”, naglašava Marija, “je da se ljudi motivišu da upoznaju pse, čak i ako nisu zainteresovani za udomljavanje. Svaka šetnja i druženje njima znači u procesu pronalaska svog zauvek doma. Jedino u direktnom kontaktu ljudi mogu da dožive tu emociju njihove privrženosti, čak i ako vas vide prvi put, i to je zaista specifično za pse iz azila.”

“Obično ljudi imaju neku vrstu strepnje kada se govori o udomljavanju pasa iz azila, kao i o udomljavanju starijih pasa”, kaže Marija. “Lično sam udomila psa od dve godine iz azila, i njegova adaptacija nije bio težak poduhvat. Volela bih da se ljudima skrene pažnja da psi koji dođu iz azila zaista imaju period privikavanja, ali nakon nekoliko meseci dobiće prijatelja zauvek i uživaće.”

Ona objašnjava da su psi spaseni iz azila neverovatno zahvalni, i nakon početnog perioda adaptacije, kada ih prođe strah od promene mesta i šta će se dalje dešavati, oni se opuste i postaju besprekorni. “Strpljenje i ljubav je zaista jedino sto je njima potrebno i to govorimo iz iskustva svake od nas. Ako žele da upoznaju šapice, mogu da zaprate naš profil, a mi ćemo im pomoći u svemu što ih interesuje.”

“Osim što se u ovoj priči čini dobro psu kog udomimo, takođe činimo dobro i sebi i svojoj porodici, i to je neponovljiv osećaj”, zaključila je Marija.