LGBT ljudi iz Srbije o predsedničkim kandidatima

Tekst je napisan u saradnji sa Lazarom Marinković.

Činjenica je da LGBT ljudi u Srbiji nisu jednaki pred zakonom. Ljudi drugačije seksualne orijentacije ili rodnog identiteta se u ovoj zemlji tretiraju kao građani drugog reda. Zahvaljujući istraživanjima organizacije Da se zna, dostupne su nam poražavajuće statistike, poput one da šest od deset srednjoškolaca smatra da je nasilje nad LGBT osobama opravdano i da 65 odsto transrodnih osoba pokuša samoubistvo. U Srbiji je 2013. godine zločin iz mržnje prvi put prepoznati u domaćem krivičnom zakonodavstvu kao otežavajuća okolnost, ali još uvek nije doneta ni jedna jedina presuda koja uključuje zločin iz mržnje.

Sadašnji predsednički kandidati su dugo odbijali da iznesu konkretne stavove po brojnim pitanjima, među njima i njihov odnos prema LGBT pravima. Beli se oglasio protiv gej brakova, ali je problem što mu se kampanja zasniva na satiri i sprdnji, pa je teško razumeti da li je u pitanju šala ili iskreno mišljenje. Saša Janković je tokom mandata na položaju zaštitnika građana na mesto zamenice postavio Zoricu Mršević. Pored toga što je javno deklarisana lezbejka, Zorica je svojim aktivnostima zaslužna za poboljšanje rodne ravnopravnosti i prava LGBT osoba u Srbiji.

Ovaj potez Saše Jankovića može da ukaže da je želeo ozbiljno da se posveti zaštiti prava LGBT ljudi dok je bio na položaju zaštitnika građana. Međutim, otkad se kandidovao za predsednika, izjavio je da je „brak tradicionalno ime za pravno uređenu zajednicu muškarca i žene", dok na pitanje o usvajanju dece nije odgovorio. Vuk Jeremić, slično Jankoviću, smatra da svako ima pravo da slobodno bira partnera, ali je protiv legalizacije istopolnih brakova.

U razgovoru sa LGBT ljudima sam otkrila šta su glavne zamerke predsedničkim kandidatima opozicije i na osnovu čega planiraju da glasaju drugog aprila.

Rekla bih da na prvom mestu selekciju pravim po stavovima kandidata i ciljevima kandidature, seksualnost igra jednu od uloga pri filtraciji, ali ne najveću. Jedan od tih kriterijuma jeste poboljšanje bazičnih životnih uslova i zaštita ugroženih građanskih slojeva, kao i borba protiv korupcije i sive ekonomije privatnih firmi.

Što se tiče trenutnih kandidata pojedinačno, mislim da je prvenstveni izbor apsolutno smešan, što se tiče Aleksandra Vučića čovek se ilustruje kao spasitelj: radna mesta, izgradnja gradskih kompleksa, infuzije stranih investitora, idealna evropska prestonica, a u stvari ćemo raditi za minimalac 12 sati dnevno. Grade se kompleksi elitnih naselja/tržnih centara koji neće imati apsolutno nikakvu stvarnu i korisnu ulogu u životu prosečnog stanovnika ovog grada osim ako tamo ne bude radio.

Janković se ne razlikuje ni od kog prethodnog prototipa političara koji obećava standardno poboljšanje svih klasičnih problema. Iskreno, nisam ga čula da se izdvaja po bilo čemu iz svega što je do sada izjavio i ni najmanje mi ne uliva mi poverenje. Mislim da će Vučić kao zahtev za ulaz u EU morati da ispoštuje njihove zakonske propise u odnosu na LGBT, ali ne zato što ga je briga, već zato što mora. Janković, mislim da ima u planu neko bavljenje tim pitanjem.

Nisam siguran da li ću izaći na predstojeće izbore jer što smatram da moj glas konkretno neće promeniti ništa i da se pobednik već zna. Što se tiče kandidata, nemam neko mišljenje ni o jednom, a i prilično sam apolitičan, tako da se ne upuštam previše u razmišljanje o njima. Jedino što bih možda naglasio da mi jako smeta to što narod pravi šalu na svoj račun (konkretno mislim na Belog), posebno kada je u pitanju donošenje tako bitne odluke i biranje osobe koja odlučuje o sudbini naroda.

Za usvajanje zakona o rodnom identitetu, po mom mišljenju, založiće se budući predsednik samo ako bude pritisaka Evropske unije, u suprotnom, sumnjam. Kandidati koji bi definitivno taj zakon vratili u Skupštinu na ponovno odlučivanje po mom misljenju su Dveri, Zavetnici (mada nisam siguran da li su oni trenutno uopste u igri) i Šešelj.

Šta očekujem od budućeg predsednika? Teško pitanje, ali očekujem da se poštuju prava svih ljudi, ne samo LGBT zajednice. Takođe, smatram da su prava svih ljudi u našoj zemlji vrlo ugrožena na raznim poljima, a posebno manjinska. Očekujem predsednika koji neće voditi politiku diktature i ispiranja mozga, mada je to trenutno nemoguća misija.

Moja seksualna orijentacija nema ulogu pri glasanju. Pobeda bilo kog od kandidata za predsednika neće rešiti probleme gej osoba. To, na kraju krajeva, i nije u nadležnosti predsednika države. Kada izlazim na izbore, pa i ove, uvek razmišljam radije o tome u kakvom društvu želim sutra da živim i da li će pobeda mog favorita biti korak napred, bliže ka tom društvu, odnosno šta će se desiti ako on ne pobedi.

Za mene je pitanje jednakih prava i mogućnosti za sve nas pitanje zdravog razuma, pravih vrednosti i civilizacijskog društvenog napretka, a ne mojih ličnih interesa. To ne znači da ne bih voleo da je bar jedan od predsedničkih kandidata, onako na ljudskom nivou i iskreno, rekao da će se zalagati za društvo bez nasilja i diskriminacije prema LGBT osobama. To se za sada nije desilo.

Generalno, zameram kandidatima za predsednika što su se svi, manje-više, držali safe tema - ekonomije, investicija, zaposlenja, institucija - u ovom predizbornom periodu (u ovo ne ubrajam slučaj Savamala, jer je to prosto skandal van konkurencije). Ne mogu da se setim tačno, ali mislim da Saša Janković samo stidljivo pominje rodnu ravnopravnost kao nešto o čemu će kao predsednik voditi računa, dok ostali kandidati tako nešto ni ne pominju.

Ako ih je neko i pitao za stavove o LGBT ljudima i regulisanju odnosa u istopolnim zajednicama, odgovori su bili opšta mesta, skrivanje iza Ustava koji definiše brak kao zajednicu muškarca i žene, pa sve do otvorenog neslaganja sa pravom na registrovano istopolno partnerstvo ili brak i usvajanje dece.

Voleo bih da imamo predsednika koji, kao pojedinac-institucija, koga narod direktno bira, više kroz rad izražava vlastite stavove i predstavlja neku vrstu protivteže krutoj državnoj politici, kad već nema značajnije i direktnije poluge moći. Predsednik bi, na primer, mogao da iskoristi svoju poziciju kao platformu za pokretanje diskusije o LGBT ljudima i njihovim pravima i poziciji u društvu, da u javnosti pošalje poruke prihvatanja i podrške, da pozdravi dobre inicijative i pozitivne promene i na kraju jasno kaže da je gej ok.

S obzirom na to da su u pitanju predsednički izbori, važno je razumeti da predsednik u Srbiji ima veoma ograničena ovlašćenja i da ne može mnogo da učini za poboljšanje položaja bilo koga, pa ni LGBT ljudi. Ipak, jedno važno pravo predsednika je da stavi veto na doneti zakon. Želeo bih da pobedi kandidat koji će staviti veto na novi građanski zakonik, ukoliko se njime ne legalizuju istopolna partnerstva.

Odnos nekih kandidata prema LGBT je i dalje nepoznat, tako da nestrpljivo očekujem odgovore na upitnik koje je (organizacija) Da se zna poslala kandidatima, a tiče se problema sa kojima se suočavaju LGBT. Homofobija kadidata ekstremne desnice je vrlo opasna, tako da je dobro što ovi kandidati nemaju nikakve šanse za pobedu na izborima. Beli Preletačević me je razočarao kada je izjavio da ne bi podržao legalizaciju gej brakova.

U vezi sa kandidatima demokratske opozicije sam optimističniji. Jeremića je podržao Tadić koji je čak izjavio da istopolnim parovima treba omogućiti i usvajanje (dece). Moj favorit je Janković. Dok je bio ombudsman, štitio je pravo LGBT na okupljanje. Pored toga, njegova zamenica je bila Zorica Mršević, istaknuta istraživačica na polju rodne ravnopravnosti i LGBT aktivistkinja. To me uverava da Janković nije samo štitio ustav, nego i da ima pozitivan stav prema LGBT.

U Srbiji se pripadnici LGBTQ zajednice ne osećaju sigurno. Situacija jeste bolja sada nego što je bila pre pet godina, ali to nije tako zahvaljujući Vučiću ili Nikoliću, već nevladinim organizacijama koje se bave LGBTQ pitanjima i problemima, ali i pritisku Evropske unije. Želim da se o LGBTQ pravima ne priča samo za vreme Prajda, i da se budući predsednik Srbije jasno i glasno deklariše da se zalaže za sve ugrožene manjinske zajednice, te da se aktivno angažuje i bavi time da se smanji diskriminacija u Srbiji.

Situacija je teška za sve ljude u Srbiji, i svi smo svesni toga. Ljudi ne mogu da nađu posao, uspešni studenti ili napuste zemlju ili završe u trafici, i ako neko uspe da nađe posao, uglavnom radi za neke bedne pare… Krajnje je vreme da se to promeni. Ljudi često zaborave da su LGBTQ ljudi upravo to - ljudi. Kao i svi u Srbiji, pokušavaju da se bore za svoj opstanak, za neki stabilan život. Da li je toliko teško shvatiti da osoba želi da se oseća bezbedno, a ne uplašeno jer neko može da je ubije samo na račun toga što je drugačiji?

Ne postoji nikakav sistem, niti državna institucija koja pomaže mladima koji budu izbačeni iz kuće zbog toga što su gej ili trans. Imamo zakon o zabrani diskriminacije koji treba oštro da kazni ljude koji diskriminišu ili povrede neku osobu na račun seksualne orijentacije ili rodnog identiteta, međutim, on nikada nije sproveden, a previše takvih slučaja se desilo. Bitno mi je da li će se kandidat za kog ću glasati baviti LGBTQ pravima, odnosno pravima manjinskih grupa jer želim da manjinske zajednice imaju šansu za dobar život gde se neće suočavati sa diskriminacijom, ili nasiljem.

Često čujem "Ma za kakva se vi to prava borite više?". Mislim da nam treba predsednik koji je upoznat sa problemima sa kojim se suočava LGBTQ zajednica u Srbiji. Niko ne priča o problemima LGB zajednice, niti o problemima trans zajednice koji su još veći i zahtevaju još više pažnje. Da bih saznala da li neko od kandidata podržava LGBTQ zajednicu, moram da kopam po internetu da vidim da li su negde slučajno dali nekakvu izjavu koja mi daje do znanja da će se možda baviti LGBTQ pravima. Podrška LGBTQ zajednici, na žalost, nije nešto što se naglašava za vreme kampanje. Organizacija Da se zna je poslala kandidatima LGBT upitnik, i zanima me kakvi će biti odgovori. Nadam se da će tada ljudima kojima je bitno kako kandidati stoje povodom LGBTQ pitanja biti jasnije za koga da glasaju.

Glavna fotografija: Lazara Marinković

Još na VICE:

Šta sve ne valja u predsedničkim kampanjama srpskih desničara

Crkva me je tužila za uvredu i dobila sam, na neki način

Ljudska prava u Srbiji sakrivena iza zida