Gaming

Zašto umiru igre sa velikim budžetima

Gejming industrija trenutno prolazi kroz težak period. Igre su u stagnaciji, kontrolisane nesvesnim igračima koji žele igre najvećeg kvaliteta za što manje para, što je pre moguće
07 Februar 2016, 6:41am
Foto: Sony entertainment company

Posle dve godine odlaganja, ekskluziva Plejstejšn četvorke The Order: 1886 uopšte nije bila vredna čekanja. Loše recenzije usledile su odmah po izlasku, svi su redom kritikovali dosadan gejmplej, nezanimljiv scenario i to što se obrne na brzinu. Kotaku je rekao za igru da je "kratka, dosadna avantura u kojoj glavni likovi kao da mrze sopstvene živote." Kritike su pokrenule lavinu ostalih pitanja: koliko duga treba da bude igra koja košta 60 dolara? Da li su igre jednostavno preskupe?

Ta pitanja dovela su do potvrde problema u kojima se gejming industrija trenutno nalazi, naročito kada su u pitanju AAA igre. AAA (izgovara se "tripl-ej") igre su one sa najvećim budžetima i produkcijskim timovima. Izdavač Activision je na primer, investirao 500 miliona dolara na razvoj, marketing i ostale troškove igre Destiny. Ove igre donose najviše novca i od njih se uvek očekuje da budu u vrhu gejming industrije.

Ipak, veliki budžet ne garantuje dobre igre.

Prošle godine Halo: The Master Chief multiplejer kolekcija imala je bag koji je sprečavao igrače da se priključe svojim prijateljima u partiji. Assasin's creed: Unity imao je masivan glič zbog kojem su likovima nestajale face. Čak i novi naslovi poput Destiny i Titanfall, uprkos ogromnom hajpu koji ih je pratio, dobili su loše ocene. Njihovi budžeti su bili astronomski, marketing kampanje su bile izuzetno intenzivne, ali igre nisu zadovoljile očekivanja. Ili nisu uspele da opravdaju data obećanja, ili su ih jednostavno prekršila.

The Order: 1886 je ispunila sve iz reklame. To je preskupa i noseća igra za plejstejšn 4, ali svejedno, to nije bilo dovoljno.

Kao što su mnogi kreatori igara shvatili, uključujući i kreatora Metal Gear Hidea Kodžime i bivšeg čoveka koji je razvio Battlefield Dejvida Goldfarba, više novca uopšte ne pospešuje kreativnost; čak je guši. Sa toliko novca u igri, kreativnost postaje rizična, pa izdavači idu na siguricu. Oni žele prošlogodišnji hit sa novim bojama kako bi opravdali novu kupovinu po punoj ceni.

I dok budžet raste, sposobnost da se napravi profit se snižava. Cena od 60 dolara nije dovoljna, pa izdavači prodaju dodatni sadržaj nakon igre, kako bi imali konstantan priliv novca. Čak i tada to nije dovoljno. Proslavljeni kreatori poput Irrational Games (poznati po Bioshock seriji) su se ugasili zato što nisu mogli da zarade dovoljno novca. Square Enix je 2013. rekao da novo izdanje Tomb Raider nije opravdalo očekivanja iako su prodali 3.4 miliona primeraka.

Razvoj AAA igara jednostavno propada pod sopstvenom težinom.

Nezavisni kreatori imaju više slobode da istražuju i rizikuju sa novim, uzbudljivim idejama koje izbegavaju izdavači AAA igara. Ali bez aure AAA, oni ne mogu da zahtevaju toliko novca za budžet.

Oni žele prošlogodišnji hit sa novim bojama kako bi opravdali novu kupovinu po punoj ceni.

Indi igre obično koštaju između 20 dolara i "plati koliko želiš", pa čak i to za mnoge igrače nije jeftino. Monument Valley, indie igrica za mobilni koja je nedavno doživela pravi bum jer se pojavila u House of Cards, dobila je pregršt najlošijih ocena na marketima aplikacija jer su se usudili da naplaćuju dodatne nivoe. Novi nivoi koštaju programere Ustwogames 549.000 dolara. Cena koju su tražili zauzvrat za njihov rad i koja je toliko uvredila igrače iznosila je DVA dolara.

Gejmeri žele nešto sasvim novo, ali nisu voljni da plate za to ukoliko ne izgleda skupo poput poslednjeg Call of Duty. Njegovi kreatori su jedva završili posao i pustili igru sa dovoljno sadržaja da opravda cenu od 60 dolara, pa zbog toga jednostavno nema prostora za rizik.

Igre su u stagnaciji, kontrolisane nesvesnim igračima koji žele igre najvećeg kvaliteta za što manje para, što je pre moguće. Industrija pokušava da im izađe u susret, ali sve to dobijamo su loše i dosadne igre.

Tako smo dobili i The Order: 1886, preskupu, predivnu, potpuno funkcionalnu i izuzetno očekivanu igru koju niko ne voli. Bila je prekratka, ali i preskupa da bi se napravila da traje duže. Imala je ambiciju o novom svetu, priči i kinematografiji, ali je na kraju zakazala zbog ograničenja ogromnog budžeta.

Dobra vest, možda, jeste to da The Order potvrđuje da nam se spremaju promene. Spremni ili ne, gejmeri će morati da prihvate razne novine u gejmingu, ako ništa, barem zato što AAA igre ne mogu da isplate same sebe.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu