Kako je to biti porno glumac sa cerebralnom paralizom

Alternativna pornografija je nešto na šta svi ljubitelji pornića u jednom trenutku naiđu tokom pretraživanja porno sadržaja, i ovaj žanr može prilično da zbuni one koji ga ne razumeju. Na mnogo načina, alternativna pornografija je krovna kategorija za svaku perspektivu i narativ koju su zanemareni u uobičajenim Brazzers i Bangbros filmovima, od prilično benignih stvari, kao što su ženske malje i pirsinzi, do stvari kao što su pišanje i analni seks za strejt muškarce. U takvim filmovima se obično pojavljuju glumci koje ne viđamo u tradicionalnim pornićima, a neki od njih su ljudi sa invaliditetom.

Jedan od mojih prijatelja s fakulteta je nedavno počeo da se bavi alternativnom pornografijom. Umetničko ime mu je Danijel Džejms, i upravo je snimio svoj prvi pornić sa svojom koleginicom, porno glumicom Bili Otmn, za „Spit Magazin", sajt koji je posvećen prirodnoj i alternativnoj seks kulturi.

Džejms, koji je rođen sa cerebralnom paralizom, odrastao je u Piterborou, Ontario, pre nego što se preselio u Torontno da stekne visoko obrazovanje (i da mu plaćaju da kara druge ljude). Dok je odrastao, Džejms je bio podvrgnut višestrukim korektivnim i estetskim operacijama, da bi mogao bolje da funkcioniše, s obzirom na krhku građu njegove muskulature, zbog koje mu je teško da hoda i nosi teret, a da ne oseća bol i neprijatnost.

Sa Džejmsom smo razgovarali telefonom o tome kako je raditi u porno industriji kao osoba sa invaliditetom, i o tome šta za njega znači alternativna pornografija.

VICE: Kako je cerebralna paraliza uticala na tvoj seksualni život?

Danijel Džejms: Uvek je mala ogroman uticaj. Nije uvek bio pozitivan, naročito kada treba naći nekog ko je voljan da se zabavlja sa mnom i spreman je na neobavezan seks. Realno govoreći, jedna od najtežih stvari kada imaš invaliditet je ta da ubediš nekoga da si dovoljno poželjan za karanje.

Ali pošto čitavog života živim s tim, postao sam svestan svojih fizičkih ograničenja i znam šta u krevetu funkcioniše, a šta ne. Znam šta da očekujem. Vremenom sam stekao samopouzdanje, ne samo po pitanju seksa. Svaki put kada bih lupio recku u krevetu, osećao sam se kao da me cerebralna paraliza malo manje definiše nego ranije.

Zbog čega si odlučio da se baviš pornografijom?

Ja sam prilično otvorena osoba, a kultura i mediji industrije zabave za odrasle su me uvek na neki način fascinirali. Već sam imao odnose sa pripadnicima zajednice koji imaju pozitivan stav o seksu kada sam počeo da razmišljam o pornografiji, i to se neko vreme krčkalo u meni. Jednostavno sam počeo da naginjem ka tome, i na kraju sam se obreo u „Spitu".

Kako bi opisao alternativnu pornografiju? Zbog čega je drugačija?

U „Spitu" je ideja da je altrenativna pornografija zasnovana na pozitivnom stavu o seksu i etičkom seksu. Na primer, nedavno smo snimali scene sa menstruacijom, zbog toga što je Bili u to vreme imala menstruaciju. U „Spitu" je važno da ljudima ne bude neprijatno da nešto rade i da ne budu pod pritiskom. Trebalo bi da bude prirodno i bezbedno. Ne želimo da se neko povredi ili da radi nešto što ne želi.

A i alternativna pornografija je jednostavno drugačija. Ima ljudi sa tetovažama, sa invaliditetom, trans ljudi, i uopšte, ljudi koji u regularnoj pornografiji nisu zastupljeni. Ovde sve to ide u paketu.

Misliš li da grupe koje si spomenuo treba da budu zastupljenije u pornografiji?

Mislim da se krećemo u tom pravcu, ali nedovoljno brzo. Meni to nikada nije bilo posebno uvredljivo, ali znam da na tome treba raditi. Videćemo, mislim da će se stvari kao što je „Split" u budućnosti više zapatiti.

Rekao si da si bio fasciniran industrijom zabave za odrasle. Kada si prvi put gledao pornić?

Mislim da sam imao deset ili jedanaest godina. Sedeo sam za porodičnim kompjuterom čiji je operativni sistem bio Windows XP. Bio je veoma spor. Ukucao sam nešto glupo, na primer, sise.com, i odatle je stvar počela da se razvija do ovoga danas.

Ali šta te zaista uzbuđuje? Šta te pokreće?

Amaterska pornografija, ili bilo šta što deluje stvarno, kao da bi moglo zaista da se dogodi. Nikada nisam bio veliki obožavatelj preproducirane pornografije, sa devojkama koje su napucane i previše nafrakane, lažnim orgazmima i ogromnim ćelavcima sa lošim tribalnim tetovažama. Takve stvari me nikada nisu privlačile. Ali amaterska pornografija je prava stvar.

Koja je najeksperimentalnija stvar koju upražnjavaš u seksu?

(Smeh) Dobro pitanje. Rekao bih da sam prilično normalan. Kao i svi ostali, počeo sam redovno da masturbiram, što je preraslo u zabavljanje, veze i seks, koji je za mene bio prilično komplikovan, zbog mog stanja. U mom rodnom gradu, sve devojke su bile prilično prosečne, u smislu da nisu izgledale drugačije, i nisu pokušavale ništa drugačije. Kada sam se preselio u Toronto, stvari su se promenile. Bilo je mnogo devojaka koje su mi zapadale za oko koje su imale drugačije poglede na seks i veze.

Koliko si opušten kada si go i koliko dugo ti je trebalo da dođeš do tog stadijuma?

Dugo sam se mučio sa svojim telom zbog svog invaliditeta, tako da je to nešto čemu sam se vremenom sve više izlagao. Išlo je postepeno i trebalo mi je dugo vremena da dođem do trenutka kada mi je postalo udobno u sopstvenoj koži. Biti go je posebno teško, ali zajednica sa pozitivnim stavom prema seksu me je mnogo promenila.

Zvučiš kao da si prevalio veliki put od nesigurnosti do toga da ne samo da si zadovoljan svojim telom, već i dovoljno siguran i ponosan na njega. Kakav je to osećaj?

Nisam još sasvim opušten. Na primer, imao sam tremu tokom snimanja prvih cena jer, znaš, ljudi će posle gledati taj snimak, i pitaš se kako će sve to na kraju izgledati. Ali mislim da sam sve opušteniji.

Kako je proteklo tvoje prvo snimanje?

U stvari, bilo je stvarno, stvarno dobro. Pre snimanja smo dugo razgovarali o tome koje su granice, šta nam se sviđa, šta nas uzbuđuje, koje poze ćemo snimati, i svi su se trudili da bude što je opuštenije moguće.

Pričaj mi kako je bilo kada si stigao na snimanje. Kako je izgledala scenografija?

Snimalo se u stanu fotografa sajta, i on nam ga je ustupio za snimanje scena seksa, tako da je sve bilo kul. Okruženje i atmosfera su bili veoma opušteni. Cela ideja „Splita" je da se postara da se svi učesnici budu što opušteniji. U suštini, scenografija je bila veoma prirodna i minimalistička. Niko nas nije pritiskao, čak su nas i ohrabrivali da ne žurimo i ubacivali su u scene ono što smo mi želeli.

Jesi li davao neke predloge?

Dao sam nekoliko predloga, uglavnom po pitanju poza koje mogu da izvedem, i o tome šta bi bilo najudobnije, zbog mog invaliditeta.

Koje su ti poze?

Kučeća, i te jednostavne stvari, to meni dobro ide. Takođe smo snimali i scenu hardkor pušenja, pa sam morao da budem u pravom položaju da ne zanemoćam.

Koliko sam razumeo, druga glumica, Bili, je bila usred menstrualnog ciklusa kada ste snimali, što je dalo dodatni efekat. Neki momci bi time bili zgroženi. Da li je tebi bilo okej da to radiš?

Sasvim. U ličnom seksualnom životu sam prilično otvoren za sve. Nemam mnogo ograničenja u seksu, i kada neko predloži da iskoristimo neku igračku ili uključimo neki fetiš, skoro nikada ne bih rekao „ne". Uvek sam otvoren za nove stvari. A bio sam i zaštićen tokom scene. Ekipa me je naterala da stavim kondom, tako da mi uopšte nije bilo neprijatno.

Pogledajte naš dokumentarac "Robovi keša", o finansijskoj dominaciji:

Provedi nas kroz svoju scenu. Kako si se osećao i šta ti se motalo po glavi, od trenutka kada je kamera počela da snima?

Važi. Pa, od samog početka sam imao mnogo problema da erekcijom. To je zbog toga što ti kroz glavu prolazi milion stvari odjednom, a onda reditelj ili snimatelj traže od tebe da nešto ponoviš, ili da se namestiš pod određenim uglom. Stalno sebe preispituješ i razmišljaš o tome kako će to izgledati na snimku – takve stvari. Ali kada se snimanje zahuktalo, stvari su se prirodno razvijale, i bio sam sasvim solidan.

Da li si na kraju uzeo nešto – vijagru, ili nešto slično – ili je sve bilo prirodno?

Sve je bilo prirodno. Ništa nisam uzeo.

Pošto se vijagra ne koristi, koji je tvoj lek kada ti splasne?

Reditelj kaže glumici da se malo igra sa sobom, a ja se prisećam egzotičnih scena koje sam gledao, mislim na stvarno privlačne osobe koje bih voleo da kresnem, i na kraju mi se ponovo digne.

Da li ti se spušta samo pred kamerama?

Definitivno ne. Često mi padne kada sam pijan, i to je baš bez veze. To je ona situacija kada zbog nečega ne može da ti se digne – zbog stresa, cirke, droge – i to može da bude neprijatno i da bude smaranje, a naravno, ne želiš da tvoja partnerka misli da je to zbog nje. Govorim o situacijama kada ni najbolje drkanje ne može da pomogne. Mislim da se to svima događa.

Kakav je bio seks?

Sve je bilo onako kako bi bilo i u normalnom životu, rekao bih. Scena počinje tako što se ljubimo i malo mazimo, onda prelazimo na krevet, onda mi ona puši, posle toga stavljam kondom. Onda joj stavim penis u vaginu, dugo se karamo, i onda joj svršim na sise. I to ti je to.

Tako jednostavno, je li? A izgovaranje prljavština? Imaš li neke replike?

Ne, tu sam prilično dosadan. (Smeje se) Često govorim stvari kao što su „To, jebote" i „Oh", ili stenjem i grokćem. Volim i da kažem „To, devojčice".

Da li se tokom snimanja dogodilo nešto uvrnuto ili neobično što te je odvratilo?

Nešto čudno? Ne, ali bilo mi je urnebesno smešno kada sam shvatio koliko tokom snimanja pornića ima pauza. Mislim, ne snima se sve odjednom. Krećemo i stajemo, u međuvremenu se svašta dešava, razgovara se o tome šta funkcioniše a šta ne, ljudi se zezaju. Na snimku sve deluje tako intenzivno i seksi, ali u stvarnom životu, prilično je smešno.

Kako si se osećao posle snimanja svog prvog pornića?

Bilo je prilično neverovatno; osećao sam se izuzetno. Znaš, vraćaš se kući sa snimanja i pomisliš, „Upravo sam to uradio". To je nešto što sa 15 ili 16 godina nisam mogao ni da zamislim da ću raditi, a ipak sam tu, i stvarno to radim. To me veoma ispunjava i zbog toga imam više samopouzdanja.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu