Kako ubiti trofejnog psa i izvući se

Ovaj članak je prvobitno objavljen na VICE UK

Ilustracije: Ela Strikland de Suza

U martu 2015, jedan trofejni pas je poslednji put viđen na Kraftsu, jednoj od najvećih godišnjih izložbi pasa na svetu, koja je održana ovde u UK. Slučaj je zastareo i ostao nerasvetljen.

„Bilo je sumanuto", Beverli Kadi, urednica časopisa Dogs Tudej, kaže za VICE, dok se priseća medijskog cirkusa koji je pratio smrt irskog setera Džegera. „Stvar je pokrenula novinarka i priznata voditeljka Kraftsa Kler Bolding, kada je uživo na izložbi pročitala jedan tvit. Kada Kler nešto kaže, svi pretpostavljaju da je u pitanju istina, i kada je pročitala nečiji nagoveštaj da je Džeger otrovan na izložbi, ta vest je obišla ceo svet. Ne dozvoli da ti se ispreče činjenice; bez obzira na sve, to je postala vest za naslovne strane".

„Reći da je to stvar za naslovne strane (osim za San) je preterano, ali vest je dobila na zamahu u glavnim vestima širom zemlje. Jednog petka uveče, 6. marta – manje od 36 sati nako što su ga odveli sa svetski čuvene izložbe pasa – Džeger je uginio u veterinarskoj ordinaciji u svom malom rodnom gradu u Belgiji, Lauu. Obdukcijom obavljenom 7. marta, u ponedeljak nakon izložbe pasa, u njegovom stomaku su otkriveni mali, nesvareni komadi govedine ispunjeni otrovom.

Iako je bilo malo sumnji da je Džeger uginio pod sumnjivim okolnostima, njegova belgijska suvlasnica Aleksandra Lauers je isprva poverovala da je irski seter otrovan na samom događaju.

„Ubeđena sam da se to dogodilo na izložbi pasa. Nije bilo nijedne druge prilike", rekla je Aleksandra prošle godine u razgovoru za Telegraf. „To mi je izgledalo kao čin ljubomore". Aleksandra je mislila da je Džegeru fatalna doza možda data na izložbi, koja je održana u Nacionalnom izložbenom centru u Birmingemu. Kada su uzorci tkiva poslati na toksikološko odeljenje Univerziteta u Gentu, tamo su otkriveni tragovi karbofurana i aldikarba, pesticida zabranjenih u Evropskoj uniji, koji brzo izazivaju teške simptome, kao što su grčevi u stomaku, preterano lučenje pljuvačke, neravnotežu, zamagljeni vid i poteškoće pri disanju.

Situacija je eskalirala. U danima nakon Džegerove smrti, jedan beli terijer u Vest Hajlendu, jedan afganistanski hrt i jedan ši-cu su navedeni kao sledeće moguće žrtve. To je bilo tabloidsko smeće osmišljeno za nedeljne dodatke novina. Ali posle razgovora sa koordinatorima događaja u Kenel klubu, ispostavilo se da su svi ostali slučajevi bili samo tračevi i dezinformacije. I posle javnog apela na svedoke da se jave, i da se objave dokazi, istraga Kenel kluba je prekinuta zbog toga što „nije bilo pristupa direktnim informacijama".

„Nije bilo apsolutno nikakvih dokaza da je bilo trovanja"; kaže Kerolajn Kisko, predstavnica za štabu Kenel kluba. „Vratili smo se glasinama i izveštajima iz prošlosti, i proverili i njih. Ako je iko pomislio da je njegov pas otrovan na Kraftsu, ništa nije prijavio". I policija je odustala od celog slučaja, i portparol policije zapadnog Midlandsa Li Pejdž je izjavio: „Nije bilo nikakve istrage i niko nam nije prijavio da je neki pas stradao. Bili smo svesni optužbi, ali niko nam se nije obratio, i to nije odvelo nikuda, i nije bilo zvanične istrage".

Nedelju dana nakon Džegerovog uginuća i uz pomoć policije, Krafts i Kenel klub su objavili izjavu, zasnovanu na vremenskom rasporedu Džegerovog kretanja i informacijama iz toksikološkog izveštaja.

„Moramo da zaključimo da je neizvodljivo da je bio otrovan na Kraftsu u četvrtak 5. marata, nekih 28 do 36 sati ranije", pisalo je u izjavi. „Šta više, veruje se da je otrov stavljen u komad govedine koji je u velikoj meri bio svaren kada je u nedelju 7. marta ujutru izvršena autopsija, a psi svare hranu u roku od šest sati".

Ali pas je ipak uginuo.

A nijedna informacija iz izveštaja ne pomaže da se otkriju motiv ili ubica. „I dalje ima teorija zavere", kaže Beverli preko telefona, dok joj glas utihuje. „Tokom godina je bilo… incidenata".

„Lako možete da nađete dobermana koji je dospeo u vesti", nastavlja ona. „Pas je na neki način otrovan ili drogiran. Problem je u tome što su vlasnici to prijavili, ali su par dana kasnije prestali da se javljaju na telefon i nisu izlazili iz kuće da razgovaraju s novinarima. U ovoj sredni postoji priličan pritisak da ne budeš tužibaba, jer onda zbog tebe svi ispadaju loši. Kod ovih incidenata možda postoji lični rivalitet, ili je neko jednostavno izgubio razum".

I što je najčudnije, jedini trag vodi natrag u Belgiju, do ubice mačaka koji operiše u kraju u kojem je Džeger pronađen mrtav. U izjavi za Tajms u martu 2015, lokalna stanovnica Els Van Marsenij je rekla da su od januara ubijene tri mačke, i da su „njene prestrašene komšije" izgubile dve. A prema lokalnom veterinaru Patriku Jansu, kod svih tela su otkriveni „simptomi koji ukazuju na trovanje".

Ali pored svih optužbi, prekinutih istraga i nagađanja, samo je jedna stvar sigurna: neko vešt kao ubica mačaka iz Krojdona nastavlja sa svojim životom, neotkriven, nakon što je odlučio da ubije jednog psa. A s obzirom da se bliži Kraft 2016, koji počinje već u četvrtak, portparolka Kenel Kluba Kerolajn kaže da je su organizatori izložbe udvostručili bezbednosne mere, uključujući i „učestalije patrole nadzornika, kao i veći broj kamera za nadzor, da bi još više zaštitili pse na izložbi".

Videćemo kako će stvar da se odvija. Džegerovi vlasnici iz UK, Di Miligan-Bot i Džeremi Bot, su odbili da govore za ovaj članak. Spremali su se za izložbu, sa novim psom.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu