FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

Sindrom samrtnog stiska: mit sa interneta ili uništitelj penisa?

Sindrom samrtnog stiska: pad osetljivosti nerava kite koji smanjuje zadovoljstvo drkanja. Izaziva ga učestala ručna masturbacija.
19.3.16

via Wikimedia Commons, David Shankbone

Internetom se mota ideja da ko ima problem sa ejakulacijom tokom seksa verovatno pati od takozvanog sindroma samrtnog stiska (SSS). Taj fenomen opisao je Urban Dictionary i sve redom. Autor opisa je izvesni Džiz Viz:

Sindrom samrtnog stiska : Pad osetljivosti nerava kite koji smanjuje zadovoljstvo drkanja. Izaziva ga učestala ručna masturbacija. Najbolje se leči koristeći Fleshlight!

Sindrom takođe ima i svoj sajt, curedeathgrip.com, gde su u ponudi saveti i tretmani. Ideja je da se penisu malo uskrati zadovoljstvo rukobludija na koje se navikao. Mekšim, umerenim masturbiranjem, tvrde stručnjaci, povratiće se osećaj čak u potpuno izmučen i otupeo penis.

Naravno, jedina mana internet medicine je što se ne bazira ni na čemu. „Sindrom samrtnog stiska nije medicinski prihvaćen fenomen, a ideje ovde navedene nisu adekvatna zamena za medicinsku pomoć," kaže disklejmer na curedeathgrip.com. „Informacije se zasnivaju isključivo na ličnom iskustvu. Rezultate ne garantujemo. Postoji više mogućih uzroka smanjenog seksualnog zadovoljstva." I tako dalje.

Pročitajte i:Mesec dana bez pornića, bolje da me nije

Termin „Sindrom samrtnog stiska" nije potekao iz medicinske literature. Naprotiv, kao i većini seksualnih termina 21. veka na engleskom jeziku, tvorac mu je čuveni kolumnista i specijalista za seks, novinar, podkaster, i aktivista, Den Sevidž. Smatra se da je SSS prvi put pomenut kao neadekvatan masturbacioni metod u tekstu iz 2003. godine, „Divlja ljubav".

Od tada neprestano iskrsava. „Bar jednom nedeljno me neki tip pita o SSS, ponekad i zabrinuta devojka," kaže Sevidž za VICE.

Reklame

Ali Sevidž kaže da nije 2003. po prvi put upotrebio termin SSS, već pre 35 godina. „Jedan od mojih prvih partnera nije mogao da svrši osim ako bi ga izvukao i masturbirao nenormalno nasilno, nekad čak do krvi."

Dakle, svoj prvi seksualni savet dao je davno pre otvaranje kolumne: preporučio je dečku da prestane da masturbira na taj način, jer inače teško da će moći da svrši uz pomoć druge osobe. Par meseci kasnije, kaže Sevidž, njegov partner je „počeo da svršava drugačije – istim intenzitetom i istim zadovoljstvom, ali ne u istom stilu."

Da li Sevidž smatra da deli naučno dokazane tvrdnje? Ne baš. „Sve su to anegdote, lična iskustva, narodna mudrost. To nekim ljudima pomaže."

Dr Ričard Santuči iz Prijemnog centra za urološku rekonstrukciju grada Detroita kaže za VICE da dijagnoza „samrtničkog stiska" zanemaruje brojne druge potencijalne uzroke. „Ideja da muškarac masturbira tako snažno da posle tokom seksa očekuje isti intenzitet osećanja? Ne verujem da se to često dešava."

Santuči ističe da jeste imao pacijente sa otežanom ejakulacijom, i da SSS „možda ima smisla za pojedine osobe", ali da ipak „to ne bi bilo u prvih deset potencijalnih uzroka koji bi mi pali na pamet." Pacijentu bi bilo bolje da „misli o dijabetesu, lekovima koje uzima, niskom testosteronu, neurozama, i svačemu drugom."

Klinika Mejo nudi spisak potencijalnih uzroka stanja u medicini poznatog kao odložena ejakulacija. Uz one očigledne koje je Santuči nabrojao, tu su alkoholizam i narkomanija, urođeni fiziološki defekti, povrede karlice, i oštećenja nerava izazvana dijabetesom.

Reklame

Dok mogući uzroci široko variraju, ni navodni simptomi SSS nisu baš konzistentni. Neki se žale da im seks predugo traje jer nikako da svrše, dok drugi kažu da zbog SSS ne mogu da postignu ili održe erekciju . Ovo drugo se, kaže Santuči, farmaceutski lako rešava.

„U jednom trenutku realno nije bitno šta izaziva erektilnu disfunkciju jer je tretman uvek isti," kaže on, misleći na vijagru i cijalis. Redovne doze cijalisa, koji ne bi trebalo da se uzima samo pred čin kao vijagra, posebno dobro rade u ovakvim slučajevima. „Doza bi mogla da bude pet miligrama dnevno, ali ako je neki lakši problem u pitanju, možda bi dva i po bolje odgovarala. Ako čovek već dostiže erekcije, biće mu sam još bolje i normalnije."

Gle čuda, kad ga staviš u dupe ili picu, ne oseća se baš isto kao kad guraš u jastuk pun sasušene sperme. – Den Sevidž

Ali nekima koji se žale na SSS nije problem gubitak erekcije, naprotiv. „Počne da ih žulja, umaraju se, pre ili kasnije shvate da neće uspeti da svrše na taj način," kaže njujorški seksualni terapeut Majkl A. Perelman za VICE. Perelman je profesor psihijatrije na Univerzitetu Kornel, i jedan od organizatora Programa ljudske seksualnosti pri Njujorško prezbiterijanskoj bolnici. Kaže da je tokom karijere mnogo puta naišao na problem odložene ejakulacije, uključujući i one ekstremnije koji se anegdotski vezuju za „samrtnički stisak".

Santuči je takođe nailazio na taj problem. „Čim se sretneš sa tim ljudima, znaš da je 80 odsto njih koristi SSRI lekove," kaže on misleći na popularnu klasu antidepresiva, selektivne inhibitore upijanja serotonina, u koje spadaju fluoksetin (prozak) i sertralin (zoloft).

Reklame

Taj podatak iznenađuje Dena Sevidža. „Nije mi palo na pamet da ih pitam da li koriste antidepresive," kaže on iako tvrdi da zna šta se priča o toj vrsti lekova. „Uništavaju ti libido." Sama ideja da bi promena terapije mogla da pomogne kod SSS „dobro će doći svim tim ljudima koji mi pišu o tom problemu."

Ali kad problem nije, kako Santuči kaže, organske prirode, obično je psihološke. U ovim slučajevima su čak i profesionalci poput Santučija i Perelmana povremeno nailazili na situaciju morbidno čvrstog stiska. (Perelman kaže da je izraz sindrom samrtnog stiska „neprimeren i suludo provokativan".)

U petogodišnjem pregledu anamneze pacijenata, 80 muškaraca je imalo problem odložene ejakulacije od kojih je 37 odsto imalo naviku da prilikom masturbacije „stimuliše određenu tačku" ili koristi „specifičan stil". Perelman procenjuje da 40% muškaraca sa ovim problemom spada u „idiosinkratične masturbatore". Ali prejak stisak je samo jedna od mogućih varijacija u ovom čarobnom svetu.

„Razne varijante postoje. Tu je razlika u brzini, znači super-brza stimulacija. Onda, neki stimulišu određenu lokaciju, bez nje im ne vredi. Neki su čak navikli da koriste tačno određenu čarapu," kaže Perelman.

Treba biti prijemčiv na razne vrste stimulacije da bi se moglo reagovati na različite načine. – Dr Majkl A. Perelman

Sevidž redovno nailazi na sve ove raznolike probleme. „Čuo sam od nebrojeno ljudi koji su kao klinci jebali stari prljavi jastuk skriven u ormanu. A kao odrasli, gle čuda, kad ga staviš u dupe ili picu, ne oseća se baš isto kao kad guraš u jastuk pun sasušene sperme."

Kod varijante uspermljenog jastuka i svih drugih „potencijalno problematičnih", nije problem u zahvatu, stisku, lokaciji, brzini, ili teksturi, već u specifičnosti. „Treba biti prijemčiv na razne vrste stimulacije da bi se moglo reagovati na različite načine," kaže Perelman.

Reklame

Procenat ljudi čije idiosinkratične masturbacije karakteriše sam stisak, „ne prelazi 50", smatra Perelman. Ukratko rečeno, pojava jeste stvarna ali termin „samrtni stisak" je neprecizan. Problem se bolje opisuje kao „sindrom monotone masturbacije".

Što se tiče rešenja, Sevidž je s pravom promenio masturbacione navike svog dečka. Perelman predlaže nešto slično: „Treba privremeno obustaviti masturbaciju, sve dok ne postanu sposobni da ejakuliraju tokom preferirane seksualne aktivnosti sa partnerom."

Ali šta ako čovek nije dijabetičar, nema urođene defekte, ne koristi antidepresive, ne pije, a prestao je i da masturbira? U tom slučaju medicina nema jasan odgovor za njegov problem; samo mu seks-kolumnista može pomoći. Sevidž čitaocima savetuje sledeće: „Ako ti se kita ne navikne posle jednog kvalitetnog, istrajnog režima od par meseci, možda ti kurac prosto tako funkcioniše."

Moraćete da radite isto što i žene koje teško svršavaju tokom odnosa: kombinujete masturbaciju i penetraciju bez stida i srama. Ili kako to Sevidž kaže: „Jebeš, jebeš, jebeš, onda izvadiš da izdrkaš, i taman kad si spreman da svršiš, gurneš ga opet unutra."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu