Gledao sam na kinki žurci u Beogradu kako čoveka pretvaraju u pauna

Iz nekog razloga koji verovatno ima veze sa izborom prijatelja u stvarnom životu, Fejsbuk lista kontakata mi je prepuna gotičara i uopšte, ljudi koji vole da nose crni lateks, kožu i lance. Povremeno mi na fidu iskaču pozivi za takozvane "kinki žurke" kojih je u Beogradu u poslednje vreme sve više, a ljude koji lajkuju i posećuju ove događaje viđam i na gotičarskim okupljanjima. Prvi pravi impuls da odem na jednu "kinki žurku" bila je činjenica da je događaj organizovan u klubu Underworld u kome se ionako osećam kao kod kuće, što će mi, računao sam, pomoći u prevazilaženju nelagode pred susret sa svetom u kome vladaju sofisticirana BDSM pravila.

Kako se pokazalo, prizori koje sam video tokom žurke koju je organizovala "Akademija lepih boli", udruženje koje ima zavidnu reputaciju na beogradskoj BDSM sceni, nisu bili baš oni iz karnalnih svetkovina o kojima je pisao Markiz de Sad ili iz dekadentnih prostora najcrnjih delova onlajn sveta Second Life. Ali, video sam stvari koje nisu podesne za opisivanje sredovečnim rođacima iz unutrašnjosti, ne toliko zbog eksplicitnog sadržaja koliko zbog toga što se na ovim partijima težište seksualnosti izmešta na način koji je ponekad potpuno neobjašnjiv nekome ko nije u sebi nikada pronašao poriv za eksperimente ove vrste.

Ulaz u klupski prostor ne razlikuje se od "ufura" na got zabave petkom, i tek pošto se uđe, vide se sitne razlike: jasno upozorenje o zabrani fotografisanja, a u jednom uglu je kolekcija bičeva i drugih predmeta za sado-mazo zabavu. Jedan deo kluba ograđen je i pretvoren u "mračnu sobu" gde se odvijaju malo jače akcije, a pravilo glasi da unutra nema posmatrača i svako ko uđe voljan je da se priključi zabavi.

Javni deo je poprište standardne gotičarske zabave, čak je i muzika gotovo ista kao na dešavanjima petkom. No, suptilne razlike počinju da isplivavaju na drugi pogled. Korseti su jače stegnuti, ima više dama u mrežastim čarapama i odeći koja više otkriva nego što pokriva, a uskoro počinju i performansi. Momak u odelu Gimpa iz Petparačkih priča mirno, četvoronoške, kasa po podijumu, a jaše ga lepa devojka i poigrava se bičem. Prošavši ceo klub, dečko u odelu od lateksa okreće i nastavlja da hoda četvoronoške kroz masu. "Domine" u publici gledaju ga blagonaklono, poneka ga i ovlašno dodirne drškom korbača ili ga bezbolno "švićne".

Drugi performans predstavlja senzualno i vrlo sporo vezivanje. Ovog puta, tema je dominacija muškarca nad ženom. Mladić kanapom, bez ikakve žurbe, vezuje devojci ruke i noge, pretvarajući je postepeno u svoju "gran ginjol" lutku.

Posle ova dva, veoma nevina performansa, na red dolazi nešto što zahteva i izvesno medicinsko predznanje i oprez. U mojoj glavi pravi potpuno novi raspored, jer mi se u jednom dahu otkrivaju sve mogućnosti BDSM sveta i shvatam kakva je silina energije koja pokreće neke od ovih ljudi i goni ih ka udaljenim horizontima senzualnosti i prihvatanja bola kao kapije ka sasvim novoj mapi tela i duha.

Mladić spušta gaće do pola, a asistentkinje mu iznad stražnjice polako i gotovo ritualno zabadaju igle za injekcije. Kasnije sam saznao da je ovo jedan od standardnih performansa na kinki žurkama, ali za mene je ovo nešto sasvim novo.

Na vrhuncu predstave, u plastične nastavke igala, namenjene da "fasuju" na špric, asistentkinje zabadaju velika paunova pera, praveći od jednog sasvim običnog čoveka čudnu, goluždravu pticu proređenih pera. U ovoj pobedi nad datom telesnošću nazreo sam nešto sasvim trijumfalno, kao da je na tim perima čovek uzleteo iznad ograničenja svojih gena, svog mesa i vaspitanja.

Nastavak je, u odnosu na ovo, bio malo antiklimaktičan, doduše ne i za "fut fetišiste", jer su dvema devojkama iskusne "mučiteljke" vezale noge i brutalno golicale stopala.

Jedna od organizatorki žurke, koja se predstavlja samo kao Bolim Te i pod tim "nikom" poznata je i u onlajn zajednici, kaže za VICE da ne treba da me čudi to što na ovoj žurci uglavnom gledam dominaciju žena nad muškarcima.

- Najzastupljeniji oblik BDSM-a kod nas je takozvani 'femdom', odnosno ženska dominacija nad muškarcima, s tim da subova ima daleko više nego domina, što često stvara disbalans. Naravno, to se odnosi na one koji svesno praktikuju BDSM. Nesvesno se na našim prostorima odigrava upravo suprotno. U našoj sredini muškarac je tradicionalno glava porodice, tako da muškarci najčešće dominiraju žene.To se prosto zove brak, a ne BDSM. Žena je uglavnom u prirodno podređenom položaju. Ipak, neretko se događa da upravo takve muškarčine krišom idu kod domine (najčešće profesionalne), jer im treba ventil i odmor od te uloge, maker kratkotrajni. S druge strane, devojke sve više oslobađaju sebe i svoje fantazije. Kroz dominaciju grade samopouzdanje i mentalno se jačaju, razbijajući balkanski model submisivne žene i menjaju odnos snaga u svoju korist – govori mi domaćica.

Pogledajte VICE dokumentarac o industriji ljubavi u Japanu:

Recimo da ja poželim da budem vezan i slatko mučen. Ispada da to uopšte nije lako i da je do zadovoljenja te vrste najlakše doći kroz komercijalni odnos, a da su retki oni "sabovi" koji uspeju da pronađu svoju dominantnu polovinu mimo profesionalnog angažmana.

- To je pitanje koje svakodnevno muči stotine subova u gradu! Većina će reći da to uopšte nije lako. Naravno, to zavisi od vrste potrebe i da li je nekome dovoljno da se povremeno potčini ili traži dugoročan odnos. Kod nas danas ima sve više profesionalnih domina, što je veoma dobra vest za subove, ali ima i onih kojima nije dovoljno da jednom u mesec dana provedu sat-dva na seansi, koji žele BDSM vezu.

Objašnjava mi da doći do "pro" domine nije previše teško, jer se oglašavaju svuda po netu – blogovi, lični sajtovi, Fejsbuk. Jedno guglanje brzo to reši.

- Doći do onoga što zovemo lifestyle dominom, žene koja praktikuje BDSM isključivo iz lične a ne i novčane satisfakcije, daleko je veći izazov. Mnogi subovi tu naprosto ostanu uskraćeni, jer je takvih žena proporcionalno malo i najčešće se odlučuju za jednog partnera. Dakle, subovi muku muče i pre nego što igra počne.To i jeste jedan od razloga zašto pravimo ove žurke, da povežemo ljude i pomogemo i jednima i drugima da nađu ono što traže - objašnjava mi.

Postoje vrlo jasna pravila koja sprečavaju da se kinki igrice pretvore u "igračku-plačku" kroz nevoljno povređivanje partnera ili narušavanje njegovog ili njenog dostojanstva.

- Uobičajeno je da u igri (bilo da je ona kratkoročna ili dugoročna) postoji sigurnosna mera, takozvana "sigurna reč" (safeword), koja se koristi kao alarm i označava da je partner došao do neke svoje granice i da mu je potreban prekid ili pauza. Često se recimo koristi reč "crveno", ali može da bude bilo koja reč oko koje se ljudi dogovore, "stop" ili nešto sasvim treće. Jedino ne poručujem da se "još" koristi kao sigurna reč, hahaha! Uigranim partnerima je ona ređe potrebna, jer već znaju koliko ko može i želi da podnese, kao i na koji način se granice bezbedno i bezbolno pomeraju. Ili bar relativno bezbolno - saznajem i ove praktične detalje.

Domaćica skupa mi objašnjava da je u prirodi BDSM odnosa da odražava ono što već postoji izvan ovog "kinki" sveta, recimo u odnosu sluge i gospodara, šefa i zaposlenog, učitelja i učenika. Ona kaže i da "kinki" način razmišljanja više nije takav tabu kakav je ranije bio.

- BDSM-eri često govore o ljudima koji ne praktikuju BDSM kao o 'vanilama'. To potiče od one priče kakav sladoled voliš. Nekome je dovoljan ukus vanile, a nekome treba čokolada ili jagoda, odnosno neki začin. Kada je seksualnost u pitanju, danas je društvo zaista sve otvorenije prema varijacijama ukusa, odnosno prema činjenici da ne mogu svi da jedu samo sladoled od vanile. Voliš sladoled sa ukusom đumbira? Pa šta. Imaš dva drugara, jedan se pali na grudi a drugi na stopala. To više nije onako čudno kao što je nekada bilo. Samim tim su i oni koji imaju ovakve sklonosti danas sve spremniji da obistine ono što su nekada samo tajno priželjkivali. Toga treba da bude sve više, ljudi treba da se oslobode, pronađu istomišljenike - govori mi Bolim Te.

Kako saznajem, u Beogradu se otvorilo i prvo mesto potpuno posvećeno kinki i BDSM potkulturi i to u strogom centru grada, i ono će biti poprište neke od budućih žurki ovog tipa.

Prva naredna žurka, takođe u centru, zakazana je za početak oktobra. Još ne znam da li ću ići. Parafraziraću Voltera: ako odeš jednom onda si filozof, ako odeš dva puta, onda si kinki.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu