FYI.

This story is over 5 years old.

Vodič

​Top 13 zaboravljenih štekova starog Beograda

Štek je po definiciji mesto koje je skriveno od pogleda ljudi sa strane, na kome možeš da se uštekaš u slučaju vremenskih nepogoda i da ostaneš suv, ali takođe i mesto koje se nalazi u blizini prodavnice ili trafike na kojoj možeš da kupuješ alkohol...
20.7.15

Bazenče na malom Tašu gde se preko dana deca igraju

Kada si klinja i žudiš za nesputanom slobodom otvorenog prostora, a nemaš sopstvene prihode već zavisiš od matoraca od kojih očekuješ da finansijski obezbede zadovoljenje tvog poriva za permanentnim i svakodnevnim izlascima pa ne možeš sebi priuštiti opijanje po barovima pre klabinga, jedina mesta koja uzimaš u obzir su parkovi i zavučene, skrivene i savršeno obične lokacije kakvih srećom ima na pretek. Drugim rečima, pre Đilasove prohibicije, pre nego što je Palas postao ultra-popularan, pre arčenja zadnjih para na svom omiljenom šanku, pre cirkanja na praznim gajbama, jedina mesta koja si uzimao u obzir su štekovi.

Štek je po definiciji mesto koje je skriveno od pogleda ljudi sa strane, na kome možeš da se uštekaš u slučaju vremenskih nepogoda i da ostaneš suv, ali takođe i mesto koje se nalazi u blizini prodavnice ili trafike na kojoj možeš da kupuješ alkohol flašu po flašu. Naravno, pri izboru konkretnog šteka bitan faktor je i blizina kluba u kojem planiraš da završiš. Primer: ako ideš u Mondo nećeš cirkati Kod polomljenog eksera nego kod Radne žene. U nastavku teksta sledi objašnjenje.

Pogledajte: Kako Beograđani čuvaju "svoja" parking mesta

(Napomena: Neke sam lokacije - kao što su 25. maj, Manjež, Vuk ili štek ispod Aberdareve pored pijace - namerno izostavio jer ako budem spominjao sve tačke na kojima sam konzumirao etanol ovo neće biti tekst, već esej. Pritom ima i mesta koja nisu toliko bitna za samu priču.)

1. The Štek

Sve lokacije na ovom spisku su štekovi, ali postoji samo jedan koji se piše velikim slovom. Mesto koje, čini mi se, ispunjava samo jedan uslov od svih onih koje sam maločas izneo. Prvo, nije sakriven od javnosti, s obzirom da se nalazi na verovatno najprometnijem saobraćajnom čvorištu u Beogradu. Drugo, u slučaju vremenskih nepogoda, nemaš gde da se sakriješ. Treće, nije u tom vremenu bio u olakšavajućoj blizini nijednog kluba, s obzirom da je Savamala bila mrtva.

Reklame

Pričamo o Zelenjaku. Preciznije, pričamo o ćošku na Zelenom vencu kod bivše Beobanke a danas kod jedne druge banke, gde je nekada postojala trafika koju su držali fini ljudi koji mi se i dalje javljaju kada me sretnu, i gde postoje stepenice za spuštanje na donji terminal, tamo odakle kreće 15-ica. Ponekad smo blejali na metalnoj ogradi pored trafike, a ponekad na galeriji/terasi iznad stanice. U Šteku smo bili samo tokom lepšeg dela godine, dok smo se tokom zimskih meseci selili na druge lokacije; iz Šteka smo uglavnom išli ka splavovima ispod Tramvajskog mosta, što nije baš blizu s obzirom da moraš da pređeš celu Brankovu, ceo most, i još toliko, a ako je sezona onda bismo odatle išli u Ander, na Akademiju, i tako. Danas bi to bila idealna lokacija za prolog u savamalski klabing.

Moje najživlje sećanje na Štek je ukus "šampončeta"; tako smo zvali onaj Prezidentov pelinkovac u plastičnoj bočici kojim smo se redovno obeznanjivali. Kasnije smo na tom mestu otkrili divotu mešanja guarane sa votkom. Ponekad bi nas se tu skupilo tridesetak, ponapijali bismo se i zatabanali čoporativno ka Egzilu ili Fristajleru. Zaboravio sam kako se danas zove Egzil, a na Fristajler sam zaboravio skroz. Mogao bih da spomenem i da je sa nama više puta u Šteku blejao mali Maradona Lazić koga su ortaci nešto kasnije bacili sa Brankovog u smrt, pošto to dete nije relevantno za ovu priču, ali eto, dugo ga niko nije spomenuo. Uzgred budi rečeno, stvarno se zvao Maradona, pokazao nam je jednom prilikom zdravstvenu knjižicu, nakon što ga je ćale išutirao pred nama zbog duvanja lepka. R.I.P.

2. Radna žena

Na ćošku Kosovske i Vlajkovićeve, u senci Narodne skupštine, postojala je i postoji radnja pod ovim imenom koja se bavila i bavi šivenjem zastava. Tada još uvek nije bila fensi kao sada, bila je u potpunom raspadu, ali joj je svanulo kad su nam Dukljani rekli arrivederci pošto smo posle toga dobili svoju zastavu i svi su se izložili da imaju zastavu nezavisne Srbije.

Reklame

Elem, Radna žena u smislu šteka je zapravo deo parka pored skupštine koji se nalazi baš na tom ćošku. Ima nekoliko klupica na kojima može da se sedi, ima žbunje u koje čovek može da isprazni potpalublje, i ima prodavnicu na ćošku. Bilo je to idealno mesto za bleju koja nije imala nikakav drugi cilj osim sebe same, ali je bilo super i ako smo išli u Dom omladine ili u Pazi Školu, koja se u periodu 2004-06. nalazila u VIP-u Plastika (sada je to prostor koji se zove Mint) koji smo tada još uvek zvali Mondo, iz milošte.

3. Raketa

To je onaj mali parkić u Takovskoj iznad 27. marta, i samim tim iznad Plastika odnosno Pazi Škole, koji su bili jedini cilj cirke na toj lokaciji do trenutka kada nismo prestali da idemo u Plastik (otprilike u vreme kada je posle renoviranja gornjeg kupatila crna mačka prestala da bude stanar dotičnog kluba). Ovaj štek je ime dobio po penjalici za decu koja liči na raketu, pored ostalih rekvizita namenjenih najmlađima za igru, koja se tu nalazi i u koju sam se samo jednom prilikom popeo i zavukao, uprkos tome što sam ih imao bezbroj.

4. Stepenice kod Saborne

Radi se o stepenicama koje vode u atrijum stambene zgrade blizu ćoška Kralja Petra i Čubrine, sa kojih se vidi Saborna crkva koja je odmah dijagonalno preko puta. Mislim da danas na tim stepenicama ne može da se sedi, jer mi čini da sam poslednji put video ogradu, koja je verovatno postavljena zbog nas i nama sličnih. Ipak, želim da pozdravim ovim putem stanare te zgrade koji nikada nisu zvali policiju iako su imali bezbroj razloga, i koji nikada nisu izašli da se bune zbog permanentnog pišanja u atrijumu zbog koga je često i nama samima bilo gadno od smrada. Ako se dobro sećam, ovo je bila lokacija za prolog u Akademiju i Andergraund. Drugar i ja smo jednom prilikom otišli i na vaskršnju liturgiju, ali bez ikakve želje za sprdnjom iako smo bili polupijani. Došli smo, bili petnaestak minuta i vratili se na stepenice da pričamo o mogućnosti invazije vanzemaljaca kao jedinog događaja koji bi mogao da ujedini razjedinjene homo sapijense. Pamtim još dva upečatljiva događaja koji su se tu odigrali, od kojih je jedan predugačan za digresiju. Drugi se tiče naše vike i dreke i prolaska izvesne prepičke zbog čije smo se pojave pred nama, mladim i napaljenim, utišali u potpunosti, što joj je, siguran sam, prilično imponovalo. Zapravo, ovu anegdotu ne pamtim zbog nje (ona je nevažna) već baš zbog te iznenadne paćeničke tišine (prekinute samo zujanjem vinskih mušica koje su rojile oko barice mokraće).

Reklame

5. Kristijan Dior

Ovaj štek smo otkrili jedne zimske noći tragajući za lokacijom na kojoj možemo da se sakrijemo od ledene košave. Nalazio se u Dragoslava Jovanovića, kod Gradske skupštine, i ime je dobio po izlogu u kojem je pisalo "CD". Zapravo je to uvučeni ulaz u jednu stambenu zgradu. Alkohol je za taj štek mogao da se nabavi u supermarketu "Kriket" koji je jedno vreme postojao na Terazijama, pa je posle zatvoren.

6. Ispod Moskve

"Kriket" je bio mesto snabdevanja i za Terazijsku terasu odnosno parkić ispod Hotela Moskva, pre njegovog renoviranja i gradnje one moderne zgrade na početku Balkanske. Lokacija je bila izvrsna za besciljno cirkanje, sa mogućnošću kretnji i ka Plastiku i ka Anderu, mada je bilo i povremenog istresanja džepova usled posete pripadnika Interventne brigade prestoničkog SUP-a.

7. Stepenice kod PMF-a

Idealno mesto kada padaju kiša ili sneg, pošto je u potpunosti natkriveno. Kad bi bilo lepo vreme selili bismo se preko puta u Studentski park, a u blizini je i parkić ispred Cvijete (koja je bila vrlo aktuelna sredinom prošle decenije kada su tamo petkom vrteli Ike i Đape, a potom i Braća Burazeri). Za sve ove lokacije glavno pojilište je bila trafika ispred Etnografskog muzeja.

8. Mali Hajat

Nije u pitanju kafana već prodavnica u neposrednoj blizini kafane pored koje se nalazio šankić u vidu pulta ispred neke trafike koja noću nije radila. Blizina tom čuvenom ugostiteljskom objektu nije bila relevantna u bilo kom smislu, već blizina splavovima ispod Tramvajskog mosta. Bili su taman toliko blizu da može da se ispešači, i taman toliko daleko da imaš vremena da popiješ ono što ti je preostalo. Jednom prilikom mi je na tom mestu interventna značka ponudila mogućnost da krenem sa njom u mrak sa ciljem prevaspitavanja. Kulturno sam odbio ponudu i ostao nevaspitan.

9. Kod polomljenog eksera

Prilično sam siguran da komunistima, kada su gradili Spomenik žrtvama logora na Sajmištu, nije bilo ni na kraj pameti da će svega nekoliko decenija kasnije srpskoj mladeži to što su sagradili izgledati kao napukla bombonica ekstazija. Na ovu lokaciju se dolazilo prethodno opskrbljeno alkoholom, pošto u blizini nije bilo gde da ga se kupi, ali je zato bila najbliža moguća splavovima. Pored toga, cirkalo se praktično na reci što je još jedan veliki plus jer, objektivno, nema većeg gušta od cirkanja na reci.

Reklame

10. Obelisk

Radi se, kao što možete da pretpostavite, o obelisku iznad Brankovog mosta, tačnije na mestu koje se zvanično zove Park nesvrstanim zemljama. Prekrasno mesto za cirkanje i sve druge socijalne aktivnosti sa kojeg puca divan pogled na reku i Novi Beograd. Atmosfera je na tom mestu bila prava domaćinska, a odatle se moglo i na splavove i u Ander i na Akademiju i kući.

11. Stepenice kod IPS-a

S obzirom da smo pre desetak godina često sedeli u IPS-u pored nekadašnjeg Sport Caffea u Čumiću, često smo i cirkali na stepenicama pored, a u slučaju da smo išli u Dom omladine, nije bilo bliže lokacije od ove. Za nju posebno vezujem jedno teško pijanstvo vezano za rum i koncert Partibrejkersa, posle koga smo sutradan pravo otišli na proslavu Prvog maja na Adu gde smo uživo slušali eksperimentalni nastup Ramba Amadeusa, u društvu zastave "Internjet" i Titovog Mercedesa.

_________________________________________________________________________

VICE Meets Dušan Kovačević, osnivač EXIT festivala

_________________________________________________________________________

12. Mali Taš

Jebeno bazenče u kojem si mogao da se razbaškariš i ćućoriš dok se nalivaš okružen stablima i zvucima kola koja zuje po Beogradskoj. Pišaš gde hoćeš. Dereš se koliko hoćeš. Alkohol se kupovao na ćošku preko puta Pravnog, tamo gde je sada kafić pretencioznog njujorškog naziva a gde je tada i dugo posle toga bio "čuveni" dragstor sa mnogo finim damama-kasirkama. U toku pisanja ovog teksta (nabijenog bolesnom nostalgijom, razarajućom melanholijom i idealizovanjem prošlosti) prošao sam posle nekog vremena preko Malog Taša noću i video gomilu pijanih ljudi usred radne nedelje. Ima nade.

13. Prolaz kod mrtvog Dolara

Moje sećanje na Dolar je obavijeno maglom sačinjenom od opijata i dima koji je večito dominirao tim uskim i skučenim prostorom (pravo šank, levo WC, desno jakne) u kome sam provodio (valjda) četvrtke. Zapravo, u potpunosti sam zaboravio na njega, i da me drugarica nije podsetila na štek pored ne bi mi ni na kraj pameti bio ovaj klubić. Sećam se smrada od pišaćke, piljarnice (koja i sada postoji, u to sam prilično siguran) gde smo kupovali namirnice, konačno i stepenica koje su vodile ka izlazu na Takovsku, i celog tog prolaza gde smo cirkali, ali na ovom mestu moram da prestanem da pišem da se ovo ne bi pretvorilo u Top 1000 štekova starog Beograda.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu