Dobro je uvek imati na umu kroz kakva sve sranja prolaze ljudi na loše plaćenim poslovima da vi to ne biste morali. Da li vam je nekad palo na pamet kako je onima koji rade u jeftinim pabovima širom Britanije? U onim rupama u kojima nema ničega osim konjskih trka i vesti sa Bi-Bi-Sija na ravnom ekranu bez tona? Gde povraćka pokriva tepihe, a krv se sliva niz zidove klozeta? E, pa, razmislite malo i o tome.
Jer, jeftinim pabovima potrebna je jeftina radna snaga. A jedina muzika koja ovim ljudima svira u glavi jeste zvuk udaranja glavom u zid koji se neprestano ponavlja. Pošto sam i lično imao prilike da radim po pabovima, mogu vam reći da ni pranje sudova, ni rad do u sitne sate nisu ono što će vam doći glave, niti je to spuštanje gomile čaša na pod da bi svi mogli da urlaju JEEEE! – već su to svakakvi zabalavljeni idioti koji tu neprestano dolaze.
Na nesreću po vas, ovo su ljudi koji su ubeđeni da vi na njima zarađujete svoju platu, tako da ste na neki način lisicama vezani za radijator njihove ljubavi. Oni su istovremeno i šargarepa i štap. Zato morate da budete ljubazni prema njima čak i ako vam zatraže Ginis nakon što su se već oblokali neizbrojnim turama lagera.
Žrtva
Od svih metoda kojima se gosti služe da bi mi privukli pažnju dok radim za šankom – kuckanje, naginjanje, nervozno vrpoljenje u mestu pred gomilom drugih gostiju, klimanje glavom iznad mase i naslanjanje jednog nesrećnog prsta na šank da bi tako sačuvali prostor, kao da ću iz studentskog čajnika da im uspem nevidljivi F117 – najgora je sorta koju volim da nazivam žrtvama. Oni izgleda dolaze u talasima. To su horde koje neprestano cokću od nezadovoljstva, naizmenično šaraju nervoznim pogledima i gledaju na sat, a ako im se učini da ćeš da ih uslužiš pre ostalih, ispuštaju iz grla neko krkljanje kao da ih kolješ i kažu Au! U stegnutoj pesnici drže novčanicu od 20 funti koja se polako natapa znojem i ne smeta im da njome mašu kao da je bela zastava. Oni su deo mase a da te mase nisu ni svesni. Gadno je koliko su infantilni i jadni.
Ako vam se desi da ste loše volje pa vam se baš hoće da se ponašate kao gad, žrtve mogu da vam učine smenu poprilično zabavnom. Zamislite samo: vi ste jedini na svetu koji kontroliše to koliko su oni srećni u datom trenutku. Kod vas je to što oni traže, i na neki svoj bespomoćan način oni zapomažu da bi do toga i došli. Dovoljno je samo malo mržnje pa da se ceo efekat okrene u suštu suprotnost osećanju krivice. Ovakve likove slobodno gustirajte – deluju kao da im gori pod nogama, ali znaju oni da čekaju. Oni tako shvataju ceo život: čekaj, žali se, opet malo čekaj, pa onda popij jedno pivo. Pravi pravcati Britanac.
Derište
Bio pab jeftin ili ne, tek subota uveče donosi sa sobom i one koji uvek imaju više novčanica u džepu nego sivih ćelija u mozgu. Koliko god veseljaci široke ruke mogu da ulepšaju veče, jedna od njihovih podvrsta je i derište koje će barem na kratko da se ponaša kao da je neka lokalna zvezda. Oni su vam kao oni picani iz rijaliti programa i njuške iz domaćih serija, svi spojeni u jednoj osobi. Oni nisu ni rođeni iz ženske utrobe – nastali su kad je neki veštac ispustio plastičnu čašu za šampanjac na firmirano odelo na nekoj svadbi koja je bila totalno sranje. U džepu nose kesice kokaina i nije im frka vam to daju do znanja. Kad puckaju prstima u vašem pravcu, to čine tako glasno da ste ubeđeni da ih boli.
Ali kad već poruče tri flaše najskupljeg šampanjca i mastan poslužavnik pun čaša viskija, onda bi im bolje bilo da budu poznati. To i jeste ono što vam pada najteže: da gledate ove kretene, koji sto posto misle da je posedovanje registarstih tablica sa ličnim brojem apsolutno genijalno, kako se vrzmaju oko šanka kao da su oni vlasnici a da ih niko od onih što stoje okolo ne zavali pesnicom. A sa derištem se tako i radi – kratko, ali jebitačno. Kiselo im se nasmešiš kao da kažeš: „Ako mi aparat odbije tvoju karticu, šaljem snimak tvoje razočarane face svim ortacima."
Mutava riba i njen nasilnički pratilac
Ovo dvoje su najmanje zabavni. Riba će da vas mrzi i pre nego što se dotakne šanka. A i on će. Nemojte im se smeškati. On će misliti da flertujete, a i ona će. U njihovom svetu vlada paranoja. Njih dvoje su dvoglave aždaje koje će vas prvom prilikom spržiti svojim dahom. Ona će biti izvan sebe od besa tako da će vam lakše biti da besnom psu kažete da sedne nego da njima objasnite da ih ne možete uslužiti. „Daj nam, der, tri sendviča… ne, bolje četiri… jes' vala, četiri sendviča i šes' piva."
I tako će ta debilčina koja sedi do nje samo tako da stoji i strelja vas pogledom kao da ne razumete univerzalni jezik kojim se služe ovi govnari. „Jel' čuješ ti mene, brate?", pita on. „SEN-DVI-ČI!" Ona će za to vreme da se ljulja kao drogiran jelen na visokim štiklama, zarobljena u nesrećnom spletu okolnosti zbog kojeg je osuđena na večni jad i mizeriju. On će samo da stoji tu kao neki penzionisani oficir Ka-Ge-Bea, da nadima grudi i ne odvaja pogled od vas. Nećete videti nijedan osmeh, već samo očajničku želju za pomračenjem svesti posle koje će cela ova epizoda potonuti u zaborav. Njegovo kruto lice bez trunke osmeha je bez sumnje znak da sledi loše veče. Ali ovakvi parovi ipak odišu nekim skrivenim smislom: ako ništa drugo, onda bar znate zašto se ona toliko naroljala. Kao da kaže:„Taman kad je neko prišao do poker aparata, ovaj tip je rešio da i on okuša sreću i sad moramo da zovemo muriju."
Zalizani jebač
Majstori za muvanje riba danas su na lošem glasu, a to je zato što spadaju u najgori šljam koji možete da zamislite. A usrani pabovi imaju svoju verziju ove sorte: manje se šepure, a više štekaju svaki primerak Plejboja koji kupe. Pantalone su im potpuno umrljane flekama sasvim ljudskog porekla. Ali nemojte pogrešno misliti da su ovi ljudi u bilo kom smilsu nedužni ili ljupki – radi se o lešinarima koji ne prestaju da krstare žedni krvi. Lako ih je primetiti dok izvode najprostije mađioničarske trikove iznad ture bakardi-kole koju su platili nekim maloletnicama. Oni su pravo zlo maskirano u oblaku kolonjske vode.
Dileja
Ovaj tip je ujedno i problem i nerešiva misterija. Radi se o kretenu žednom vaše krvi, bilo doslovce, ili u prenosnom smislu i oni su nemilosrdni u svemu čega se dohvate. U pitanju je veoma retka vrsta debila koja zna da vam bane u objekat u bilo koje doba dana i bez okolišanja se ustremi pravo na vas – njima alkohol i nije potreban. Način na koji će vas vređati je jasan i svi mogu da ga čuju, a zvuči otprilike ovako: „Mnogo si, brate, spor. Da ti nisi neki robot ili tako nešto?" Vole da ponavljaju i retorička pitanja, kao da negde u sebi traže dublji smisao. I onda odlaze. Taman kad vam priđe sledeća mušterija – vi krajičkom oka primetite neko komešanje. I to će ponovo biti onaj isti lik. „Pa on i jeste robot, jebo te! Vidi ga samo kakav je. Potrebne su mu nove baterije." Umeju oni da privuku pažnju i ako im to pođe za rukom okrenuće ceo pab protiv vas. Vole da manipulišu, ali su zato smotani. Kad oni pobesne to je znak da gube kontrolu. I redovno plaćaju najkrupnijim kovanicama kojih su im uvek pune šake. Ako već nema druge, uradite koliko se može naspram tolike gluposti, a onda pozovite izbacivače da oni to reše. Menjaj sad ti malo baterije, pizda ti materina.
Tužno je to što su ljudi koji rade ovaj posao najčešće zaglavili na njemu na duže vreme. Razbijaju se od posla za platu od koje jedva da može da se preživi. U Britanji se u današnje vreme često koriste potpuno besmilene fraze kao što su lični dohodak, u Londonu su veće plate i mušterija je uvek u pravu. A živeti se ne može dok se ne dobaci do zarade od 9.65 evra na sat.
U Londonu jesu veće plate, ali kirija će vas vrlo brzo uveriti da to i nije neka posebna prednost. Mušterija jeste u pravu. Britanija povremeno zna da bude itekako surovo mesto na kojem vlada bespoštedna borba. Umesto da se radujemo zbog beznačajne povišice bolje bi nam bilo da se potrudimo da ljude učinimo bar malo srećnijima kad je u pitanju onako veliko parče života koje otaljavaju na nekom poslu.
Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu