Krah koji je Džon Galijano doživeo jedan je od najdramatičnijih padova u modnoj industriji još od kada se Koko Šanel izjasnila kao saradnik nacista. Galijanove muke počele su kada je dizajner 2011. optužen da je verbalno i fizički napao jedan par u baru u Parizu, vređajući ih antisemitskim i rasističkim komentarima i ponižavajućim uvredama na račun njihovog fizičkog izgleda. Ubrzo nakon toga, objavljen je i video u kome kreator u potpunoj pijanoj tuposti, moguće i nadrogiran, izjavljuje da voli Hitlera. Galijano je odmah otpušten sa posla kreativnog direktora kuće Kristijan Dior.
Potpuni povratak Galijana nije u potpunosti nemoguć, imajući u vidu da se njegov krah desio posle ozbiljnijih i nečuvenijih uvreda - Koko Šanel je, navodno, pokušala da preda svoje prijatelje Jevreje, porodicu Verthajmer, nacistima za vreme okupacije Francuske, da bi tako dobila potpunu kontrolu nad svojim poslom. Nakon rata, već obeležena kao pristalica i saradnica nacista, provela je osam godina u egzilu pre povratka u Francusku 1954. Njen povratak je bio trnovit. Ipak, vremenom je uspela da povrati mesto jednog od najboljih modnih kreatora u Parizu, stvorivši neka od najpoznajtijih koamda, poput odela od tvida, čuvene kraljevske torbe i cipela. Sada je Galijano taj koji se vraća. U oktobru je objavljeno da će preuzeti sve dizajnerske dužnosti kao kreativni direktor modne kuće Martin Margiela.
Na prvi pogled, Galijano i Margiela ne mogu biti protivrečniji po ponašanju i načinu kreiranja. Galijano je kreator koji je paradirao po pisti nakon svake revije, dignutog nosa, obučen raskošno kao i njegovi modeli. Od 2000. do 2009, u vreme kada je bio na vrhuncu slave i uticaja, Galijano je bio rok zvezda potpuno prepuštena pažnji i publicitetu koje su mu njegove nečuvene, možda pomalo kičaste, ali uvek impresivne kolekcije donele.
S druge strane, Margiela je kreator koji ne dozvoljava da bude fotografisan. Uvek najjednostavnije obučen nakon revija, u retkim intervjuima koje je dao, uvek odgovara sa "mi", ne sa "ja". Odbio je kult slavne ličnosti koji su mnogi kreatori usvojili u internet eri, u vreme kada je masovni marketing preobratio vrhunsku modu.
Što se samog dizajna tiče, i Galijano i Margiela potekli su iz avangarde. Ipak, Galijanov buntovnički talenat se sa godinama sveo na drag-queen glumatanje i asimetrično talasanje tu i tamo. Sa druge strane, kada je Margiela dizajnirao Hermesovu žensku ready-to-wear kolekciju 1997. (iste godine kada je Galijano pruzeo kormilo Diora), njegova revija i kolekcija bile su prava mala afera. Odeća je bila beskrajno otmena. Margiela je bio diskretan, dok je Galijano bio sve, samo ne diskretan.
Međutim, novi potez Renca Rosa predsednika kompanije Only The Brave (Samo Hrabri), majke kompanije Maison Martin Margiela, mogao bi biti potez pravog genija. Jer ako pogledate dovoljno daleko, dvojica kreatora imaju zapravo više zajedničkog nego što biste pomislili.
Galijano je studirao na Sent Martins koledžu u Londonu, ranih osamdesetih, u vreme kada je Vivijan Vestvud ekperimentisala sa romantičnim stilom, nakon što je deset godina ranije izmislila pank modu. Galijano je bio zaljubljen u Vestvudinu dekonstrukciju istorijskih kostima, koji će kasnije postati njegov zaštitni znak. Njegova diplomska kolekcija iz 1984. godine, Les Incroyables, oduševila je kritičare. Modni trgovci u Londonu su otkupili celu kolekciju.
Otprilike u isto vreme, Martin Margiela je radio kao pomoćnik Žana Pola Gotijea, najvećeg buntovnika Pariza, poznatog po upadljivim kreacijama i šokantnim taktikama. I dok je Vestvud inspirisala mlade nade Londona, Rej Kavabuko i Joši Jamatoto su u potpunosti uticali na Pariz. Osnivajući sopstvenu modnu kuću 1989. godine, Margiela se priklonio Kavabukovom eksperimentalnom stilu. Na početku devedesetih, i Margiela i Galijano bili su u prvom planu avangardne mode. Zastupali su urbaniji, uličarski stil koji će i definisati dolazeću dekadu. Na mnogo načina, dvojica dizajnera su kao dva malo otuđena rođaka – dele isti DNK, ali je odrastanje na njih ostavilo drastično različite posledice.
Do kraja devedesetih i početkom dvehiljaditih, moda je počela da se manja. Modna industrija se sve više okreće masovnoj proizvodnji. Galijano je bio gromada od talenta, lider luksuzne modne kuće i jedan od najvoljenijih kreatora toga doba. Njegove revije, masovne produkcije koje nisu viđene još od 1980-ih, razvile su ogroman posao sa torbama, kozmetikom i ostalim proizvodima brendiranih imenom Dior. Iako je Margiela ostao nepristupačan, prodao je svoju kuću OTB-u 2002. godine, što je bio početak kraja. Penzionisao se u svetu mode 2008 (što je gruba procena, njegov odlazak je čuvan kao tajna do 2009.). Njegova kompanija je nastavila sa radom, iako su modni urednici bili manje oduševljeni, a kolekcije postale manje fokusirane nego ranije.
Ono što je nekada brendirano da bude nepobedivo, sada se činilo praznim. Još dok je Martin Margiela bio prisutan, pravilo je bilo da ceo tim kreira kolekcije. Nakon njegovog odlaska, postalo je jasno da bez njegovog jakog vođstva, brend rizikuje da postane potpuno nebitan. Govorilo se da je Renzo Roso pokušao da zaposli mnoge mlade talente, ali su ga svi odbili - nisu želeli da na sebe navuku etiketu nekoga ko ne uspeva da bude dovoljno dobar po standardima koje je ostavio Margiela. Kreatorski posao je na samom kraju i jako tiho preuzela Ivana Omazic.
U Dioru, Galijano je imao svojih problema. Njegove kolekcije, koje su nekada bile moćne i provokativne, počele su da se ponavljaju i budu pomalo otrcane. Izgubio je uticaj od kreatora poput Fibi Filo i Ralfa Simonsa (koji će ga na kraju i zameniti u Dioru). Ispostaviće se da su ga alkohol i droga poražavali polako ali sigurno, sve do dramatičnog kraja 2011. Prošle godine, uz pomoć Ane Vintur, Galijano je dobio posao u kreatorskom studiju Oskara de la Rente, verovatno u želji da se proveri da li bi mogao da preuzme mesto starog i bolesnog osnivača. Nisu ga zadržali. Nakon toga, radio je kao predavač u Parsonsu. Međutim, student su se žalili, pa su njegovi seminari otkazani. Galijano je postao nedodirljivi izgnanik, pomiren sa sudbinom da će do kraja života morati da živi sa činjenicom da mu je čitav modni svet okrenuo leđa.
Kao nepoželjna osoba, Galijano je možda najbolji kandidat da nadzire modnu kuću Martina Margiela. Živimo u eri u kojoj je moda razlivena kroz prodavnice brze mode i prilagođena globalnom tržištu. Današnji kreatori prelaze iz jedne modne kuće u drugu bez osećaja trajnosti ili lojalnosti. Luksuzna modna industrija je takođe posrnula pokušavajući da se dokaže, dok je u međuvremenu tržište postalo zasićeno istim stvarima i ponavljanjem. U vremenu poput ovakvog, nema boljeg načina za brend poput Maison Martin Margiela, nekada bastiona buntovništva i anti-autorativnog pokreta, da kroz iskupljenje Džona Galijana ponovo dobije sveto mesto na sceni, mesto koje mu je ranije pripadalo.
Naravno, postoji rizik da će Galijano uništiti Margielove kodove, da će njegova sklonost ka banalnosti i teatralnosti biti više drečava nego graciozna. Ali to je momenat gde Galijanov kratak rad sa Oskarom de la Rentom zapravo može biti presudan. Ono što je Galijano uradio za Oskara de la Rentu bio je možda njegov najsuptilniji i najsofisticiraniji rad godinama unazad. Magija odeće koju je dizajnirao bila je u ekspertskom kroju i besprekornim i maštovitim, iako potpuno diskretnim, detaljima. Prošlo je mnogo vremena od kada je sama Galijanova odeća ostavila jači utisak od načina na koji je predstavljena. Nedavno se moglo čuti u vestima da je Martin Margielo odobrio Galijanovo zapošljavanje. Možda je sve i bila Margielova ideja od samog početka.
Galijano će debitovatati za Magriela u januaru kada bude predstavljao vrhunsku kolekciju kuće. Galijana očekuje test uzdržanosti - videćemo da li će uspeti da ostane odan modnoj kući i odoleti zamkama u koje je upao tokom poslednje godine u Dioru. Uspeh Galijana u Margieli zavisiće od toga da li će uspeti da iznedri istu dozu istančanosti i brilijantne odeće sa početka karijere. Zavisi i od toga da li je publika spremna da mu oprosti. Da li će Galijano uspeti da zatalasa mišljenje javnosti kao što je Šanel uspela dekadama ranije? Moraćemo da sačekamo, ali jedno je sigurno, uspeo ili ne, sve oči biće uprte u njega.