​Popunila sam upitnik o zavisnosti od interneta i pobedila sam

Zavisnost od interneta još nije stanje koje zvanično priznaje Dijagnostički i statistički priručnik za mentalne poremećaje. Ali ako potražite „pomoć zbog zavisnosti od interneta", naći ćete razne centre za odvikavanje od interneta, terapeute specijalizovane za ovo stanje, kao i Anonimne zavisnike od interneta i tehnologije.

Već dugo ne pijem i ne drogiram se, ali znam dosta toga o zavisnosti i zbog toga sam u stanju da prepoznam šta se tačno događa sa mnom i sa internetom: u sebi pokušavam da zakrpim nešto što ništa što dolazi spolja ne može da zakrpi. Internet mi daje dopamin, pažnju, polet, vezu i beg. Takođe me ometa, razočarava i parališe, a i katalizator je moje lažne sampospoznaje. Skupljam otpatke svega što i dalje mogu da iskoristim da budem na toj usranoj dopaminskoj žurci.

Takođe, ne znam šta radim. U poslednje vreme imam osećaj da samo internet može da me sabere. Osećam se kao da više ne postoji granica gde ja prestajem, a gde počinje internet. Pomalo sam uplašena.

Da li je moja opsednutost internetom zaista zavisnost? Odlučila sam da odgovorim na to pitanje popunjavanjem upitnika Da li ste zavisni od interneta? Iako postoji više ponuđenih odgovora, moj odnos prema internetu je kompleksan, pa sam odlučila da odgovaram u formi eseja. Takođe sam odlučila da upitnik popunim javno, ne samo zbog odgovornosti, već i zato što ne postoji bolje mesto od interneta da se suočiš sa sopstvenim internet demonima, sa svima vama, zavisnicima, naročito sa vama, drkadžijama koji ostavljate komentare.

U redu, idemo.

1. Koliko često shvatite da ste ostali na internetu duže nego što ste nameravali?

Volim da koristim ajfon u toaletu. Provodim sate na šolji, a da ne piškim. Ponekad i u sopstvenom. Ponekad sam napolju i izvinim se jer moram u toalet. Uvek kažem sebi da ću ostati pet minuta. Nikada ne ostanem samo pet minuta. Upadnem u rupu i osećaj nestajanja je dobar. Ljudi misle da sam mrtva. To mi se dopada.

Pokušavam da uspostavim svoja pravila za korišćenje interneta. Sam čin uspostavljanja pravila verovatno ukazuje na to da sam zavisna od interneta. Jer, ljudi koji nisu zavisni ne moraju da određuju pravila. Oni ga jednostavno koriste.

Neka od moji pravila su: deset minuta meditacije ujutru, pre uključivanja telefona ili kompjutera, bez društvenih medija pre podneva, samo 120 minuta na sajtovima društvenih medija dnevno, dva tvita dnevno, i to samo posle sedam uveče, dvadesetčetvoročasovna detoksikacija od interneta vikendom. Sva ova pravila kršim svakodnevno.

2. Da li vam je uzbuđenje na internetu draže od intimnosti sa partnerom?

Da. Naravno. Osim ako partner nije virtuelni neznanac na kog sam projektovala fantastičan narativ, i ljubimo se po prvi put, u hotelskoj sobi.

3. Da li zanemarujete kućne poslove da biste više vremena proveli na internetu?

Kada nešto mora da bude urađeno u stvarnosti, kao što je nameštanje kreveta ili plaćanje računa, imam osećaj da će me to ubiti. Osetim se kao da okrutna i opsesivna majka dolazi po mene, i da je svet sačinjen samo od sizifovskih zadataka, i da beskonačno guraš kamen uzbrdo, koji te na kraju uvek smrska. Jednom prilikom sam prala gaće u lavabou, pa sam otišla na Tviter. Lavabo se preplavio, a komšije ispod mene, koje su nedavno dobile bebu, poslale su domara koji je upao u moj stan, a ja sam mislila da je serijski ubica. Dakle, da.

4. Da li vaš posao (ili škola, studije) pate zbog količine vremena koje provodite na internetu?

Moj posao je na internetu.

5. Da li stupate u nove odnose preko interneta?

Radije ću da provodim vreme na internetu u interakciji sa poluzamišljenim ljudima, na lažan način, nego u stvarnom životu, sa stvarnim ljudima, na stvaran način. Ipak, nije sve na internetu lažno. Uspostavila sam duboke veze sa ljudima koje nikada nisam srela (ili sam ih povezivala sa sobom – sa onime što želim da oni misle da jesam), preko interneta. Ponekad upoređujem ljude iz mog stvarnog života sa ljudima na internetu u mom životu, i uvek se zapitam zašto stvarni ljudi ne bi bili više kao ljudi na internetu? To je možda zbog toga što stvarni ljudi nisu od piksela. Njihove greške i dosadnjaštvo ne mogu da se prebace u fantaziju. Stvarne ljude stvarno moram da gledam, i oni gledaju mene. Kada ljudi nikada ne postanu stvarni, teže te razočaraju. Zbog toga je internet dobar za tužne ljude. Možeš da budeš s ljudima, a da nisi s ljudima.

6. Da li se vama bliski ljudi žale zbog količine vremena koje provodite na internetu?

Osoba sa kojom sam u primarnom odnosu moj telefon zove mojim „dečkom". Oduševljen je kada mi se isprazni baterija. Jednom prilikom mi je pretio da će da ga baci kroz prozor. Mnogo više se brine zbog toga kako ga isključim kada koristim internet, nego što bi se brinuo da sa jebem sa nekim drugim. Ja mu kažem da ne isključujem njega. Isključujem stvarnost. Nesrećom po njega, on je stvaran.

7. Da li zauzmete odbrambeni stav ili ste tajanstveni kada vas pitaju šta radite na internetu?

Više se radi o samom činu da sam na internetu, kao takvom, nego o tome šta radim tamo. Svi znaju šta radim tamo. Tvitujem. Više se radi o kupatilu. Kažem osobi sa kojom sam u vezi da „moram da kakim". I onda me nema do kraja večeri.

U stvari, jedna od stvari zbog koje se stidim je što mi se dopada pornografija „pogodna za žene". Volela bih da nije tako. Volela bih da kada gledam Ksandera Korvusa kako liže pičku „dadilje" Melani Rios nisam u fazonu o bože, koliko je voli. Definitivno je zaljubljen u nju sve vreme otkako mu je dadilja, i sanjao je o ovom trenutku, i taj trenutak je sada došao, i definitivno će želeti zauvek da ostane s njom. Volela bih da nisam takva.

8. Jeste li ikada primetili da vaša produktivnost i kvalitet rada trpe zbog vremena provedenog na internetu?

Očigledno.

9. Da li proverite mejl pre nego što uradite nešto treba da uradite?

Mejlom više ne mogu ni da se bavim, jer je za mejl obično potrebno više od 140 karaktera. Ako ipak pošaljem neki mejl, upotrebim Siri i izdiktiram ga. Internet je tako toliko uništio moj prag pažnje da više ne mogu da pišem mejlove. Internet me je skinuo sa mejla. Ajfon me je skinuo sa laptopa. Ako je laptop kokain, Ajfon je krek. I pušim taj krek pre, tokom, i posle svega.

10. Da li umete da prasnete, vičete ili da se iznervirate ako vam neko smeta dok ste na internetu?

Običnom sam u komatoznom stanju i nisam svesna sveta oko sebe. Kada sam u zečjoj jami, ne vidim vas.

11. Da li uhvatite sebe kako anksiozno iščekujete da ponovo budete na internetu?

Imala sam drhtavice.

12. Da li blokirate uznemirujuće misli o svom životu umirujućim mislima o internetu?

Moj najveći strah je strah od smrti. Smrt je u redu, ali samo umiranje, nemogućnost disanja, konačni panični napad, to mi je stvarno strašno. Takođe se plašim i samog života, pošto je smrt njegova neminovnost. Ponekad mi život izgleda hiper-realno. Na primer, gledam ljude i oni mi izgledaju kao roboti, ili kao da su od gume, i pomislim da prisustvujem podizanju matriksa, ali to je verovatno samo anksioznost. U takvim trenucima pomislim prokletstvo, niko ne zna šta se ovde zaista događa. Moja terapeutkinja mi ne pomaže. Ne može da mi objasni šta se događa ništa bolje od nekog drugog. Ne može da spreči moju smrt. Ne može ni internet, ali to je dobro mesto za obuzdavanje adrenalina. Lakše je tamo nego sa gumenim ljudima.

Još jedna stvar koje se plašim je odbijanje. Ako neko treba da me odbaci, onda je bolje da to budem ja sama. Kada me stvarno biće odbaci u realnom svetu, ili to shvatim kao odbacivanje stvarne sebe, potrebna mi je potvrda da zavređujem boravak na ovoj planeti. Ovu potvrdu dobijem tako što nakupim lažnu ljubav neznanaca preko avatara koji podseća na mene.

Ovi pokušaji opravljanja mog suštinskog „ja", ili nedostatak suštinskog „ja" uvek rezultiraju u kaskadama serijskog tvitovanja. Posle serije odmah sledi brisanje svih, ili većine tvitova, a nakon toga, stid i sram.

13. Da li imate osećaj da bi život bez interneta bio dosadan, prazan i bez radosti?

Ne, bio bi divan. Zamišljam sebe na stenovitoj plaži, kako se hvatam za nešto zeleno. Verovatno je u pitanju morska trava, možda i mahovina. Pijem puno čaja od kamilice. „Pojavljujem se" lično. Da, bio bi prazan.

14. Uhvatite li sebe kako izgovarate „još samo par minuta" kada ste na internetu?

Ako postoji nešto što ne volim, to je linearno vreme. Internet čini da se osećam kao da mogu da rastegnem vreme. Ne mogu da rastegnem vreme, tako da kažem „još pet minuta", a onda upadnem u vrtlog. Imam pomračenja.

15. Da li mislite da ste preokupirani internetom kada niste na mreži, ili fantazirate da jeste?

Očigledno.

16. . Da li manje spavate zbog toga što ste noću na internetu?

Ovog jutra sam se probudila u tri i otišla na internet. Sada je 6:30. To sam ove nedelje radila svake noći, osim u ponedeljak, kada uopšte nisam ni spavala. Mislim da internet podražava sunce. Možda goti/emo/preosetljivi ljudi ne bi trebalo da idu na internet. Garantovano ćemo uvenuti.

17. Pokušavate li da sakrijete koliko ste vremena proveli na internetu?

Kada sam još uvek pila, imala sam običaj da dođem u bar već pijana i brzo naručim piće. Pretvarala sam se da me je to prvo piće u baru opilo. Moj Tviter nalog So Sad Today je anoniman zato što me je sramota koliko mnogo tvitujem. Mislim da tu postoji neka veza.

18. Da li ćete se radije odlučiti za to da provedete više vremena na internetu, nego da izađete sa ljudima?

Na internetu mogu da budem sa ljudima, a da ne moram da izađem iz kuće. Takođe, mogu da budem ko god poželim. Na internetu mogu da budem jebena čarobnica, dok u stvarnosti jedem dijetalnu lazanju i nosim bokserice sa isprintanim trubicama.

19. Jeste li ikada pokušali da smanjite količinu vremena koje provodite na internetu, a da vam to nije uspelo?

Svakodnevno.

20. Osećate li se depresivno, mušičavo ili nervozno kada niste na internetu i da li to osećanje nestane kada ste ponovo onlajn?

Zapravo, često se dogodi da sam na netu i se zbog toga osećam depresivno, mušičavo i nervozno. Odem na net, i dve sekunde kasnije sam u fazonu jebeš sve. Ali stvarni život je nekako još gori.

Postoji nešto kod interneta što, čak i kada je sranje, ima beskonačni potencijal. Možda znam da je neki sajt sranje, jer je bio sranje i pre par sekundi, ali i dalje odlaziš na net. U nekom trenutku se promeni. Ali život nije takav. Kada u stvarnom životu stalno idem na isto mesto, stalno bude isto. Pravljenje istih grešaka + očekivanje istih rezultata = sranje.

U stvari, to možda nije sasvim tačno. U repetitivnim stvarima ima duhovnosti: male mantre, molitve, „hvaljene Marije", ili kao što Princ kaže, radost ponavljanja. Problem sa zavisnošću je to što radost ponavljanja na kraju ustupa mestu kombinaciji radosti i problema. Onda to ustupa mestu samo problemima.

Mislim da moć koju internet ima nada mnom ima neke veze sa njegovom svetlošću i prazninom. Svetlost i praznina su seksi i čine da se osećam kao da je sve moguće. Sigurna sam da život ima isti beskonačni potencijal kao i internet. Ali na nesreću, primorana sam da u stvarnom životu budem odrasla osoba. Na internetu i dalje imam 16 godina.

Takođe, na internetu mi dobro ide. Ako je Tviter video igrica, onda sam ja prošla poslednji nivo. U životu mi nije uvek išlo baš najbolje. Nisam pobedila činjenicu da ću jednog dana umreti. Koja je šifra za varanje kada je smrt u pitanju?

Jednostavno ne vidim sebe kako internetom idem srednjim putem. Verovatno će morati da bude sve ili ništa. Umanjivanje štete mi nikada nije uspevalo. Kada jednom zakiseliš krastavac, više ne možeš da ga otkiseliš. A mene internet kiseli već dugo.

So Sad Today je neprestana egzistencijalna kriza koja se odigrava u 140 karaktera ili manje. Njena anonimna autorka pokušava da se izbori sa anksioznošću mnogo pre nego što je stvoren Tviter 2012. godine. Najzad je odlučila da projektuje sopstvene strahove na velikom internet platnu i odlučila da svake dve nedelje piše kolumnu za VICE.