​Sve što dosad znamo o "Bahamaliksu"

Tekst je prvobitno objavljen naVICE UK

Ovaj novi kontignent procurelih dokumenata u prvi plan je izbacio Amber Rad, ministarsku unutrašnjih poslova Velike Britanije, otkrivši detalje njene poslovne karijere pre nego što je ušla u politiku. Između ostalog, bila je direktorka dve kompanije na Bahamima, poreskom raju, što je propustila da pomene kad je branila Dejvida Kamerona povodom otkrića iz Panamskih papira. Bila je i direktorka kompanija čiji je ko-direktor završio u zatvoru zbog prevare. Ne postoji nagoveštaj da je ona bila upletena u bilo kakve malverzacije, ali ovo očigledno nije sjajno otkriće za jednog ministra. Rad je odbila da odgovara na pitanja, ali tvrdi da je čitava njena prethodna poslovna karijera u domenu javnih informacija. VICE je kontaktirao Rad u želji za novim komentarima.

"Bahamaliks" čini 1,3 miliona procurelih dokumenata koji potiču iz korporativnih registara ovog poreskog raja. Kao i u slučaju Panamskih papira, koji su javnosti obelodanjeni u aprilu, oni su u javnost dospeli nakon što je nepoznati izvor dokumente koji se tiču ofšor kompanija predao Bastijanu Obermajeru i Frederiku Obermajeru, novinarima nemačkog lista Zidojče Cajtung. Ovaj poslednji procureli kontingent po veličini čini jednu desetinu Panamskih papira, ali nije sve u veličini, a procureli papiri malo bolje rasvetljavaju još jedan tajnoviti ofšor centar, Bahame.

Procureli dokumenti otkrivaju detalje ofšor aktivnosti raznih premijera, vladinih savetnika, članova kraljevskih porodica i osuđivanih kriminalaca. Vlasništvo i upravljanje ofšor korporacijom nije ilegalno i, u mnogim slučajevima, iza stvaranja ofšor strukture stoje legitimni poslovni razlozi. Eksperti za pitanja transparentnosti, međutim, ističu koliko je važno da državni zvaničnici obelodane svoje učešće u ofšor entitetima.

Novi podaci dostupni su na offshoreleaks.icij.org, istom sajtu na kojem se nalaze Panamski papiri objavljeni pre više meseci, kao i Offshoreleaks, obelodanjeni 2013. godine.

Dvojica nemačkih novinara koji su dobili procurele dokumente su u julu ove godine podatke podelili sa Međunarodnim konzorcijumom istraživačkih novinara (ICIJ), neprofitnim udruženjem koje broji stotine članova iz desetina zemalja širom sveta. Objavljivanje "Bahamaliksa" po prvi put omogućuje besplatan, onlajn i javno dostupan pristup dokumentima ofšor kompanija sa Bahama. Zajedno sa podacima iz Panamskih papira i drugih procurelih dokumenata koji se tiču ofšor kompanija, ovi dokumenti bacaju svetlo na tajnoviti svet ofšor korporacija i čine do sada najveću arhivu ofšor dokumenata na svetu.

Drugo veliko ime koje se našlo na meti je evropska komesarka Neli Krus, za čije se učešće u ofšor kompaniji tokom njenog mandata evropske komesarke ovom prilikom saznalo. Krusova je učestvovala u ofšor korporaciji Mint Holdings Ltd, čiji je direktor bila od 2000. do 2009. godine. Krusova je propustila to da napomene u svojoj imovinskoj karti kad je 2004. godine stupila na položaj komesarke za konkurenciju. Propustila je to da pomene još jednom 2010. godine, kad je postala evropska komesarka za digitalnu agendu.

Prema pravilniku Evropske komisije, njeni članovi "ne smeju da se bave nijednim drugim zanimanjem, bilo da im donosi profit ili ne". Mogu samo da drže "počasne položaje".

Prvobitni odgovor Krusove bio je da su optužbe neistinite. Nakon toga, advokati bivše komesarke saopštili su da Mint Holdings nikad nije funkcionisao kao prava firma i da je zbog greške administrativne prirode ime gospođe Krus ostalo registrovano u kompaniji, iako ona nikad nije učestvovala u radu odbora direktora ili bilo kojim drugim poslovnim aktivnostima koje je sprovodila kompanija. Njeni advokati priznali su da bivša komesarka u svojoj imovinskoj karti nije pomenula nikakvu administrativnu vezu sa ovom ofšor kompanijom. Oni su i napomenuli da će gospođa Krus obavestiti predsednika Evropske komisije i da će po ovom pitanju preuzeti punu odgovornost.

Jordanski biznismen odgovoran za program naoružavanja Ujedinjenih Arapskih Emirata krajem devedesetih koji je kasnije i sam osnovao investicionu kompaniju, takođe je učestvovao u radu dotične ofšor kompanije.

U Bahamskim dokumentima pominje se i bivši kolumbijski ministar rudarstva i energetike Karlos Kabalero Argez, na funkciji između 1999. i 2001. godine. On je između 1997. i 2008. godine bio registrovan kao predsedavajući i sekretar bahamske kompanije Pavc Properties Inc. Izgleda da je Argez bio i direktor Norway Inc-a, kompanije koja je registrovana na Bahamima između 1990. i 2015. godine. Argez je Međunarodnom konzorcijumu istraživačkih novinara rekao da Norway Inc drži bankovni račun u Majamiju, koji je pripadao njegovom ocu. On je negirao bilo kakav sukob interesa, tvrdeći da je kompanija osnovana na Bahamama iz "poreskih razloga".

Kompanije, fondovi i bankovni računi često bi iznikli na Bahamima posle slučajeva zaplenjivanja sredstava diktatora ili političara. Sin bivšeg čileanskog diktatora Augusta Pinočea koristio je jednu takvu kompaniju na Bahamima, Meritor Investments Limited, da bi prebacio 1,3 milijardi dolara svom ocu. Pinočeov sin, Marko Antonio, odbacio je optužbe kao "laži", tvrdeći da nije počinjen nikakav prekršaj. Sam Pinoče vlasnik je još jedne kompanije na Bahamima, Ashburton Company Limited, osnovane 1996. godine. U međuvremenu, 350 miliona dolara u vlasništvu Abe Ampatse, sina bivšeg nigerijskog predsednika Sanija Ampatse, ostaju zamrznuti u Luksemburgu i na Bahamima, zbog globalnog "lova" na 3 miliona dolara i druga sredstva koja je njegov otac otuđio tokom svoje petogodišnje vladavine u Nigeriji.

Bahami se vezuju i za novčane transakcije političara i državnih zvaničnika koje se pominju u Panamskim papirima. Među njima su bivši premijer Katara Šeik Hamad Bin Jasim Bin Jabor Al-Tani, vlasnik bahamske kompanije po imenu Trick One Limited. U januaru 2005. godine, dok je bio na položaju ministra spoljnih poslova, Al-Tani je potpisao sporazum o bankarskom kreditu u vrednosti od 53 miliona dolara. Da bi pružio garancije za kredit, on je založio nagrađivanu jahtu dugu 133 metra i vrednu 300 miliona dolara.

Argentinski predsednik Mauricio Makri, njegov otac Fransisko i njegov brat Mariano, bili su šefovi Fleg Trading Ltd – kompanije osnovane na Bahamima 1998. godine i raspuštene 11 godina kasnije. Makri nije obelodanio vezu sa kompanijom u svojoj imovinskoj karti 2007. i 2008. godine, kad je bio na položaju gradonačelnika Buenos Airesa. Posle objavljivanja Panamskih dokumenata, argentinski tužilac tražio je dodatne informacije od panamskih i bahamskih vlasti, u sklopu istrage koja je pokušavala da odredi je li Makri namerno propustio da pomene vezu sa tom kompanijom. Makrijev portparol rekao je za ICIJ da je argentinski predsednik propustio da prijavi vezu sa Fleg Trading Ltd. zato što nije imao ekonomskih interesa i nije bio vlasnik nijedne deonice.

"Korporativni registri izuzetno su važni", rekla je bivši specijalni agent FBI Debra Laprevot. "Ofšor kompanije često se koriste kao posrednici u pranju novca… zbog čega su korporativni dokumenti o identifikaciji vlasnika koji imaju korist sastavni deo dokaza."

*Ovaj članak koristi podatke iz istraživanja koje su sproveli novinari ICIJ-a Vil Ficgibon i Emilija Diaz-Strak, uz doprinose Džulijete Garsajd (Gardijan), Gabi de Grut (Het Financijele Dagblad ), Majkla Hadsona (ICIJ), Karlosa Eduarda Huertasa (Konektas), Frederika Obermajera (Zidočje Cajtung), Bastijana Obermajera (Zidojče Cajtung), Martina Resinga (Trou) i Vanese Vormer (Zidojče Cajtung).