​Kako mi je Drejk ukrao sliku i okačio je na Instagram

FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Kako mi je Drejk ukrao sliku i okačio je na Instagram

„Brate! Brate, Drejk okačio tvoju fotku, brate, jebote!"

6God lično je procenio da je ova fotka dovoljno dobra da mi je uzme

Kad sam stigao kući, i telesno i duhovno sam se osećao slično kao prošlog septembra kad sam snimio Drejkov koncert u svojoj školi, na Univerzitetu Rajerson. Blatnjave čizme, mokra kosa, mrtav umoran. Uprkos upali mišića posle celodnevnog stajanja i snimanja, bio sam užasno uzbuđen – obožavam Drizija, volim da mislim o sebi kao o njegovom duhovnom nasledniku. Sledeće decenije imaću godina koliko on ima danas, a do tog doba nameravam da postanem prvi novinar sa svojim modelom Džordanki. Držite me za reč.

Reklame

Upravo zato sam se sinoć, kačeći slike sa svirke, ponadao da će možda nekako uleteti komentar od njega lično. Samo kad bi mi nešto pozitivno prokomentarisao, to bi za mene bilo neviđeno dostignuće, metaforička recka za čoveka koji snima koncerte za hypebeast i loži se na hip-hop. Ali nipošto nisam očekivao da će se moja autorska fotografija odjednom pojaviti na @champagnepapi nalogu, bez ikakvog navođenja izvora.

Da se vratimo malo unazad: Koncert je bio dobrotvorne prirode, u organizaciji našeg udruženja studenata, hedlajner je bio DJ Esco – otelotvorenje svakog Vine i Nae Nae videa zajedno u jednom čoveku. Esko na stejdžu na staje, čak mu vrti neki drugi lik dok on skače okolo i debuje 45 minuta bez prestanka. Ipak, nisu ljudi došli da vide njega – glavna atrakcija bio je „gost iznenađenja".

A došlo ih je baš dosta. Iz udruženja su rekli da se okupilo bar 4,000 Drejkovih fanova. Kad je na binu izašao Čabs iz OVO, Drejkova desna ruka, već smo znali šta nas čeka: Drejk je bio negde u blizini. Spremala se odlučujuća sedma utakmica u Er Kanada centru izmešu Reptorsa i Pejsersa, a masa je već poludela. Šapatom sam pitao susednog kolegu fotografa da posle zamenimo mesta da bismo uhvatili Drejka iz različitih uglova, neka žena iza mene je to čula i zbunjeno počela da vrišti:

„DREJK DOLAZI? JEL DOLAZI DREJK? O BOŽE, DREJK DOLAZI! DOLAZI DREJK, JEBOTE, DREJK!"

Nedugo potom, 6God lično se pojavio a masa je eksplodirala. Odradio je novije stvari – One Dance, Summer Sixteen, Pop Style – a onda i neke hitove iz prošle godine. Rekao je da mu je Rajerson omiljena škola u Torontu, i da bi kod nas došao kad god ga pozovemo. Dvadeset minuta kasnije, nije ga više bilo. Na parkingu su ljudi gazili jedni druge koliko im se žurilo. Na stotine njih je jurilo za kolima u kojima su odlazili Esko i On. Da bih se nekako izvukao iz te frke, zvao sam Uber na suprotnoj strani.

Reklame

Izdvojio sam šest (da, 6!) fotki i prebacio ih na telefon. (Ne stavljam im žig, to ih samo kvari.) Dva data kasnije, sve sam ih okačio na Instagram sa šaljivim komentarima oko Drejkovog nastupa. Uz poslednju,Drejk kako disuje Mik Mila u Back to Back, dodao sam zahvalnicu studenskom udruženju i samom Obriju. Sav zadovoljan, isključio sam laptop, oprao zube, i pravac krevet. Bio sam mrtav umoran, ali video sam da mi svakih par minuta na telefon stiže nova notifikacija. Moje slike u proseku skupe stotinak lajkova dnevno, ali Drejkove iz ovog seta dobijale su po 200 komada svakih sat vremena. Trudio sam se da zaboravim na svoju (minornu) društveno-mrežnu slavu, pa sam telefon zavukao ispod jastuka i nekako zaspao. Par sati kasnije, počeo je da vibrira dok me nije probudio.

„Brate! Brate, Drejk okačio tvoju fotku, brate, jebote!" vikao je moj pripiti prijatelj. „Slavan si jebote brate, ne mogu da dišem!" Ne pomaže mi nimalo da iskontrolišem ego.

Kad sam završio razgovor, telefon je nastavio da blješti. Ceo bar su ispunile notifikacije sa Instagrama koje su se neprestano smenjivale. Nisam mogao ni da vidim koliko je sati, pa sam bacio pogled na mikrotalasnu: pola tri. Prošlo je pet sati od kako sam postovao. Užurbano sam skoknuo do Drejkovog Instagrama i video svoju sliku. Nisam mogao da verujem. A natpis? „Rajerson zna ko ga voli". Nigde mog imena. Nisam čak ni tegovan na samoj slici.

Osećanja su nadirala istovremeno, uzbuđenje i bes. Sa jedne strane, Drejk je pred svojih 22 miliona sledbenika odlučio da okači baš moju sliku i tako ovekoveči trenutak. Užasno važna stvar. Baš takvom nekakvom gestu sam se toliko dugo nadao. Ali u isto vreme, bio sam i pokraden. Snimao sam na milion nastupa velikih repera. Kad izvođač naiđe na sliku koja mu se dopadne pa je okači, u najmanju ruku teguje ili mene ili firmu za koju radim. To je normalan znak poštovanja jednog kreativnog umetnika prema drugom.

Reklame

U ovom slučaju nije bilo ničega. Nešto ranije iste večeri, nekoliko sajtova posvećenih Drejku već je prenelo moje slike. Neki su me naveli kao izvor, ali neki i nisu – obično sitniji nalozi koji ni nemaju šta da izgube. U par slučajeva čak su tvrdili da je autorsko pravo na fotografiju bilo njihovo. Nervirale su me takve stvari ali nije bilo ništa naročito, samo za interne razmirice u okviru fanovskih zajednica na Tumblru.

Realno gledano, autorsko pravo fotografima znači mnogo. Na društvenim mrežama, vrednost jedne slike se bazira na tome koliko ljudi je svesno da si je ti napravio, i koliko ljudi ima priliku da je vidi. Mene na Instagramu prati oko 1,700 ljudi, što nije dovoljno da bi mi neki brend platio za pravo a kamoli da bi me omiljeni muzičar primetio. Nije lako privući pažnju danas, jer je broj ljudi koji snima prosto ogroman. Kvalitet fotografija se raspline na toliki onlajn kvantitet. Za uspeh je neophodna publika. U ovom slučaju, dobio sam pristup Drejkovim milionima sledbenika, ali je baš tu izostala potvrda mog autorskog dela.

Naravno da znam da Drejk verovatno i nije video sliku na mom nalogu pa je odatle uzeo. Verovatno mu je izašla negde na fidu, izvor već nije bio naveden, pa je on samo dograbio kao da je njegova. Jebiga, sad bar zvanično postojim na njegovom nalogu, a zahvaljujući pažnji ljudi dovoljno posvećenih da otkriju ko je bio originalni autor, imam nekoliko stotina novih sledbenika.

Ko zna, možda će mi Drejk u znak izvinjenja dozvoliti da besplatno jedem u njegovom restoranu, ili da se opušteno prošetam kroz svlačionicu Reptorsa i nazdravim Demaru Derozanu kad budu dobili u drugoj rundi plej-ofa. Ništa nije nemoguće kad živiš u Šestici.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagram