Šta se dešava kad postanete mem

Evolutivni biolog Ričard Dokins izmislio je termin „mem" 1976. godine, u svojoj knjizi „Sebični gen" koja se bavi „biologijom sebičnosti i altruizma" sa naučnog stanovišta. Tokom govora u Kanu 2013. , Dokins je dao novu definiciju za ovaj termin, koji je po njoj i sam postao mem. Dok mem originalno označava auto-reprodukujuću instancu kulturne informacije, Dokins kaže da je internetski mem „oteta ideja, svesno izmenjena ljudskom kreativnošću."

Internet je igralište; simulacija po modelu stvarnog sveta u kojoj je sve lakše i brže, a želje se zadovoljavaju posredno, uz minimalnu odgovornost u stvarnom životu. U video igrama, ljudima je dozvoljeno da ižive svoje nasilne impulse kroz simulaciju. U virtualnim svetovima kao što je Second Life, korisnik može da stvori avatara po sopstvenom izboru kroz kog se zatim upušta u interakciju sa drugima društveno, ekonomski, ili seksualno, bez pravila i bez inhibicija, relativno anonimno. Platforme društvenih mreža baziraju se na istom konceptu. Putem Instagrama ili Tvitera, projektujemo svoju idealnu verziju u širi svet… sve dok neko tu projekciju ne uzme bez dozvole i onda sa njom uradi šta god mu padne na pamet.

Neki kažu da nas emotikoni, memi, i selfiji čine pametnijim, čak i da nas zbližavaju. Ali posle razgovora sa ljudima koji su i sami postali memi viralnog sadržaja, zaključila sam da i ovde postoji druga strana medalje. Ljudi mogu da se ponašaju zaista čudno i zastrašujuće, posebno koristeći anonimnost kompjuterskog monitora; manipulišu nečijim likom ili sadržajem da bi projektovali sopstveni bes ili netrpeljivost, potpuno nezavisno od toga kako vas kao osobu stvarno vide.

Evo nekoliko ljudi koji su se našli u takvoj situaciji.

U startu su me zainteresovali memi kao pojava kada sam nabasala na sliku svog prijatelja Tima na Tviteru, koju je okačila meni nepoznata osoba sa natpisom „ I GET MONEY."

Pitala sam Tima zašto stranci po internetu koriste njegovu sliku, a on me je uputio na stranicu na sajtu gyropedia.com, što je praktično viki za fanove My Little Pony serijala (popularne bronije) i njihov vizualni forum Ponychan, gde se nadugačko i naširoko raspravljalo o Timovom memu. Na prvi pogled, Ponychan je delovao kao jedan od onih foruma posvećenih drogama na kojima se može naučiti kako se pravi bong od sijalice, a svi koriste tematske pseudonime kao što su SwarovskiTears ili TheWitchKingsCall umesto BongRipPlayBoi. (Inače, takvi forumi su crne rupe interneta, čistilišta u kojima se bez ikakvog filtera svesno ulazi u konflikt.)

Gyropedia.com zove Tima „Šiva Uništitelj Pičke" ili „Mali s palcem". Njegova slika se opisuje kao „mem kratkog veka koji je naglo metastazirao 15. januara 2012." U pitanju je školska fotografija iz osmog razreda koju je Tim pre više godina okačio na MySpace, odakle je nekako dospela na 4chan. u obliku vica.

Gyropedia.com dodaje: „Kao što je slučaj sa mnogim isforsiranim memima [Šiva] je naišao na snažno protivljenje, ali protivnici su bili u manjini i konsekventno nebitni."

Na vrhuncu Šivine popularnosti „stvari su se iskomplikovale. Jedan korisnik […] je započeo topik sa jednostavnim pravilom – ko god okači Šivu, biće banovan. Očekivano, ljude je bolelo dupe za to pravilo pa su topik preplavile Šive i Šivine izvedenice. Korisnici nisu bili svesni da će im stvarno uslediti 15-minutni ban čim ga budu okačili."

Pitala sam Tima šta posle ovog iskustva misli o kulturi interneta i njegovim korisnicima, odnosno šta je iz toga naučio. Kaže da ga je sve to uglavnom uplašilo.

„Ponekad mi to samo istakne ciničnu i podozrivu crtu ličnosti, ali nekad me neobično opusti. Mislim da sam pre svega naučio da pazim kakav sadržaj delim sa internetom, a iz toga proističu brojne nesigurnosti u vezi sa likom koji projektujem u javnosti. Uglavnom mi ne smeta sve što se desilo, ali ne mogu da kažem da sam srećan zbog toga. Valjda me je najviše sramota… Trebalo je da bude smešno; ne znam da li mi je i danas smešno."

Šta tim savetuje ljudima koji bi da se viralno proslave?

„Ništa, samo se nadam da u memu neće ispasti neuki ili prosti. Ako im se to desi, onda je najbolje da se negde sakriju i više nikad ne idu na internet."

Nataša je u neku ruku legenda na polju viralnih performansa.

Njen video pod naslovom „Semiotika enterijera" dospeo je na 4chan.com 2010. godine, a trenutno ima preko 2.25 miliona YouTube pregleda. U ovom performansu Nataša izbacuje testenine iz vagine, što je element koji je trebalo da predstavlja kritiku kapitalističkog konzumerizma, kao i njeno priznanje prethodnih feminističkih performansa koji su je inspirisali. Natašin performans nije izašao van okvira dobro poznate tradicije telesne umetnosti (kome treba dokaz, ima na Vikipediji stranicu pod naslovom „ Telesne tečnosti u umetnosti "), ali performans je ipak umetnost za uži krug gledalaca, nikako za viralnu popularnost. Kad je video dospeo u širu javnost, izazvao je mahom negativne reakcije; strane za stranom komentara, brojne 4chan fidove, odgovore na YouTube, nepristojne poruke upućene preko telefona, mejla, ili Fejsbuka. Pitala sam Natašu šta je iz svoje viralne epizode naučila, a ona kaže: „Anonimnost je moćna".

Velika većina Jutjub komentara ovog videa oslanja se na tu moć anonimnosti do najružnijeg ekstrema. Neki zovu Natašu „privilegovanom pičketinom," neki opisuju kako ih video inspiriše na tlačenje žena, a neki nude pseudo-intelektualne kritike uz seksualne ili nasilne pretnje odnosno sugestije. Mnogi komentari pominju Hitlera i naciste.

Uprkos brutalnoj reakciji javnosti, Nataša je zadržala video onlajn i nije zatvorila komentare. „Nisam pokušala da sakrijem ono što su ljudi želeli da opljunu." Svoj performans ona vidi kao vizualnu poeziju, i smatra da je celo viralno iskustvo za nju bilo i pozitivno i negativno u isto vreme. „Nemam kontrolu na reakcijama drugih ljudi."

Ima li Nataša savet za ljude koji bi da se viralno proslave ili postanu mem? Ona ne misli da je do toga moguće doći namerno.

„Mislim da je za deo popularnosti mema odgovorna nevinost ili iskrenost u onome što ljude privuče ili razbesni. Postoji razlika između jutjubera koji postepeno privuku veliki broj sledbenika, i nekog ko pravo niotkuda eksplodira. Tako da, moj savet bi bio da se ne trude previše, viralnost sama dođe kad se ismeva društvo."

Rik se nije viralno proslavio igrom slučaja. Svesno je proizveo viralnu priču za kurs na Njujorškom univerzitetu na kom su studenti marketinga učili kako da sadržaj ponude masama. Zadatak je bio napraviti viralni video, a Rik je kao direktnu inspiraciju uzeo Natašinu „Semiotiku enterijera". Kaže da je sadržala „savršenu kombinaciju umetnosti, šokantnosti, i navodne privilegije, idealan video da ga internet naprečac zamrzi." Rik je bio svestan da je pažnju lakše privući provokacijom nego atrakcijom: „Ljudi vole da se okupe oko nečega što mrze, bila to vest, političar, ili umetnički projekat."

Rikov video pod naslovom „Med i mleko" bio je režiran performans „strukturalno praktično identičan Semiotici enterijera". Devojka se strastveno umaže izvodeći performans pred hipsterima u publici, samo što umesto testenina koristi gumeni bazen pun mleka. Da bi postigao viralnu popularnost, Rik je video poslao onim medijima za koje je „znao da će ih to razbesneti."

Plan je uspeo. Video su preneli sajtovi Gothamist i BroBible, koji su redovno ismevali hipsterska sranja. Na Barstool Sports jedan autor je napisao otrovnu kritiku upućenu Ketrin, Rikovoj prijateljici koja je izvela performans; zaključio je rečenicom: „Napalm za ceo Bruklin pa nek ide sve u kurac."

Uprkos agresivnoj reakciji, Riku je projekat doneo desetku. Pitala sam ga kakvu je pouku izvukao iz svega, a on kaže da je iz prve ruke naučio do koje mere „ljudi mogu da agresivno mrze potpune strance na internetu." Najteže u celom projektu je, kaže, bilo „izdržati nivo agresije i broj ljudi koji su nam želeli zlo… obično su maštali da Ketrin ili udave ili pojebu (ili pojebu daveći je), što bi ili njoj rešilo probleme, ili podiglo kvalitet videa, ili komentatoru olakšalo muku. Već sam znao sam da postoje, ali tu sam prvi put lično imao posla sa čitavom hordom seksističkih govnara."

TV voditelj Džimi Kimel je 2013 poželeo da sazna da li su njegovi scenaristi sposobni da učine video viralnim pre nego što ga puste u program. Video pod naslovom „ Najgori tverk SVIH VREMENA – zapalila se! " plasiran je preko YouTube naloga fiktivne osobe po imenu Kejtlin Heler, koju je igrala holivudska kaskaderka. Kejtlin tverkuje pored vrata, neko ih neočekivano otvara, obara je na sto na kom gore sveće, što joj zapali pantalone.

Čim je objavljen, „tverk fejl" je postao popularan. Mnogi mejnstrim mediji preneli su ovo kao stvarnu vest, a za manje od nedelju dana video je odgledan 9 miliona puta.

U telefonskom razgovoru, Kimel nam objašnjava da je vrlo mali broj ljudi iz medija proverio validnost videa. „Svi se takmiče ko će pre nešto da izbaci, reklo bi se da se danas provere rade tek pošto se priča objavi, a ne pre."

Kimel smatra da za medije nije ni bitno da li je priča istinita. „Ovako praktično dobiju dve priče: Jednu kad objave video, a drugu kad objave da je video bio lažan."

Pitala sam Kimela da li su se reakcije promenile kad je otkriveno da je sve bilo režirano. Kaže da je većini ljudi bilo smešno, ali bilo je i mnogo negativnosti jer „danas je bes bez razloga najpopularniji hobi na internetu."

Povodom komentara, kaže da ljudi tu ne predstavljaju sami sebe. „Anonimnost onlajn komentara dozvoljava ljudima slobodu kakvu u stvarnom životu nemaju. Kad okačiš sliku, masa ljudi krene javno da priča o tome šta imaš obučeno – a to se ne dešava uživo kad izađeš u grad."

Džimijev savet za buduće slavne Jutjub ličnosti? „Ne bi nikom savetovao da cilja viralnost. Ljudima to deluje uzbudljivo, ali tako se samo poziva kontakt sa strancima. Instant slava može biti opasna, definitivno nije za svakoga. Kad se tako izložiš velikom broju ljudi, najmanje što može da ti se desi su uvredljivi komentari, što takođe nije prijatno ali mnogo gore je ako počnu ljudi da ti dolaze na vrata. Neželjena pažnja je direktna posledica slave."

DOES YOU MIND CONTROL YOU ? OR DO YOU CONTROL YOUR MIND? IM STARTING TO FEEL THE EARTH IS A GIANT BODY AND WE ARE CELLS AS HUMANS - Lil B

— Lil B THE BASEDGOD (@LILBTHEBASEDGOD)September 20, 2011

Kontaktirali smo Lil B putem mejla u pokušaju da dobijemo komentar na temu mema i viralnog sadržaja, ali dobili smo samo sledeći odgovor: „LIL B JE STVORIO TU KULTURU"

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu