Svi pokloni koje ćeš dobiti za Novu godinu

Osećanja koje čovek gaji prema novogodišnjim praznicima mogu se podeliti u tri ciklusa. U prvi ciklus si ušao kada si bio klinac, pisao pisma Deda Mrazu i željno iščekivao novu koka-kolinu božićnu reklamu. Drugi te je dočekao u tinejdžerskom periodu, kada si kupovao Guns'n'Roses majice i kljukao se energetskim pićima, prezirući svako kuvano jelo i bilo kakav oblik porodične socijalizacije. Sada imaš 25 godina i ušao si u treći ciklus. Tvoja osećanja su ambivalentna, dovoljno si zreo da ne pljuješ na sve poput Skrudža, ali si i dovoljno švorc i kulinarski neobrazovan da ti jedno porodično okupljanje u ovih par slobodnih dana baš dobro dođe.

Iako se od tebe možda ne očekuje da doneseš poklone (samo što si se zaposlio, nisi prijavljen i sa tom bezveznom platom pokušavaš da uštediš za novo kućište), po tradiciji ćeš ih dobiti, ali malo drugačije nego do sada.

Prošao je taj period kada si dobijao stvari koje si zaista želeo. Igračke ili konzole koje si sanjao, crtao u svesci i zbog kojih si već u novembru krenuo sa šlihtanjem kod roditelja koje uključuje štrebanje, izveštaje sa časova veronauke i redovan unos šargarepe, sada su daleka prošlost. Iako i dalje noći provodiš sa džojpedom i kesom čipsa ispred monitora, na poklon nećeš dobiti igricu, ni slušalice. Nećeš dobiti ništa nalik tome, čak ni približan ekvivalent.

Evo svih sranja koje ćeš dobiti za Novu godinu.

Negodovao je pri izboru fakulteta jer se plašio za tvoju budućnost, ali već kod prvog honorarnog posla je spustio gard. Sad se kod njega već budi osećaj ponosa, ali to ne znači da si ga ubedio da si (kao ni ostatak tvoje generacije) sposoban da zameniš gumu, a kamoli da donosiš krucijalne životne odluke. Od ćaleta ćeš dobiti nešto mega praktično, poput Viktorinoks peroreza (što je zapravo jako kul imati, osim ako ne planiraš da ga upotrebiš kao hladno oružje u obračunu sa policijom na derbiju, mini alat sa motorcanglama, kleštima i fazometrom ili onaj usb set sa lampicom i eksternim punjačem. Ili će ti pokloniti par bučica, jer je stvarno krajnje vreme da počneš da radiš nešto po pitanju te očajne muskulature. Kada si imao petnaest godina, samo je ćale znao da treba da vežbaš. A sada i ti znaš.

Između vas postoje emocije, ali ih vojnički ne iskazujete, što dokazuju i ovi pokloni. Realno gledano, ne možeš da se oduševiš ovakvim poklonima, cupkaš u mestu i suzdržavaš da se ne upišaš u te untracigere ispod somotskih, maslinasto zelenih pantalona koje si obukao, ali ćeš ih sigurno nekada u životu upotrebiti. Zahvali se ćaletu, ovlaš baci pogled na stvari, a onda reci da ćeš ih pogledati detaljno kasnije i otrči do sobe da ih ostaviš. Jer ako te kum koji se loži na preživljavanje u prirodi i filmove sa Melom Gibsonom uhvati sa ovim otpakovanim setom noževa, najebao si. Teraće te da na minus dvanaest izeđete u zadnje dvorište i rezbarite brezu, dok ostali članovi porodice uživaju u kulenu i pirotehnici.

Kevi je neverovatno drago što si sa njima. I nema veze što trenutno nemaš devojku, ona iskreno veruje da te neka čeka već sutra na kućnoj žurci kod drugara, bez obzira na te iste somotske pantalone koje imaš na sebi. Tu fleku od ruske salate će večeras da ti skine i bićeš pravi šmeker. Štipa te za obraz, a onda te grli toliko jako da veruješ da ćeš, ukoliko ne popusti stisak, nestati u nekavoj međudimenziji vremena i prostora. Na kraju te pušta, pokušava da ti namesti taj pramen, a ti joj sklanjaš ruku, na šta se ona isplezi i pogleda u ćaleta tražeći odobrenje fazona.

- Ovo ti je od mene, sitnica, ali znam da ti treba –

I stvarno zna, u pravu je, znaš da jeste, jer ta pamučna pižama ti treba već mesecima. Dok si živeo sa devojkom, morao si da se foliraš da spavaš samo u gaćama i beloj majici sa logoom pivare, ali si se zapravo smrzavao kao pička. Rukom prelaziš prvo preko gornjeg, a posle preko donjeg dela i stvarno je carski. Da ti je šef malo liberalniji, dolazio bi u njima na posao. Ovo je daleko manje kul od one Assassin's Creed podloge za miša koju merkaš već mesec dana, ali si iskreno zahvalan kevi i malo ti je žao što si joj uzeo samo onu kuhinjsku rukavicu iz gift šopa, ali nju baš briga. Njoj je to dovoljno. Ona ti je keva, da ga jebem, i dokle god ne sedaš pijan za volan i ne zadužuješ se kod zelenaša, ti si najdivnije biće na planeti, doživotno preplaćeno na kvalitetan pamuk.

Stariji je od tebe, pametniji i finansijski bolje stoji. Ali je takođe i tvoj najveći (sportski) neprijatelj. Testiraće te kako bi video šta si ti njemu kupio, pa će odlučiti šta će ti dati zauzvrat. Da, on ti je uzeo dva poklona, toliko ga boli dupe za keš, a ovo je najzajebaniji rulet koji ćeš odigrati za praznike. Predaješ mu nespretno upakovan poklon, a on stvara veštačku tenziju pokušavajući da otkrije šta se nalazi unutra. Trese ga da vidi da li je u delovima, stavlja na vagu, miriše, opipava, a onda odlučuje da jednostavno pocepa ukrasni papir i presudi.

Jebi ga, ili su glup ili se ne trudiš dovoljno kada si sebi dozvolio da mu kupiš stalak za navigaciju, zaboravivši da je ima fabrički ugrađenu na displeju u kolima. Ko te jebe, zaslužio si tu Puma znojnicu koji ti upravo predaje, ali upakovanu u kutiju od smartfona, sa tegićem unutra kako bi pomislio da ti je stvarno poklonio telefon.

Kad se slavlje završi, blejite u njegovoj sobi (da, još živi sa matorcima, ali nema problem sa tim) i ti vidiš Betmobil iz Nolanove trilogije kako stoji na polici.

- Šta ti je ovo? – pitaš ga.

- Ma to sam uzeo sebi, za ukras – odsutno odgovara.

- I još ga nisi otpakovao? –

- Nisam stigao –

Premotavaš film. Prodavnica ne radi već dva dana i nema šanse da do sada nije odvojio petnaest minuta da otvori ovo čudo i okači ga na Instagram. Možda će ga sačuvati do sledeće godine ili ti pruži revanš za Pravoslavnu Novu godinu, pa zato pametnije biraj.

Tip je potrošio dve milisekunde na izbor tvog poklona. Uopšte te ne poznaje i nije mu stalo do tebe, a i tebi nije stalo do njega, jer je kreten uspeo da proda dedovinu za tri puta manju cenu i svu lovu spiska na advokate i renoviranje krova. Ovde je zato što je ćale insistriao da se pojavi, iako je keva, kao njegova rođena sestra, bila protiv toga.

Daje ti jednobojnu kesu iz koje izvlačiš sportski duks, komad garderobe koji je u tvom vlasništvu jednako nefukcionalan kao i pakovanje federa, s obzirom da si poslednji komad sportske opreme spalio još 2004. Brat to provaljuje i tera te da probaš duks pred svima. Opireš se, ali svi prisutni napinju, gotovo navijaju da ga navučeš i u njemu otvoriš flašu vina, pa nerado pristaješ i oblačiš ga na brzinu preko džempera. Veliki ti je. Rukavi ti vise preko prstiju kao da si obukao ludačku košulju. Okrećeš se prema ujaku i kroz poluosmeh mu kažeš da je super. On zna da nije i ti znaš da nije, ali nikoga od vas dvojice nije briga.

Sušta suprotnost tvom ujaku. Nju si uvek gotivio. Bila je kul, razumela te i njoj si mogao da ispričaš sve, čak i onaj eksces sa hlamidijom. Ali ona sada priznaje poraz. Ne može više da te prati, da ti bude uzor, ktitor i stariji trendseter.

- Vi mladi se prebrzo menjate, pa nisam htela da eksperimentišem, ali evo, nadam se da će da ti se sviđa – kaže i dodaje ti fensi pakovanje sa zlatnom trakicom.

Pažljivo otpakuješ i, za razliku od idiotskog poklon-ruleta koji igraš sa bratom, zaista si uzbuđen. Podižeš poklopac presvučene kartonske kutije i vidiš – šampon, kupka, mleko za telo i dezodorans. Nije tvoj prvi izbor (nije ni poslednji, nije nijedan), ali ne možeš tetku da razočaraš, pa razgoračiš oči i kažeš "Vau, pa ovo je carski! Hvala, tetka" a ona s kezom do ušiju pomišlja kako je ovo baš poklon kakav si želeo. Zamišlja te kako buljiš u zatvoren izlog drogerije, a kako u toku radnog vremena više puta dnevno obilaziš rafove, zagleđuješ bočice, mirišeš, pitaš prodavačicu za popust i da li može da se plati na čekove.

Strava tip. Nikada se niste nešto previše vezivali, ali ste burazer i ti uživali da se vozite u njegovim kolima kao klinci. Nasmeje ti se, pita kratko kako si, a zatim te šmekerski pljesne po obrazu. Ne ljubi te, ali ti već sa pola metra razdaljine osećaš njegovu kolonjsku vodu koju mu je tetka kupila u istoj prodavnici kao i tebi onaj boks za tuširanje. Gura ruku i džep od sakoa, vadi dve nove novčanice od dvadeset evra i obe daje tebi.

- Evo, za burazera i tebe, da podelite –

Znaš da bi trebalo da se osećaš bezveze što ti neko daje lovu, jer kao zarađuješ, ali takođe znaš da sa tečom nema rasprave. Uostalom, dvadeset evra je ipak dvedeset evra i da se ne lažemo, najbolja stvar koju ćeš dobiti večeras.

Večiti neženja i tip sa najbezveznijim forama u univerzumu koji dane provodi sa ortacima igrajući pikado. Bavi se nekim poslom, ali niko ne zna kojim, samo svi mole boga da je legalan. Ima disk okačen na retrovizoru u kolima. Čim te vidi u prostoriji, odmah prekida razgovor sa tetkom koji je on započeo, a ona nerado i samo iz pristojnosti prihvatila, i dotrčava do tebe. Trapavo ti baca kosku i prodaje izlizanu foru iz Srećnih ljudi. Nakon što si mu objasnio šta je zapravo tvoj posao, konačno prelazi na poklon.

- Ej, nisam stigao ništa da ti uzmem, ali nema veze, ne ljutiš se. Možemo na piće da odemo neki dan, taman na miru da se ispričamo, odigramo neki pikado – kaže.

Ne, bolje da ti je nešto uzeo, nego da te uslovljava da idete na pikado. Bolje da ti je poklonio kesicu ricina, nego da te je pozvao u kafić u starom tržnom centru gde ćeš slušati lovačke priče njegovih prijatelja. Ali ti kažeš da je sve kul i da ćete se dogovoriti. Kada kreneš do toaleta, sustiže te i prvo pomisliš da će te preteći i zalupi vrata pred nosem, ali on nervozno gleda levo-desno i ponovo počinje razgovor.

- Ipak sam ti uzeo nešto, nego nisam hteo pre drugima da ti dam, nije za svačije oči- kaže i gura ruku u džep.

Moliš boga da je buksna, moliš boga da je buksna, ali on vadi par plastičnih sisa na privesku koje svetle i ispuštaju cockući zvuk.

- Čuo sam da si raskinuo sa onom tvojom, pa evo, prva pomoć, da ti se uvek nađe pri ruci, haha! Uživaj, ali ostaje dogovor za ono piće – dodaje i trči nazad u dnevnu sobu.

Posmatraš ga kako odlazi, gledaš u idiotski privezak na dlanu, a onda ga ubacuješ u ujakov džep od jakne.

Deda je mator, ali vitalan i kliker mu još uvek sjajno radi za njegove godine. Čvrsto se rukujete, pita te da li ćeš da ideš na magistarske studije i kad mu kažeš da još razmišljaš, on ti zapreti prstom i kaže da se ne razvlačiš previše. Daje ti knjigu, bez omota, jer to nije u njegovom stilu. Pravo (ali zaista pravo) poreklo Srba, nove antropološke i isotrijske teorije povezane sa Lepenskim Virom, Vinčom, Majama i vanzemaljcima.

- Vredi ovo da pročitaš, kad imaš vremena – kaže deda, a ti mu već u očima vidiš laser koji treperi iza rožnjače. Dokaz da su podaci u knjizi potpuno istiniti.

Pita da li si jeo i i počinje da te kritikuje pre nego što uopšte stigneš da odgovoriš. Poklanja ti vuneni ručno vezeni pulover iz Sirogojna. Zna ona da to nije moderno i da nećeš da nosiš po gradu, ali te moli da ga obučeš kod kuće, jer je čitala kako je izolacija go kurac u poslednje vreme, naročito ako je u pitanju nadogradnja. Dobijaš i teglu ajvara. I džema. I ljutenice. I slatkog od smokve, šljive i kajsije. I turšiju. Pa vidi kako si se osušio, kao da iznajmljuješ sobu u izbegličkom kampu, a ne u centru grada.

Disk sa akapela obradama najvećih rok hitova – od kumova, jer je skroz nekako u tvom fazonu.

Džepna knjižica sa najlepšim citatima za brata – od mlađe sestre, jer joj je slatko i prodaje se u knjižari pored rafa sa Hari Poter knjigama i šoljama.

Navlaka za laptop – nemaš pojma ko je doneo, ali je konfiskuješ, ne zato što tebi treba, već zato što možeš da je iskoristiš kao poklon za nekog drugog.

Poslovica kaže "Poklonu se u zube ne gleda" i ja nemam pojma šta to znači i ko je izmislio to sranje. Ja im definitivno gledam u zube. I to sa lupom.