Kada dođemo na pijacu, otprilike već znamo šta tražimo, pogledom tražimo "našeg" prodavca, najbolje trešnje, onaj fenomenalni kajmak i radujemo se belom luku koji nam ubace "za dušu". U centru Beograda, najviše volimo Kalenić i Bajloni, da se ne lažemo. Biljana Marinković je, međutim, pored šargarepe, peršuna i paprika pronašla na ove dve pijace blago druge vrste. Tokom 2009. godine počela je da sakuplja (kupuje) stare fotografije od prodavaca na pijaci. Baveći se u međuvremenu amaterski fotografijom, malo po malo, u njenim rukama se našla zavidna kolekcija vintage fotografija. I to kakvih. Ponekad se transakcija obavljala "ispod tezge" jer su neke od njih bile pornografske. Popričala sam sa njom o tome kako je postala neobična kolekcionarka i vlasnica fotografija koje bi mnogi želeli da imaju u rukama.
Reklame
VICE: Odakle ti ove fotografije?Biljana Marinković: Pa (s)kupila haha. Uglavnom sa Kalenić pijace, a poneka je i sa Bajlonija.Koliko dugo ih sakupljaš?Već šest godina, negde od leta 2009. godine.Kako si našla pored paradajza, paprika ovakvo blago?U početku sam skupljala "obične" vintage fotografije pa mi je u jednom momentu sinulo da bih mogla i da začinim kolekciju nekom erotikom (hvala ekipi kolekcionara sa tumblra na inspiraciji), međutim ovako nešto se baš i ne prodaje na gomili sa ostalim vintage fotkama, vrlo retko su izložene po tezgama, uglavnom moraš da se raspituješ kod prodavaca da li imaju "rizične" fotke u ponudi, pa ti onda izvuku ispod tezge, ako imaju, pa onda kopaš po tim štekovima njihovim u potrazi za onom "pravom". Sećam se da sam dolazila jedno vreme kod teta Biljane sa Kalenića koja je imala limenu kutiju sa nekih stotinjak fotki iz zaostavštine nekog pokojnog kolekcionara ispod tezge pa sam uzimala ono što mi se svidi, za koliko para imam u tom trenutku, znači po tri do pet fotki uglavnom, sve dok mi jednog dana nije rekla da nema više, došao neki pop (!) i sve pokupio.Kada si počela da kupuješ ove fotografije, kakav ti je bio plan?Pa i nije bilo nekog plana, uglavnom sam ih uzimala što se kaže za svoju dušu, a većinu sam šerovala sa ekipom sa flickra i tumblra, posle sam pokazivala prijateljima kojima je to bilo interesantno, tako da sam pre par godina imala i jednu kao izložbicu za drugare kod drugarice u kafiću, i jednu ozbiljnu prezentaciju u Legatu Čolaković (pri MSU) u maju 2013-e, za šta sam zahvalna drugarima iz CEF-a (Centra za Fotografiju).
Reklame
Da li si pokušala da se raspitaš od kad datiraju neke, ko su ljudi na njima, gde su snimljene?Naravno, to te uvek kopka kao kolekcionara. Uglavnom sam se raspitivala preko interneta, pošto su poleđine fotografija uglavnom prazne ili imaju neki broj koji je ostavio prethodni vlasnik, a poleđina je prvo što gledaš kad su stare fotke u pitanju. Uspela sam za nekolicinu da otkrijem autora, za neke sam dobila info o modelima ( to su uglavnom neke pin up cice iz pedesetih), neke sam i provalila sama jer sam se sretala sa sličnim fotkama na tumblru, za neke sam gađala period po detaljima s fotke (gledaš garderobu, ako je ima, okolinu, šta je na zidovima, takvi neki momenti) ali većina je ostala bez neke preciznije identifikacije, što im uopšte ne umanjuje draž moraš da priznaš.Pogledajte i ove seksi fotografije: Šarmantne fotografije francuskih prostitutki iz 1930-ihKoliko ih imaš sada i šta planiraš sa njima?Trenutno ih imam oko 80-90, nisam skoro brojala, plan je da eventualno organizujem još neku izložbu, u nekom galerijskom prostoru, možda jednog dana da ih skupim u neku monografiju i izdam, doduše ne znam ko bi to kupovao, možda stranci neki jedino, nije da imamo neku kolekcionarsku scenu kao što imaju Ameri ili recimo Francuzi.Ko su ljudi od kojih ih nabavljaš? (Ako nije tajna, koliko si ih plaćala)Nabavljam ih od proverenih prodavaca s Kalenića, to su ljudi koji inače prodaju stare fotke pa im povremeno uleti i neka erotika, nažalost u poslednje vreme sve ređe (pozovem ih nekad telefonom da vidim jel ima nešto ali uglavnom nemaju ništa u ponudi). Ponekad se pojave i na Sajmovima antikviteta, ali tu su cene jače od onih sa pijace. Većina fotki je kupljena 2009-10, tada sam ih plaćala oko 1-2 evra po komadu, neke manje formate čak i malo manje, kad kupuješ na gomili učine ti cenu, mene su gotivili ti prodavci jer sam bila redovna a i žensko sam što im je zanimljivo (nisam pop, haha), dok su sada negde oko 2-3 evra, to ako uspeš da ih nađeš.
Reklame
Da li si kontaktirala neke stručnjake koji bi mogli da ti kažu nešto više o fotografijama?Nisam, jer nisam naletela ni na jednog stručnjaka za to u Srbiji (ako ih ima nek se jave), htela sam da pišem jednom Francuzu koji ima veliku kolekciju i poznaje materiju, ali nikako da se iscimam oko toga. Jednog dana, obećavam!Da li ih i dalje kupuješ?Kupujem kad naletim mada u poslednje vreme i nemam nešto vremena za Kalenić, a i nema ih više toliko u ponudi. S vremena na vreme pogledam i na domaćim sajtovima tipa kupindo da nema slučajno nešto zanimljivo, ali uglavnom ni tamo nema ništa, sem jednog lika koji je nedavno prodavao kolekciju od nekih 250 fotki za suludih 2500 evra što je van pameti, stvarno ne verujem da će ih ikada prodati. Ebay je preskup za mene, tamo su fotke od 10 evra pa naviše. Nekad odem samo zbog moguće identifikacije, sećam se da sam pre par godina našla sličnu fotku jedne pin up cice iz moje kolekcije, prodavala se za nekih 90 dolara.Hvala Biljana!Pratite VICE na Twitter, Facebook, InstagramSve fotografije su iz lične arhive Biljane Marinković
