Čudne fotografije istočnoevropskih građevinskih radnika u Londonu

FYI.

This story is over 5 years old.

Fotografija

Čudne fotografije istočnoevropskih građevinskih radnika u Londonu

Agne je Litvanka koja živi u Londonu gde studira fotografiju. Zanima je istraživanje identiteta i shvatila je da bi građevinska industrija – u kojoj dominiraju radnici iz Rumunije, Poljske i Litvanije – bila odlično polazište.

Ovaj tekst je prvobitno objavljen na VICE Engleska

Kada završite sa tinejdžerskim periodom, dođete do tačke u životu kada pomislite da više ništa ne može da vas iznenadi. Agne Kučinskaite, 23, osetila je da je dostigla taj nivo kada je pokušala da uradi fotografije istočnoevropskih radnika na građevini u Velikoj Britaniji i Litvaniji. Očekivala je da će otkriti priče o diskriminaciji, teskobi i borbi.

Reklame

Stvari se ipak nisu tako odvile. "Upoznala sam Poljaka i počela da mu postavljam pitanja," priča ona o njenim prvim danima na projektu građevinske fotografije. Pripremila se za priče o izolaciji i maltretiranju. "Ali on mi se osmehnuo i rekao da je njegov posao bio dobar i lak i da su se lepo ophodili prema njemu. Pričala sam sa drugim radnikom – rekao je da se ponekad oseća kao žrtva stereotipa. Ipak, obojica su rekli da je rad na građevini jedan on najotvorenijih poslova kada su u pitanju imigranti.

I to je bio kraj njenih predrasuda. Agneje Litvanka koja živi u Londonu gde studira fotografiju. Zanima je istraživanje identiteta i shvatila je da bi građevinska industrija – u kojoj dominiraju radnici iz Rumunije, Poljske i Litvanije – bila odlično polazište.

U proleće ove godine, nakon višemesečnih pregovora sa kompanijama i šefovima gradilišta oko dozvola, počela je sa slikanjem u Litvaniji i Velikoj Britaniji. "Za šest meseci koliko sam provela na projektu, odobreno mi je manje od deset poseta koje su u proseku trajale nepunih sat vremena," izjavila je. "Bilo je teže ubediti kompanije u Engleskoj da mi dopuste da posetim gradilišta, jer su zdravstvene i bezbednosne mere ovde mnogo strože nego u Litvaniji."

Ali prokrčila je sebi put kako bi uslikala niz osvetljenih fotografija unutar različitih gradilišta. Brojne fotografije su slikane u krupnom planui gotovo su apstraktne, mahom zbog ograničenja onoga što je mogla da vid i ljudi koji su bili raspoloženi za slikanje. Agneje pričala o Bregzitu sa nekim od radnika i bila je "jako iznenađena saznanjem da većina ne brine o tome. Osetila sam da ljudi ne veruju da će se to dogoditi. Ostali su mislili da se neće mnogo promeniti. Stekla sam utisak da je većina stvorila sebi lepe živote ovde – neki od njih žive ovde duže od decenije, deca su im rođena u Britaniji i pohađaju britanske škole i povremeno odu na pivo u lokalni pab. Odluka o Bregzit u je šokirala mnoge."

Reklame

Tokom slikanja je naučila da pusti ljude da joj sami pričaju priče, oslobeđeni bilo kakvih predrasuda. "Kada sam slikala u malom gradu u Litvaniji, skoro svi radnici na građevini su bili stariji ljudi. Jedan od njih mi je ispričao da je radio dva posla kako bi izdržavao porodicu. Iako je bio u pedesetim ili šezdesetim godinama, otišao bi da odradi smenu portira nakon napornog fizičkog rada."

Daleko od tabloidnih naslova i anti-imigrantske histerije, našla je prostora da diše. Sa kamerom u ruci, osetila je da može da pusti da fotografije ispričaju sopstvenu priču. Ovako komplikovan problem završava na mestu gde se migracije susreću sa anskioznošću preko nacionalnih resursa i sudara se nečim što predstavlja sledeću fazu britanskog multikulturalizma. Kako bi pronašla smisao svega, shvatila je da čovek mora da zbaci svoje predrasude i pusti ljude da govore.

"Na gradilištima sam upoznala mnoge visokoobrazovane ljude i one koje je zanimala umetnost ili politika. Vodili smo jako zanimljive razgovore, smejali se dosta i svi su bili prijateljski nastrojeni. Da zaključim, mislim da su mi razgovori sa ovim ljudima pomogli da shvatim da nije lako odgovoriti na pitanje o tome kako istočnoevropski građevinski radnici doživljavaju posao – a i da jeste, sami odgovori ne bi bili prosti.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu