​Ima li povratka za sportiste suspendovane zbog dopinga

Kad je Džastin Getlin pobedio u trci na sto metara prošlog meseca tokom kvalifikacija za Olimpijske igre, i tako sebi obezbedio učešće, većina prisutnih na Hejvord Fildu u Oregonu ustala je na noge. Prolomio se gromoglasan aplauz dok je bivši olimpijski šampion šetao stazom sa zastavom u rukama i preslatkim sinom pored sebe. Par dana kasnije, Getlin je isti uspeh postigao u trci na 200 metara, pa je tako potvrdio da je jedan od najbržih ljudi u Americi i na svetu.

Većina atletičara vrhunac karijere dostiže u ranim ili srednjim dvadesetim godinama, zato je obaranje rekorda neverovatno dostignuće za tridesetčetvorogodišnjeg Getlina, nekadašnjeg osvajača zlata u trci na sto metara u Atini 2004., odnosno bronze u Londonu 2012. Ali sve ovo dovodi u pitanje činjenica da je ovaj sprinter dva puta odležao zbog dopinga. Dve godine je bio suspendovan 2001. (kazna naknadno smanjena na jednu), a zatim su ga ponovo suspendovali 2006., ovog puta na četiri godine.

Dakle, ne iznenađuje pojava zajedljivih komentara koja je začinila more aplauza i čestitki posle nedavna dva trijumfa u Oregonu. Tvitovalo se zajedljivo, cinično izvijenih obrva:

„Znate ono kad su Getlina suspendovali zbog dopinga, a posle se vratio sa 34 godina i još brži? Sad je čist sto posto #TeamUSA" glasio je jedan komentar. „Ceo stadion aplaudira Getlinu," tvitovao je neko drugi. „Eto zašto je doping nezaustavljiv, ljudima je svejedno. #TrackTown16."

Na licu mesta, reporteri su pričali o Getlinovom uspehu, ali malo ko je bio spreman da kvari atmosferu okupljanja američkih olimpijaca. Upravo zato je hrabro delovala pojava šačice navijača na tribinama u majicama sa natpisom „Trkači protiv dopinga".

Getlinov povratak ponovo usmerava pažnju javnosti na dobro poznata pitanja – da li sportista kažnjen zbog dopinga ikada može da okaje svoje grehe? Da li mu treba dozvoliti da se ponovo takmiči?

Atletičari, navijači, sponzori, i naučnici još nisu postigli konsenzus. Neki kažu da bi dopingovane sportiste trebalo suspendovati doživotno, bez izuzetaka. Drugi smatraju da Getlin i njemu slični zaslužuju priliku da se vrate u svet sporta po isteku suspenzije.

„Kakva je to kultura atletike danas?" pitala je olimpijska takmičarka Alisija Montanjo u razgovoru sa Filipom Heršom ovog marta. „Ne slave se stari dopingaši. Kad jednom padneš, zauvek si pao. Nema tu reformisanih."

Kod sprintera se ceni eksplozivna snaga; pobednika često odlučuju stoti ili hiljaditi delovi sekunde, pa se zato traže sve moguće prednosti. Naravno, to vodi beskrajnom nizu kazni zbog dopinga i optužbi za doping. Ruski primer je možda ekstreman (i odobren na državnom nivou), ali nipošto nije jedinstven – brojni osumnjičeni sportisti dobili su kartu za Rio.

Uzmimo za primer Sjedinjene države. Uz Getlina je u kvalifikacijama učestvovao Tajson Gej, kome je u julu 2013. ustanovljeno korišćenje izvesne nedozvoljene supstance, pa mu je bila oduzeta srebrna medalja sa letnjih olimpijskih igara 2012. On će u Riju trčati u štafeti na sto metara. Lašon Merit, 2010. suspendovan na dve godine zbog korišćenja droge (kazna mu je kasnije preinačena na 21 mesec) trčaće na 200 i na 400 metara.

Navijači i kolege novinari nisu baš bili voljni da se dotiču ovih nezgodnih tema prošlog meseca tokom kvalifikacija. Na Hejvardu, većina atletičara oklevala je da komentariše suspenzije kolega zbog dopinga; ili sležu ramenima u smislu šta je bilo – bilo je, ili tvrde da su zbog njih samo još odlučniji da se takmiče poštujući pravila.

Pa ipak, postoje mišljenja po kojima neke vrste dopinga daju sportistima prednost dugo pošto oni odsluže suspenziju, čak i ako prestanu da koriste nedozvoljene supstance. Efekti anaboličkih steroida traju nekoliko decenija, tvrde rezultati istraživanja sprovedenog na Univerzitetu Oslo. To podržava kritičare ovog neobično hitrog „ gerijatričkog sprinta " viđenog kod Getlina.

Neki sportisti ipak nisu spremni da otpišu one koji padnu na doping testu, posebno po kriterijumima aktuelnog režima testiranja. Adam Nelson, bacač kugle i predsednik Asocijacije atletičara, citira Karla Segana kad kaže da „izuzetne tvrdnje zahtevaju izuzetne dokaze". Kaže da je za sebe oprezno sudi od slučaja do slučaja.

„Kao zastupnik prava atletičara, obavezan sam da se zalažem za njihovo pravo da učestvuju po propisanim pravilima," kaže on.

Nelson je u jedinstvenoj poziciji kad je ova tema u pitanju. Na igrama 2004. godine osvojio je srebrnu medalju, da bi naknadno saznao da će mu biti dodeljeno zlato jer su na retroaktivnom testiranju kod pobednika, Jurija Bilonoga iz Ukrajine, otkriveni steroidi. I on se takmičio na turniru prošlog meseca, ali nije izborio mesto u olimpijskom timu.

Nelson smatra da bi pošteniji sistem dozvolio sportistima da učestvuju o propisivanju adekvatnih suspenzija za korišćenje nedozvoljenih supstanci. Trenutno suspenzije izriču samo predstavnici Svetske anti-doping agencije, međunarodnog tela koje nadzire sve doping testove u olimpijskim sportovima.

„WADA nas sve gleda kao da smo neprijatelji," kaže Nelson. „Smatraju da si kriv dok se ne dokaže suprotno. Taj model je pogrešan. Mi smo svi partneri u ovoj borbi, i trebalo bi da nas podjednako tretiraju. Sportisti nisu savršeni, ali znaš šta – nisu ni WADA testovi savršeni. Da jesu, ne bi bilo potrebe za svim ovim."

U Oregonu, dok su se testovi sprovodili širom Hejvord Fildsa, zvanični spiker nije pominjao izrečene individualne kazne. Publika je oduševljeno podržavala svoje omiljene atletičare. Mnogi sprinteri kažu da, iako suspenzije narušavaju reputaciju sporta, bar daju znak da nadzorni organi ozbiljno prilaze svom poslu.

„Svaka čast što WADA i USADA zatežu čak i u godini Olimpijade, hoće da obezbede da takmičenje bude čisto," kaže sprinter Bi Džej Li. „Samo tako se može obezbediti poštovanje koje ovaj sport zaslužuje. Kad si dole na stazi, ne možeš da razmišljaš o tome. Prosto se nadaš da su svi takmičari čisti."

Istakao je da je publika gladna spektakla, da žele da rekordi stalno padaju, da se pomeraju granice ljudske izdržljivosti. Ali ako takođe žele čist sport, ta očekivanja moraće da iskontrolišu.

„Većina ljudi samo vidi završni proizvod našeg rada, to im i treba," kaže Li. „Kao da gledaju film. Ne vidi se sve ono što se dešava iza scene, a mi upravo tu i živimo."

Slična će se scena odigrati ovih na dana u Riju, kada Getlin, Gej, i ostali najbrži sprinteri na svetu budu izašli pred desetine hiljada navijača na tribinama, i milione pred ekranima. Iako im je reputacija okrnjena, i dalje imaju sponzore i obožavatelje – upravo će te grupe odlučiti koliko je kvalitetan proizvod koji će nam atletičari predstaviti na Olimpijadi.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu