​Džon Bredli iz "Igre prestola" priča kako njegovo prijatno lice može da krije unutrašnje zlo

Džon Bredli igra Semvela „Sema" Tarlija, jednog od 33.250 glavnih likova u HBO-ovm monolitnom TV fenomenu Igra prestola, takođe poznatom i kao „jedina stvar koja ti je bitna na svetu, ako si iskren prema sebi". Igra prestola – kao što možda već znate, odvija se u jezivom, srednjevekovnom zamišljenom svetu, gde svi stalno spletkare i ubijaju sve ostale. U međuvremenu, Sem poseduje kvalitet poznat kao „dobrota", i zbog svoje uloge mekanog, gnjecavog fila veoma hladne, slane krofne, Bredli je postao jedan od ključnih likova, omiljen među obožavateljima.

HBO je objavio da počinje sa snimanjem sedme sezone Igre prestola, ali fanovi će svoju seriju dobiti nazad tek krajem sledećeg leta – što znači da će pauza trajati duže nego obično. U međuvremenu, ako vam je potreban fiks simpatičnog lica Džona Bredlija, uvek možete da pogledate novi film Trgovci.

Ali tu postoji kvaka: u Trgovcima Bredli igra lika koji nije nimalo fin. Trgovci su triler o grupi brokera koji su ostali bez posla i zaglave u zlokobnoj šemi za brzo bogaćenje, koju je osmislio Bredlijev lik, Vernon. Vernonova šema se zove „trgovanje", i ide otprilike ovako: (1) Tuci se sa nekim – ko u tome učestvuje svojevoljno – do smrti. (2) Pobednik sakrije gubitnikov leš i uzme sve njegove pare. (3) Ponavljaš sve to dok se ne obogatiš, ili dok svi ne pomru, šta god prvo da usledi.

Ova šema je samo početak Vernonove izopačenosti.

Za momka koji igra Sema, igrati negativca deluje kao promena ritma. Ali kada smo seli da proćaskamo sa Bredlijem, podsetio nas je da iza prijatnog lica i naizgled dobrih dela može da vreba zlo. Čak se i složio da bi i na njegov sopstveni uspeh moglo da se gleda kao na svojevrsnu manipulaciju.

VICE: Šta će tako finom momku kao što si ti tako negativna uloga?

Džon Bredli: Ono što me je zaista privuklo toj ulozi je to što sam odmah znao da imaju veoma zanimljiv pristup podeli uloga, čim su mene zvali da igram tu ulogu. Imaš dobrog momka, i imaš lošeg momka. Kada pogledaš mene i Kilijana (Skota, koji takođe igra u filmu) vidiš da jedan od nas ima dva metra, da je u sjajnoj formi i da je zgodan i zamišljen. A drugi je znatno niži i bucmast je, i izgleda kao da nijedan dan u životu nije radio…

Koji je to od vas dvojice?

To sam ja. Tako da automatski pretpostavljaš da je taj markantni momak negativac. On je taj kome će na pamet pasti sve te zle ideje, on je antagonističan, on će uticati na život pozitivca. Ući će pozitivcu u život i potpuno ga upropastiti. Čim shvatiš da je moj lik Vernon negativac, shvatiš da se stvarno poigravaju s tim stereotipovima.

Kako kao glumac osmišljavaš ulogu negativca?

Uvek sam povezivao Vernona sa likom Pingvina u Betmenu. Očekuješ da je prijateljski nastrojen i otvoren. To je definitivno frojdovska stvar – oble stvari te privlače. Deluju utešno. A stvar sa Vernonom i Pingvinom je ta da obojica deluju veoma mekano i razigrano, ali su obojica neverovatno zlokobni.

U filmu zapravo imaš nekoliko scena borbe prsa u prsa.

Da, tako je.

To nije novo za tebe – toga u Igri prestola ima na tone. Ali meni su tvoje scene borbe upečatljivije od scena borbi drugih likova. Zašto je tako?

Većina likova koje ja igram, čak i kada su umešani u borbu, obično dobijaju batine. Ljudi misle da je to manja veština nego biti aktivan u tuči, ali biti udaran i glumiti da si udaren je stvarno veoma teško. Zato što tvoje telo reaguje na određeni način kada te udare. Teško je sintetizovati taj trenutak. Taj eksplozivan pokret.

Ja zapravo mislim da su tvoje scene borbe više fizičke, čak i kada ti zadaješ udarce.

Na to sam zaista ponosan. Kada dobijam batine – bez obzira da li je to u Trgovcima ili u Igri prestola, ili u bilo čemu drugom – to ne izgleda nimalo dostojanstveno. Izgleda ružno, a nasilje je ružno. I mislim da u mnogim slučajevima, na ekranu – ne na sceni, već uglavnom na ekranu – tuče deluju neverovatno baletski. Deluju kao da nema nikakvog napora. I veoma je graciozno i sve teče. Kao neka plesna tačka. Kao tai-ći ili tako nešto.

Kao borba bez nasilja?

Mislim da nasilje nije takvo. Tuče ne traju 20 minuta. Iscrpljujuće su, i potpuno te iscede. A jedan udarac u lice, ako je dobro odmeren, okončava tuču. Ljudi ne dobiju 20 udaraca u lice, a nastave da se tuku. To je nešto što se događa u Trgovcima: činjenica da – zbog budžeta – nismo mogli da snimamo scene tuča po više nedelja. Većinu smo morali da snimimo za jedan dan, a ponekad i dve dnevno, ali ja mislim da nam je to u stvari pomoglo, zato što su to kratke tuče između dva tipa koji se inače ne tuku. Prinuđeni su na ekstremno nasilje iz očaja svojih ličnih prilika. Tako da to nije ogled u sinematičkom nasilju; to su neke od najrealnijih scena nasilja koje sam ikada video. I zbog toga su protiv nasija.

Može li Sem iz Igre prestola da pređe na mračnu stranu?

Pa, apsolutno ima kapacitet za to. Tokom trajanja proteklih šest sezona, Sem se pokazao kao vrhunski manipulator.Već u prvoj sezoni, Džon biva izabran za poslužitelja komandira Mormonta, i Sem je taj koji ga je ubedio da je to dobro. Igra na Džonove emocije, i svojim veoma uverljivim rečima natera Džona da se predomisli. Tokom čitave serije, tri ili četiri puta je naveo Džona da se predomisli.

Ako je „vrhunski" manipulator, manipulacija mu je sigurno uspela. Da li bi rekao da je uspela?

To što je Sem u Citedaeli je posledica velike manipulativne političke kampanje tokom cele pete sezone. Da bi Džon uopšte postane komandir Noćne straže – da bi izmanipulisao masu koja glasa – on održava politički govor. Mislite da to radi zarad Džona, ali nije tako. To apsolutno radi u svoju korist, jer ako Džon postane komandir, onda Sem može da ode. Svaki put kada manipuliše Džonom i ubeđuje ga da radi nešto u njegovu korist, to zapravo radi u sopstvenu i Gilinu korist. Tako da, što se tiče toga da li je Sem sebičan, neverovatno je sebičan za sebe, za Gili, i za bebu Sema. I niko drugi nije bitan.

Da li je to zaista loše?

Mislim da nema mnogo osećanja za bilo koga drugog – svet se nije lepo poneo prema njemu. Prezire svog oca. Prezire i svet uopšte, zato što zna koliko je okrutan.On je našao nukleus, oazu pozitivnosti u svemu tome, i žestoko mu je stalo do njih. Mislim da ga nije briga za ljude izvan te grupe – u šestoj sezoni čak i kaže: „Nije mi stalo do njih. Stalo mi je, ali ne zaista". Tako da on u sebi ima izvesnu hladnoću i osećaj izdvojenosti od ostatka sveta. Zaista mu je stalo samo do troje ili četvoro ljudi.

Ti imaš identično toplo, prijateljsko lice kao i Sem i Vernon. Jes li i ti manipulator?

Ne bih ono što činim nazvao manuplacijom, ali da bi dobio ono što želiš, šta god da je u pitanju, jednostavno moraš da upotrebiš sve što ti stoji na raspolaganju. Mislim da tu nema ničeg lošeg, dokle god ne počneš da povređuješ druge.

Kada je pogrešno koristiti to što si fin da dobiješ ono što želiš?

Razgovarao sam sa nekim o tome, pre neki dan – postoji velika razlika između toga kada si fin i kada si dobar. Neki ljudi su fini. Neko kao što je Bob Geldof, na primer, ne deluje preterano fino, deluje prilično agresivno i kao mrgud, ali on je dobra osoba, zato što čini dobre stvari. Ili imaš nekoga ko deluje fino, kao što je Vernon, a u stvari je zao do srži. Tako da, evo pitanja: Da li je bolje biti fin ili dobar? Mislim da je bolje biti dobar nego fin.

Razgledajući po internetu sam primetio da imaš mnogo muških gej fanova. Da li je to potencijalan pravac za tvoju karijeru u budućnosti?

Mislim da postoji nekakva potkategorija ljudi koji vole bucmaste muškarce s bradama, ali ne znam kako se zovu. Verovatno bi trebalo to da otkrijem. Čuo sam za to, i duboko sam polaskan. Ali da se opet vratim na ono geslo, „iskoristi sve što možeš", nikada ništa ne bih odbacivao. Ali što se tiče prilika – ako govorimo o strejt muškarcima kao što sam ja – u kom kapacitetu si mislio?

Redovno se snimaju romantični teatralni filmovi o „medama" – o ljudima koji jednostavno bitišu unaokolo. Vidiš li sebe u nečemu sličnom?

Apsolutno. Nikada ne bih radio nešto samo zato što je o „medama", ali mislim da bih to dobro igrao. Ali bih to odabrao zato što je dobro, a ne zato što je o medama.

To bi mogla da bude drama koja se dopada ljudima koji vole medvede, ali ionako je svejedno. Na kraju krajeva, Igra prestola…

IP privlači ljude koj vole nasilje i sise. Ali razgovarao sam sa ljudima o ovome – Hana Mari (koja igra Gili) je jedna od njih – i mislimo da postoji određena frakcija baze obožavatelja Igre prestola kojoj se naša priča uopšte ne dopada – to su oni koji gledaju kako ljudima odsecaju noge, vade creva, i ogromne, epske bitke, koji nemaju vremena da gledaju dva slomljena, oštećena lika koji se zaljubljuju jedan u drugog.

Ne misliš valjda će ćeš imati malo scena u sedmoj sezoni?

Mislim da znaju da ima dovoljno ljudi kojima se to dopada, i da će uključiti te scene. Znaju da neće svi biti oduševljeni svime. Dokle god postoji ta ravnoteža, svi će imati ispunjavajuće iskustvo. Mislim da ima onih koje priča o Semu i Giliju poprilično nervira. Ali ima i ljudi kojima je više muka od sisa.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu