Kada je pre par godina Njujork zahvatila histerija od uragana Sendi i svi su odjednom počeli da skupljaju sve i svašta da sebi osiguraju život, stizala mi je hrpa SMS poruka sa istim savetom: ne zaboravi da kupiš baterije! Uglavnom sam bila zbunjena i tako i odgovaala. Koja je, bre, ovo jebena godina i koliko to aparata imaš za koje su potrebne jebene baterije? Znate da ne možete da ih stavite u ajfone, valjda? Ili sam propustila nešto zaista važno?Imam jednu jedinu spravu za koju su potrebne baterije, iako stalno razmišljam da nabavim jednog od onih lajavih pasa robota koji se prevrće jer je to, priznajte, do jaja, a to je moj vibrator. Kad su mi svi govorili da kupim baterije, taj savet je bio mnogo važniji nego što uopšte mogu da zamisle svi savetodavci. Bilo je zabavno dobiti takav savet od bivšeg dečka, ali užasavajuće kada je stigao od majke. Svi su mi govorili: "Ko zna koliko dugo ćeš biti zaglavljena unutra bez interneta i struje, pa se pobrini da imaš dovoljno baterija da tvoj džinovski dildo može da radi beskonačno."Prošlo je jedva sat vremena otkako je počela oluja kad sam rešila da ne mogu da sačekam ni sekund više i zgrabila velikog baticu. Htela sam da drkam sve do kraja sveta, bez obzira što sam provela poslednje predorkansko jutro jašući tipa kao da je to poslednja kita koja će mi se naći među nogama u životu. Možda su me i samu privukli sopstveni feronomi ili nešto tako. Prokleti feromoni.Ali je najluđe od svega što nisam oduvek žena sa najboljim ortakom, Velikim plavim zekom. Provela sam proteklih 26 od 17 godina života bez sekunde masturbacije. Ne, stvarno, imala sam nekakav mentalni blok, stigmu, koja me je sprečavala da se zabavim sama sobom, ubedivši me da to nije nimalo seksi.Ne znamkad ili šta se promenilo, ali bih rekla da je moj biološki sat zazvučao kao neki prljavi, primordijalni alarm, a moji seksualni instinki skočili u četvrtu brzinu. Odjednom, koliko god da sam se jebala, ništa nije bilo dovoljno da me dovede iz stanja napaljenosti u nenapaljenost. Bilo je i dobrih kres šema koje su neki od prijatelja čak opisali i kao "perverzne". I uvek sam želela, ma, tražila još. Bila sam duboko u vaginalnoj jami a nisam imala veslo da se pridržim.Ili sam možda prestala da budem tako jebeno puritanka oko masturbiranja i shvatila da je seks potreba koju svako ima, baš kao i potreba za jelom, ili kenjanjem, a obe te aktivnosti volim bezgranično. Seks je instinkt, i sve dok ga ne namećete nekom drugom ili ne širite boleštine, radite šta god poželite. Posebno kada ste sami, u privatnosti sopstvenog doma.A najdivnije u vezi sa masturbacijom - možete da drkate kad god poželite. I možete sjajno to da odradite. Ne morate da brinete da ćete dobiti herpes i ne morate da brinete da će vas neko odbiti. Ne morate da brinete da ćete deliti krevet sa nekim drkadžijom koji glasno hrče ili je super opušteni baja sa previše dlačurdi na leđima i licu koji pokušava da ti ga nabije u usta dok pokušavate da zaspite. Ne morate da brinete da će seks biti bezveze, ili još gore, da će probuditi neka osećanja. Jedino o čemu treba da brinete su, naravno, baterije.@KatGeorgeJoš na VICE.comDrkati ili jebati, odlučite samiRizici drkanja u prohujaloj dajal-ap eriI žene drkaju, zar ne?Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu
Reklame
Reklame