Kako je desničarski zaverenički sajt "Infowars" postao ono protiv čega se borio

(Naslovna fotografija: Aleks Džouns tokom emitovanja Infowars. Screenshot: YouTube/Infowars)

Prošle nedelje sam se našao u nezavidnom položaju da mi tvit citira Infowars komentator
Pol Džozef Votson. Pol je poznat po ljutitom vikanju na veliku mapu, obično na temu toga kako je Tramp nešto najbolje a pop kultura – posebno Bijonsi, iz nekog razloga – nešto najgore. Moguće je da vam je tata slao linkove do njegovih videa; naslov mejla bio bi nešto kao „ŠERIJAT UK 2017".

U svakom slučaju, moj tvit je navodio kako su možda demonstranti sa Berklija nehotice pomogli da stavovi Majla Janopulosa javnosti počnu da zvuče razumno. Po mom mišljenju razuman stav, ali nekako je tvit ipak dospeo u Polov video, pročitan karikiranim glasom koji zvuči kao Geri Barlou na gasu smejavcu. Njegovi gledaoci – vesela družina rasista, staljiinista, pobožnih mama i patriotskih tata – zatrpali su me porukama u sledećih par dana.

Kod Polovog uredno definisanog kabala sledbenika nije me toliko iznenadilo to što su sposobni za neprekidno tvitovanje 24 časa dnevno, već koliko im uvrede nisu kreativne. Tri dana su mi tvitovali manje-više iste stvari: da sam levičarski fašista, da sam potajni islamski fašista, da sam „pravi nacista". Svako malo poslali bi mi loše fotošopovane Tramp/Pepe slike iako sam im uporno odgovarao da nisam Amerikanac, da živim u Londonu. Grupa koju toliko vređa postojanje levih liberala na internetu – u doba Trampa, kada bi trebalo da se osećaju sigurnije nego ikada – opredelila se za ponavljanje predvidljivih pošalica.

Ceo taj incident podsetio me je na putanju kojom se Infowars kretao 2017. godine.

Danas je Infowars poznat po emisiji koju i dalje vodi Aleks Džons, krupni Teksašanin od kog ste mogli čuti da fluor u vodi pretvara žabe u homoseksualce, ili da je uspon Trampa do Bele kuće nešto kao Hristov povratak među vernike. Ovih dana sajt objavljuje priče kao što su „HITNO! Napadaju Trampov plan za spas čovečanstva!" ili „Najbolji Trampovi tvitovi ove nedelje". Njihovim youtube kanalom dominira „raskrinkavanje političke korektnosti" na univerzitetima, uz reklame za medicinske suplemente.

Oni koji su, kao ja, odrasli gledajući Infowars sredinom prošle decenije, ovo predstavlja zapanjujuću ali i tužnu transformaciju. Bio sam jedan od onih luzera koje niko nije zvao na žurke, pa sam večeri i vikende provodio na internetu, čitajući razne teorije zavere – ta tema me je zanimala od bombaških napada 7. jula, a većina ovih sajtova tvrdila je da je u pitanju bila nameštaljka.

Naravno, krenuo sam rizičnim putem; tinejdžer koji se danas bavi sličnim temama verovatno završi negde na ekstremnoj desnici. Ali Infowars u ono vreme bio je neobičan, ekscentričan, kreativan šou kog nije zanimalo ko će šta da kaže. Istina, Džons je i tada bulaznio o Novom svetskom poretku, globalistima, pedofilima, NLO sajtovima i istinoborcima protiv 9/11 zavere. Ali za generaciju klinaca kojoj sam tada pripadao – autsajderi u torijevskim sredinama – ovo je bio prvi korak ka političkom angažmanu, iako se nismo slagali sa svim stavovima koje je sajt iznosio. U to vreme Infowars nije imao veze sa dnevnom rutinom mejnstrim televizijskih vesti. Koliko god lude ideje plasirali, ipak je bio mesto na kom su se okupljali mladi poput mene, okruženje koje je odbijalo mejnstrim kulturu.

Upravo sećanje na ove rane dane čini aktuelnu verziju Infowars sajta tako depresivnom. Ova medijska mreža nekad je tretirala sve „globalne elitiste" kao neprijatelje čovečanstva, dok se danas klanja svemu protiv čega se nekad borila, ništa ne nalazi sporno u američkom državnom aparatu, čak ga glasno brani. Njihovi novi neprijatelji danas su „plaćenici Džordža Soroša" – svi koji protestuju protiv predsednika Trampa – iako u tu grupu sigurno spada mnogo nas koji smo odrasli gledajući Aleksa Džonsa.

Šta je, dakle, Infowars 2017.? Neki u šali kažu da je ova platforma odlučila da posle decenije borbe protiv državnih medija postane državno glasilo Donalda Trampa. Meni to zvuči previše kritično. Realnije bi bilo reći da su Infowars samo još jedna redakcija u problemima.

Jedna od posledica prošlogodišnjih političkih dešavanja bio je uspon jeftinih sajtova koji su Infowars u malom: Ne samo poznate organizacije kao što je Brajtbart, već i mnoštvo fejk njuz sajtova koji plasiraju iste gluposti kao i Infowars – „Satanske večere Hilari Klinton" i slične teme. Aleks Džons je odavno prisutan na youtube, što ga je nekad izdvajalo od ostalih, ali danas čitava generacija mlađih desničara na isti način gradi popularnost, s tim što koriste i društvene mreže na kojima Infowars gotovo da i ne postoji.

Sasvim je prirodna i predvidljiva stvar kad medijskoj kući krene da pada popularnost, zato mislim da nešto sasvim drugo preti Infowars: opsesivno poređenje sa mejnstrim medijima. U skoro svakoj emisiji tokom prošlih mesec dana, Infowars juri kredibilitet poredeći se sa kanalima kao što su CNN ili MSNBC.

Iako su u osnovi komentatori na izveštavanje mejnstrim medija, Infowars voditelji se razbacuju fake news optužbama i prozivaju mejnstrim medije – sugerišu da se samo kanalima kao što je Infowars može verovati. Za njih je ovo moralni krstaški rat, ali realno gledano, sve to su odavno pokušale i liberalne medijske kuće.

Ko je tokom protekle kampanje po prvi put naišao na Infowars, Džonsova emisija možda deluje strašno opasno, ilustracija pošasti zvane „lažne vesti" koju nam je donela Trampova kandidatura. Ali nama koji smo odrasli uz njih i tu načinili prve političke korake, danas deluju kao parodija Brajtbarta – dosadno i sasvim predvidljivo.

@HKesvani

Još na VICE.com

Da li je ovo najdosadnija stvar kupljena na Dark Webu

Najpopularnije teorije zavera u koje veruju tinejdžeri u Srbiji

Nemačka naučnica iscrtava digitalni atlas ljudskog mozga