FYI.

This story is over 5 years old.

Svaštara

​Bili smo na misi u crkvi za životinje u Parizu

U Parizu postoji crkva u kojoj se svake godine u novembru održava misa samo za životinje. Upoznajte monsinjora Dominika Filipa iz crkve Svete Rite.
6.1.15

Monsinjor Dominik Filip krsti porodicu papagaja. Po njemu, životinje imaju dušu a njegov posao je, između ostalog, da pazi na nju. Foto: Melchior Ferradou-Tersen

Monsinjor Dominik Filip služi u crkvi Svete Rite u pariskom 15. arondismanu već gotovo 25 godina. Svake prve nedelje u novembru, on organizuje misu isključivo u čast životinja. Tokom ove mise, od građana se traži da dovedu ljubimce u crkvu kako bi bile krštene.

Nažalost, Sveta Rita je osuđena na rušenje ako njeni verni posetioci uskoro ne sakupe 4 miliona evra . Vlasti ovog arondismana žele da podigne 18 stambenih zgrada na njenom mestu, ali je monsinjor Dominik Filip spreman da učini sve što je u njegovoj moći da to spreči.

U novembru sam bila na misi u Svetoj Riti, gde sam pored klasičnih ljubimaca (poput mačaka, pasa i papagaja) bila u prilici da pomazim kamile, koze i lame koje su tražile božji blagoslov. Porazgovarala sam i sa monsinjorom Dominikom Filipom.

VICE: Koliko dugo ste već nadbiskup?

Monsinjor Dominik Filip: Od 1988, ako se dobro sećam. Prvo sam bio opat u opatiji u Normandiji, potom đakon, pa biskup i konačno nadbiskup. U Parizu sam od 1973. godine, a u ovoj crkvi služim već 24 godine.

Kako ste odlučili da posvetite misu životinjama?

Volim životinje. Onomad sam imao pudlicu, koja bi se čitav dan motala po crkvi. Mnogi su dolazili na misu i vezivali pse za gelendere ispred. Jednog dana sam im rekao da mogu da uđu sa životinjama. Ubrzo se po Parizu proširio glas o Svetoj Riti kao crkvi koja dozvoljava da se psi uvedu na misu.

Pretpostavljam da je to iznerviralo neke od vaših nadređenih.

U Svetoj Riti ima devet sveštenika, a samo smo nas dvojica hteli to da radimo. Ostali su se brinuli da će životinje zaprljati crkvu ili da će nam se drugi sveštenici smejati.

Ako samo slepo sledite ono što zovemo Rimokatoličkom crkvom, nikad ništa nećete uraditi. Oni u svemu vide greh. Dva meseca kasnije, ustao sam i rekao: "Održaćemo misu u čast životinja i ja preuzimam punu odgovornost.".

Vi verujete da životinje imaju dušu, zar ne?

Da, verujem u to. Ali isto tako nemam ništa protiv ljudi koji ne veruju u to. Našao sam neke spise Žaka Beninja Bosijea još iz 17. veka u kojima je on već govorio o duši životinja, tako da nisam jedini koji veruje u to.

A da li postoji i Rajski vrt samo za životinje?

Naravno da postoji. To je poseban Raj.

A da li mislite i da životinje može da zaposedne zlo?

Da budem iskren, nisam o tome razmišljao. Ali zaista, ima životinja koje umeju da budu podjednako loše kao i ljudi. Znate, pre nekoliko godina, jedna televizijska stanica tražila je od mene da posetim groblje kućnih ljubimaca u Anijeru kod Pariza. Dok sam lutao po groblju, naišao je mladić sa pit bulovima. Jedan od pasa mi je prišao lajući, a njegov vlasnik je počeo da paniči, ali je životinja samo sela kraj mene i više se nije pomerala.

Čak i u ovom našem kraju, tokom leta, kada su vrata crkve otvorena, mnogi psi uđu, prošetaju se crkvom i izađu. Postoji neka veza između životinja i mene.

Mislite li da su neke životinje "bolje" od drugih?

Ne, ne mislim to uopšte. Imam mnogo ptica i one osete kada nameravam da ih hranim. Kad sam odsutan, one su tužne. To su veoma inteligentne životinje.

Nadbiskup kod kuće, sa svojim pticama.

Živite li sa mnogo životinja?

Sa gomilom. Imam nekoliko ponija, dve lame, nekoliko koza, guske, patke, papagaje, kanarince, golubice, grlice… Srećan sam što živim na selu.

Kako na ovaj vaš običaj gledaju druge crkve?

U početku je bilo veoma loše prihvaćeno. Kada nešto ne smisle sami, oni to uvek smatraju lošim. Glavešina biskupije me je optužio da se vodim željom za profitom, iako od toga ništa ne zarađujem. Sećam se sveštenika iz Strazbura koji je želeo da uradi isto, ali je otkrio da je alergičan na krzno. I neke druge crkve su pokušale, ali nikad nije potrajalo.

Mislite li da će ova praksa ostati izolovan slučaj?

Hoće. Ja sam bio prvi koji je to uradio u Francuskoj. Znam još nekoga ko to radi u Španiji, sa Antonijem velikim i njegovom svinjom, ali u Francuskoj vas drže za čudaka čim malo skrenete sa utabane staze.

Istina, vaš pristup je veoma moderan.

Jeste, smatram da je ovo jedini način da se ljudi vrate Crkvi. Crkva se promenila, ali nagore. Sve su pogrešno shvatili. Činjenica da sveštena lica danas smeju da nose civilno odelo ne znači automatski da su moderni. Pre tri dana sam bio na sahrani, u jednoj uglednoj parohiji, i sveštenik je bio veoma neuredan. Rekao sam mu da treba da izglanca cipele i opere košulju pre nego što izađe pred ljude na bogosluženje.

Hvala, monsinjore.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu