​Zahvaljujući internetu i mi sa fetišom kijanja imamo svoje mesto pod suncem

Od svih telesnih funkcija, kijanje je verovatno najbliže orgazmu. Na početku zagolica, onda sledi tenzija, iščekivanje, zatim nagla vulkanska erupcija i osećaj olakšanja. Prijatno je kijati.

Nekima je čak prijatno da gledaju druge kako kijaju. Čak seksualno uzbudljivo. A ti ljudi danas imaju priliku da nađu sebi slične u onlajn zajednicama posvećenim fetišima kijanja, kašljanja, prehlade i gripa.

„Mene privlači kijanje, ali i drugi simptomi kao što su kašalj, groznica, neprijatnost. Znači, više imam fetiš prehlade i alergije," kaže Ema (29) iza Kanade, koja redovno posećuje sajt o fetišu kijanja.

Seća se da su je u detinjstvu posebno zanimale scena kijanja u knjigama i na televiziji – na primer, scena u animiranom Frosty the Snowman filmu gde „jedan lik kija i drhti kad se nađe u hladnom vagonu", ili knjiga o sestrićima Paje Patka koju je „pročitala sto puta."

Baš kao i Ema, Teri (21) sa severoistoka SAD je počeo da se interesuje za kijanje u ranoj mladosti, ali „tek sam u pubertetu shvatio da su ta osećanja bila seksualne prirode."

I Ema i Teri su pretražujući internet shvatili da ne samo što su njihova intenzivna detinja osećanja zaista bila fetiš, već taj fetiš dele brojni drugi ljudi.

Postoji nekoliko sajtova koji okupljaju kijajuće fetišiste. Sneeze Fetish Forum ima 3,500 članova koji razmenjuju iskustva i dele savete. Privatni sub-Redditr/sneezefetish, nudi opštu raspravu o ovom fenomenu. Tu je i The Furry Sneezing Archive, za presek onih koji se lože na kijanje i onih koji se lože na antropomorfne životinje. Takođe je tu mnoštvo stranica u web 1.0 formatu, kao što je Tarot of Sneezing, gde jedan od prvih postova objašnjava da „danas postoji mnogo toga u vezi sa kijanjem, od pričaonica do foruma, gde se može komunicirati sa drugima koji vole kijanje."

U čemu je poenta? Poenta je da, ko voli kijanje više nije sam.

„Mislim da sam prvi put masturbirala uz zvuk nečijeg kijanja na jednom fetiš sajtu," kaže Ema. „Odjednom sam naišla na nekoliko onlajn lokacija gde su ljudi pisali o fantazijama kakve su se meni vrtele kroz glavu deset godina unazad."

Lina (21) iz Misurija postala je medicinska sestra tek pošto je otkrila svoj fetiš. Ističe da je ne loži kad pacijenti kijaju, nego je iz fetiša proizašla želja da bolesnicima pomogne.

„Kijanje me vrlo retko uzbuđuje, što je verovatno dobra stvar jer radim u medicini. Više volim kad se jaki tipovi prave da nisu prehlađeni iako im je nos zapušen, trude se da ne kinu, bore se protiv potrebe. Volim i promukli glas prehlađenog muškarca, dubok i grub. Volim da se staram o njima."

„Veliki deo toga što me privlači ima veze sa gubljenjem kontrole," kaže Ema. „Kad neko po jednom kine ili se zakašlje, to umem da cenim ali obično ignorišem. Ali kad je neko potpuno ubijen simptomima prehlade, ili nepokretan od visoke temperature, to me daleko više zanima od običnog kijanja."

Za razliku od BDSM i animalnih fetišista, ovi ljudi svoje seksualne živote drže po strani. Ne okupljaju se, ne održavaju konvencije, samo putem četa i foruma komuniciraju jedni sa drugima. Svi kažu da kriju svoj fetiš.

„Ja sam iz baptističke porodice," kaže Lina, „živim u malom tradicionalnom gradu, znači niko tu neće saznati za moj fetiš, osim ako počnu da me privlače kamiondžije."

Dr Kris Donahju, seksualni terapeut i autor knjige Sex Outside the Lines: Authentic Sexuality in a Sexually Dysfunctional Culture, smatra da je neophodno destigmatizovati ljude neobičnih požuda. „To je u suštini jedini problem, ne što ih privlači kijanje nego što se toga stide."

Samo onlajn su kijajući fetišisti zaista slobodni od sramote. Svi sa kojima sam pričao povodom ove priče kažu da im je internet jedin ventil preko kog mogu da nesmetano izraze svoje potrebe, jedini beg iz izolacije koju u svakodnevnom životu osećaju.

„Da internet ne postoji, mislim da nikad ne bih shvatila da su moja osećanja deo fetiša, čak ih možda ne bih ni povezala sa seksom," kaže Ema.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu