​Sudski obračun kod Kristijanovog korala u Lisoviću

Serđo Leone je jednom rekao da se vestern dešava u mestu gde ljudski život nema vrednost. Fiktivna granica gde nema morala, vrednosti i zakona.

Farma je klasičan vestern smešten u svet srpske estrade. Scenografija imaginarnog sela je zapravo nebitna, bitni su likovi, bitan je sukob. Setite se Firčija, Miloša Bojanića i najgorih vređanja na nacionalnoj osnovi. Taj sukob je bio ono što je podiglo gledanost, a time i prihode od reklama. Koga je briga što je to bila eksploatacija najgoreg zla koje je narode bivše Jugoslavije koštalo više od sto hiljada života samo u devedesetim. Bitne su pare.

Danas imate, na primer, klasičnog negativca sa crnim šeširom, Maju Nikolić. Njena jedina uloga je da bude omražena i u stalnoj svađi sa nekim. Imate nekoliko kandidata za ulogu simpatične budale koja odvali jedan ili dva vica po filmu, ali su to, u suštini, marginalni likovi bez šanse za pobedu. Ipak, najveći broj likova su potpuni epizodisti sumnjivog morala sa harizmom jelove daske u borbi za malo slave u divljini srpske estrade. To su oni anonimni uplašeni građani koji će napustiti grad pre dolaska bande i ostaviti šerifa na cedilu kao u Tačno u podne. Nebitni, bledi, unapred otpisani likovi čija imena nećemo primetiti na odjavnim špicama.

I imamo Kristijana. Sviđalo se to nekome ili ne, Kristijan je beli šešir Farme. Gari Kuper, Džon Vejn, Klint Istvud. Čovek sumnjive prošlosti čiji je račun ovih dana došao na naplatu. Kristijan se, u duhu najboljeg vesterna, pretvorio u simpatičnog, priprostog pozitivca. Heroja naroda. Realno, i nije mu bilo teško izdići se iznad bezlične gomile klonova sa srpske estrade. Njegova okolina, farma i fanovi su ga napravili takvim.

Samo, ko je tu negativac? Ko nosi crni šešir? Realno, Maja Nikolić je suviše iritantna, dosadna i nebitna pojava da bi bila antipod Kristijanu. Jednostavno nema taj kapacitet. Ko onda? Negativac je postao mnogo veći igrač, ni manje ni više nego polovina Srbije. Farma je uspela da podeli Srbiju na one koji su za i protiv Kristijana i tako da stvori veću dramu od one koja se dešava na samom imanju.

Naime, Kristijan je, u stvarnom životu, okoreli kriminalac koji je dobar deo svoga života proveo po zatvorima u različitim zemljama. Za svoja nedela se nije pokajao, naprotiv, hvalio se njima ili je nalazio opravdanja. Iznude, trgovina drogom, krađe, ulične pljačke, a spektakularan je podatak koji je izneo na farmi o tome da je trebalo da ubije Vojislava Šešelja. Nebitno je to što do toga nije došlo. Neko u kriminalnim klanovima je o njemu razmišljao kao o potencijalnom plaćenom ubici u nečemu što je trebalo da bude politički atentat.

A račun iz prošlosti je presuda sa kaznom od osam godina zatvora zbog trgovine heroinom koja je stigla na izvršenje a koje je ovih dana, odlukom suda, odloženo. Vrlo dobro znate zašto. Zbog učešća na Farmi. Odluka je zakonita i to nije sporno. Zakon o izvršenju krivičnih sankcija ostavlja sudu mogućnost da odloži izvršenje kazne iz više razloga. U ovom slučaju u pitanju je član 59 stav 1 tačka 7 koja kaže "ako je osuđeni obavezan da završi započeti posao usled čijeg neizvršenja može nastati znatna šteta - najduže tri meseca od dana odlaganja. Sporno je sve ostalo u toj odluci.

Sud nije obavezan da postupi u skladu sa tom odredbom, on može ali i ne mora, da odloži izvršenje kazne. Ocena bi trebalo da ovisi o svim okolnostima slučaja uključujući, kao što je istakao Kristijanov branilac, ugovor između Kristijana Golubovića i TV Pink, ali I druge činjenice kao što je Kristijanova ličnost, odnos prema izvršenom delu i slične sitnice koje su u ovom slučaju zanemarene.

Tu dolazimo i do još jedne stvari. Odlaskom Kristijana sa Farme najveću štetu neće pretrpiti Kristijan, sigurno ne i gomila lažno uplakanih anonimusa sa imanja. Naprotiv, rešiće se najvećeg konkurenta za glavnu nagradu. Najveću novčanu štetu će pretrpiti TV Pink jer će jedna od njihovih najgledanijih emisija izgubiti glavnog lika. Sav taj silni novac od reklama koji se sliva u džepove televizije koja je ponosna na svoju bliskost sa vlastima će odleteti u vetar. I zato je odluka takva kakva jeste.

Da li je šteta time izbegnuta? Postoji i jedna druga, pomalo zaboravljena, vrsta štete o kojoj sud nije vodio računa. Podilaženje ukusu svetine i sila novca su sahranili pravo. Nažalost, nije prvi put u ovoj zemlji da se sud pretvara u produženu ruku moćnika bez obzira da li su oni bliski ovoj ili onoj vlasti. Srbija je odavno ono mesto sa granice Serđa Leonea u kojoj je ljudski život jeftin a kojom vladaju jači i bezobrazniji. Oni čiji je posao da štite pravo i pravičnost se prave blesavi, plašljivo se krijući iza nategnutih tumačenja paragrafa. Paradoksalno one osnovne vrednosti srpskog ustava, Evropske unije kojoj ponosno, na čelu sa sadašnjom vladom, težimo padaju pri prvom trivijalnom sukobu sa finansijskim interesom prijatelja.

Kada Zakon prestane da bude jednak za sve, onda ni ljudi pred državnim organima nisu ravnopravni. Nema demokratije onde gde vlast različito primenjuje zakon i koristi državne organe da bi se obračunala sa političkim protivnicima, baš kao što je nema onde gde se na taj način favorizuju prijatelji.

Šteta je, takvim delovanjem, mnogo veća od izgubljenih šolda Željka Mitrovića. Svi oni koji u kriminalcu vide kriminalca koji bi trebalo da odsluži kaznu na koju je osuđen, rođaci onih u čijim je venama završavao Kristijanov heroin, oni koji smatraju da se sudovi ne mogu rukovoditi interesima bahatih moćnika nego pravom, pravičnošću i pravdom su još jednom poniženi. U ovom srpskom vesternu, oni su nosioci crnih šešira, oni su Indijanci koji napadaju poštansku kočiju.

I zbog toga oni, na kraju filma, odlaze odavde. Tiho, u sumrak, sa zubatim zapadnim suncem u očima.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu