Bili smo na pijaci i pitali šta ćemo sa slaninom

Mojoj objektivnosti je i definitivno došao kraj. Svetska zdravstvena organizacija objavila je zvanično istraživanje da su mesne prerađevine poput slanine, kobasica i šunke kancerogene, a da je crveno meso "mogući izazivač" nekih vrsta raka. Navodno, konzumiranje 50 grama prerađenog mesa dnevno povećava šansu od dobijanja raka debelog creva za 18 odsto. E pa dragi moji zvaničnici SZO, što bi Erik Kartmen rekao Screw you guys, i'm going home. (Eating slanine and kobaje).

Slan'na kancerogena? Lepa, masna, trobojna, isečena i servirana na drvenoj daski, sa kolutima crnog luka pride i brdašcetom soli u koje ću sve to da uvaljam i zaokružim sa parčetom vrućeg somuna iz najbliže pekare nekog Goranca. Kobaja kancerogena? Pikantna, tanko sečena, brižno sušena kod nekog seljaka po savetima njegovih predaka od pre sto godina.

Pošto je ovde nastala kolektivna histerija, a bogami i u celom regionu, interesovalo me je šta misle ljudi koji žive od prodaje ovih prehrambenih proizvoda koje bih jeo i da mi kažu da ću umreti u tridesetpetoj.

_________________________________________________________________________

Pogledajte VICE film Život posle hrane

_________________________________________________________________________

Nervoza i panika mogli su da se osete ovog maglovitog jutra na zemunskoj pijaci. Šalim se, naravno. Samo bildujem dramu. Sve je bilo kao i obično, iako je već posle par postavljenih pitanja postalo evidentno da su odjeci istraživanja SZO vidno iznervirali revoltirane prodavce. Već na prvoj tezgi, dobio sam relativnu verbalnu blokadu, verovatno iz nekog straha da sam "neprijatelj".

- Ma nemoj ništa da me pitaš, to se svaki put pominje odjednom kada mi treba da radimo, pred Novu godinu, nemam komentar - kaže mi jedan od starijih prodavaca. Pokušavam da izvučem nešto više, ali ne ide, iako odgovaram u fazonu "ja sam vaš". I stvarno jesam. Nijednog trenutka se to ne dovodi u pitanje. Pitam da slikam tezgu.

- Ma slikaj tezgu, samo nemoj mene, radi šta hoćeš, ne znam što bi je slikao kada kažu da je kancerogena? Ljudi jedu to 200 godina, sada odjednom ne valja - završava mi izlaganje gospodin.

Prilazim do sledeće tezge, dobijam sličan odgovor, kao što sam i očekivao. Na pitanje da li su čuli za vesti, kažu, "pa i ne pratimo baš". Kada sam rešio da budem direktniji, kažu: "Da, da, načuli smo nešto."

- Za nas su to najobičnije izmišljotine, ne mogu da verujem šta pričaju. Pa kako slanina može da izazove rak creva, slažem se sa kolegom da se te priče nekako uvek pomenu pred Novu godinu, neko očigledno ima interes od toga, ali ne znam ko - kažu mi.

Kako to obično biva, već se pročulo da "uljez" šeta pijacom, pa sam u jednoj od mesara dobio sledeći odgovor i pre nego što sam postavio pitanje.

- Otkad je sveta i veka slanina je broj jedan i tu se sva priča završava.

Nastavljam da se šunjam po redovima, između mesara, čulo mirisa mi je izrazito isprovocirano. Gladan sam. Simpatični čikica i devojka u kasnim tridesetim simultano se nadovezuju odgovarajući mi na pitanje.

- Pa ako je to istina najbolje onda ništa da ne jedemo? Najbolje da ne pasemo ni travu? Mislim, kakve su to gluposti? Sad će neko iz farmaceutske industrije da zaradi neki ogroman novac na nekoj piluli koja leči sve ili ne znam ni ja šta. Svake godine ista priča, neka afera. Prošle godine pomenuli su neke kobasice iz gepeka, pa su nas inspekcije proveravale do besmisla. Kada su konačno videli da nije problem u mesu, onda su se malo i smirili. Pa ne može meso da bude kancerogeno, to mogu samo da budu oni aditivi i konzervansi. I ljudi su jadni zatrovani, evo, nek je 50 ljudi od jutros ušlo u radnju, njih 25 je spomenulo to - kažu mi, uz poslednji komentar "Ej, nemoj slučajno da nas pljuješ tamo nešto".

Rekoh: "Ne brinite, pa ja sam došao da vas odbranim."

U još jednoj mesari dobijam potvrdu da je narod očigledno upoznat sa najnovijim vestima, kažu, pitaju šta je ovo, kako sad to odjednom.

- Mislim da je to afera kao što je sa mlekom bila. Pa jedemo slaninu 200 godina, šta ima zdravije od nje?

Da je narod definitivno u kolektivnoj histeriji, najviše mi je pokazalo to što je bilo dovoljno jedno pitanje osobi u redu u mesari da isprovocira odgovor svih ostalih.

Sredovečni gospodin je bio dosta umeren, pa je možda i to isprovociralo ostatak mušterija.

- Pa ja ne verujem u to, niti verujem da mi možemo da pojedemo toliko mesa u prekomernim količinama da to izazove rak - što je bio povod za jednu gospođu da se ubaci.

- Ma gluposti, bre. Pa Englezi oduvek prže slaninu za doručak, pa im ništa ne fali. Ja držim svinje i ko će meni sad da kaže da je to odjednom loše kad ja znam kako sam hranila te životinje, to je čisto, zdravo meso. Ko zna ko pokušava da se okoristi od te vesti.

Čovek koji je na kasi, zanemaruje plaćanje i obraća mi se, očigledno ne shvatajući na čijoj sam strani.

- Vi mladi mnogo ste povodljivi i mnogo verujete šta pročitate na tom vašem Fejsbuku. Samo vi slušajte šta vam govore, idite vi jedite šta hoćete, ja ću da nastavim da jedem slaninu.

Pa i ja ću, jebote.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu