​Da li neobavezni seks izaziva depresiju?

Zaključak da se seks – pogrešna vrsta seksa, previše seksa – odražava na mentalno zdravlje nije ništa novo. U ovom ili onom obliku, ta mudrost nam je prodavana decenijama. Poslednjih godina, sa depresijom i anksioznošću u porastu, bilo je neizbežno da se naučnici zapitaju je li to povezano sa činjenicom da se krešemo sa dvaput više ljudi od naših roditelja .

Dobili smo zlokobne naslove – " Neobavezni seks može da izazove depresiju i dovede do suicidalnih misli " – i knjige kao što su Kraj seksa: Kako je zbog kulture brzog spoja čitava generacija nesrećna, seksualno nezadovoljna i zbunjena u pogledu intime autorke Done Frejtas, kao i narastajući korpus stečene mudrosti da je kresanje sa svim i svakim rezultat nedostatka samopouzdanja ili njegov uzrok. Nasuprot tome, nikle su razne studije koje tvrde upravo suprotno : da je neobavezni seks DOBAR! I šta je sad tu istina? Ako znate da je vaše mentalno zdravlje nestabilno, treba li da izbegavate Tinder?

Lično imam dugogodišnje iskustvo u neobaveznom seksu i depresiji. Ponekad se ta dva poklope. Nema pravila. Neki put kad dotaknem dno, toliko sam udaljena od stvarnosti i odvojena od nje da ne osećam ništa. Tokom tog perioda seks je bez veze – potpuno besmislen – ali isto važi i za razgovor, posao i sve ostalo. Provela sam stvarno duge periode bez seksa zato što je običan odlazak do prodavnice delovao kao ozbiljna misija, a kamo li da se kresnem s nekim, ali bilo je perioda kada je jebanje sa nepoznatom osobom delovalo kao najmanje opasan, naproduktivniji način da sa nekim ostvarim kontakt. Kao što rekoh, nema pravila.

Neka vas ne iznenade oprečni rezultati. Depresija nije monolitna, a nije ni seks. Neobavezna jebačina znači jedno nekoj osobi, nešto drugo nekoj drugoj. Varira u odnosu na vaše godine, stavove, raspoloženje i šta o tome misle vaši prijatelji. Može da zavisi od toga da li je jebačina bila zemljotresno sjajna ili žali-bože loša, i da li ste bili stvarno, iskreno raspoloženi za nju. Može li neobavezni seks da izazove depresiju? Verovatno, ali ne sam od sebe.

"Podložnost depresiji postoji pre neobaveznog seksa, bilo da je genetska ili prenesena primerom roditelja", kaže terapeut Tanja Glajd. "Je li osoba vaspitana da ima samopouzdanje i samopoštovanje ili je bila sputavana ili čak zlostavljana, pa je u svet veza ušla sa krhkim mišljenjem o sebi?"

"Svaka situacija u kojoj možete biti odbijeni i stoga se osetiti kao uljez, u kojoj ćete biti diskriminisani, osramoćeni, ranjivi, osećati se drugačije od ostalih, osećati se da morate da budete kao drugi i na isti način budete seksualni, može stvoriti osnov za depresiju."

Ove nijansne razlike se u nekim studijama ne pominju. Umesto toga, nagoveštena je kauzalna veza – ili da će ljudi sa depresijom pre spavati sa svima ili obrnuto. U stvari, nijedna od ovih teorija nije stvarno dokazana – iako neki naučnici uporno ne odustaju od njih.

_________________________________________________________________________

Šuma za samoubistva u Japanu

_________________________________________________________________________

"Ova studija dokazuje da loše mentalno zdravlje dovodi do neobaveznog seksa, ali i da neobavezni seks dovodi do dodatnog pogoršanja mentalnog zdravlja", izjavila je Sara Sandberg-Toma, autor studije sa Državnog univerziteta u Ohaju koja je pokazala da je verovatnije da će tinejdžeri sa simptomima depresije imati neobavezan seks u ranim godinama zrelog doba i, kasnije u životu, razmišljati o samoubistvu.

Drugi postavljaju šira pitanja. Nedavna studija koju su obavili istraživači s Univerziteta Kornel u Sjedinjenim Državama pokazala je na (priznaju, malom) uzorku od 810 uglavnom heteroseksualnih studenata, da je verovatnije da oni koji su imali mnogo seksualnih partnera budu diskriminisani, ali i da imaju više bliskih prijatelja. Drugim rečima, mogu da vas proglase kurvom, ali će vas ljudi i dalje voleti.

Zajednička studija Univerziteta u Njujorku i Kornela na sličan način je okrnjila pretpostavku da neobavezni seks jednostrano šteti mentalnom zdravlju, sugerišući da kod samouverenih studenata sa visokim samopoštovanjem neobavezni seks zapravo poboljšava njihovo blagostanje, bez obzira na njihov pol. U međuvremenu, jedna longitudinalna studija velikih razmera sprovedena na Novom Zelandu uspostavila je vezu između broja seksualnih partnera i naknadnog uživanja narkotika, naročito kod žena, ali nije našla vezu između broja seksualnih partnera i naknadne anksioznosti i depresije.

Preterani pojednostavljeni izveštaji koji neobavezni seks povezuju sa depresijom deo su šireg trenda: loše nauke koja se bavi seksom. Ovaj vekovima star fenomen tema je nove knjige Dejvida Špigelhaltera, profesora za javnu procenu rizika sa Univerziteta u Kembridžu. Objavljena ovog meseca, knjiga pod nazivom Seks po propisima skalpelom kasapi beskrajnu bujicu seksualnih studija koje se prenose u medijima. Ispostavlja se da je većina ozbiljno falična.

Špigelhalter je izjavio da je njegova knjiga, iako naizgled o seksu, zapravo o statističkoj pristrasnosti. Nereprezentativni uzorci populacije, loše postavljene studije, sugestivna pitanja, nepristrasne hipoteze i laži učesnika iskrivljuju rezultate. Možda više nego ikad kad je u pitanju seks.

Seks po propisima ocenjuje popularnu statistiku u vezi sa seksom od 0-4 prema njenoj uverljivosti. Nula je "ono što možete čuti u kafani, u radijskoj emisiji sa pozivima slušalica ili u parlamentu"; čak je i robusno Britansko nacionalno ispitivanje seksualnih stavova i ponašanja dobilo samo trojku. Većina izveštaja koje čitate u časopisima i novinama dobila je ocenu od 0 do 2.

Vekovima nam (uglavnom belački muški) pametnjakovići govore šta je u seksu U redu, a šta Problematično. Vremena kad su "histerične" žene upozoravane da ne voze bicikl u slučaju da se suviše dobro provedu dok to rade daleko su iza nas. Kao i dani kad je homoseksualnost bila uvrštena u Dijagnostički i statistički priručnik mentalnih poremećaja (sve do 1973). U ne tako dalekoj prošlosti čak su i masturbacija, oralni i analni seks bili karakterisani kao simptomi mentalnog poremećaja.

U nešto skorije vreme, Sjedinjene Države zahvatila je epidemija panike zbog "kulture brzog spoja". Nešto od toga čak je bilo i smešno: " Burdelji po studentskim domovima: Novi razvrat i koledži koji ga dozvoljavaju " stigao nam je 2005. godine putem "Hrišćanstva danas". Većina tekstova su osuđujući: pre nekoliko godina autorka Dona Frejtas, specijalista za proučavanje veze između vere i karanja, napisala je da se neobavezni seks svodi na to da žene "opslužuju" muškarce, stvarajući tako generaciju koja je "emocionalno prazna" i "bezosećajna".

Ne može se poreći činjenica da je čitava premisa mnogih radova o seksu i depresiji prepuna moralnih pretpostavki. Istraživači biraju šta traže, a definicije neobaveznog seksa žestoko variraju.

Sem Šalis, predstavnik organizacije Majnd, rekao mi je: "Vrlo je malo dokaza koji govore o bilo kakvoj vezi između depresije i neobaveznog seksa. Mnogi depresivni ljudi primetili su da, kad nisu dobro, njihova seksualna želja opada, a i antidepresivi mogu da utiču na libido i seksualnu moć."

Iako postoje istraživanja na temu mentalnog zdravlja i seksualnog ponašanja, ona su, kaže on, "ograničena" i "ne objašnjavaju vezu među njima niti pokazuju da jedno utiče na drugo". Većina istraživanja potiče iz Sjedinjenih Država, pa ne uzimaju u obzir različite društvene stavove o seksu i vezama ovde u Velikoj Britaniji – niti bilo gde drugde u svetu. "Prenošenje ovih studija može da dovede do nesporazuma i da ne dočara do kraja složenost ovih pitanja", dodaje Šalis. "Bile bi nam potrebne naučne studije velikih razmera zasnovane na situaciji u Velikoj Britaniji da bismo otkrili postoji li veza između depresije i neobaveznog seksa."

Jedan sindrom koji ćete sigurno zapatiti ako provedete previše vremena proučavajući seksualna istraživanja jeste osećaj da treba da se zabrinete. Neobavezne jebačine zaista zahtevaju umešnost – morate biti bezbedni; svi koji učestvuju moraju to da žele i jasno stave do znanja da su spremni na sve što će se raditi; čak i ako se posle više nikad ne budete videli, budite ljubazni jedni prema drugom – ali to važi i za sve ostalo u Stvarnom svetu. Razlika je u tome što vrlo malo drugih oblasti vašeg postojanja dolazi sa tako teškim teretom anateme.

Seks sa nekim koga jedva poznajete može biti mračan i sumoran, ali isto može da vam se desi i kad čitavo veče slušate kako neko kenja u kafani. S druge strane, oba mogu da budu pozitivna i zabavna iskustva. Nemate obavezu da radite ni jedno. Nauka nikad neće pronaći jedinstvenu, čvrstu vezu između seksa i mentalnog zdravlja; obe strane jednačine su suviše zbrkane i složene. Da li će se neobavezni seks računati kao samopomoć zavisiće isključivo od vas samih.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu