Kako da preživiš praznike sa roditeljima

Tekst: Petra Živić i Stefan Veselinović

Mamina sarma, činjenica da nedelju dana nećeš oprati ni jedan jedini sud koji si usvinjio, činjenica da nećeš potrošiti ni dinar na hranu. Mamina sarma ponovo. Sve ovo su razlozi za provesti praznike u toplom domu u krugu porodice.

Ako na sve to dodaš i to da su praznici i eventualno slava jedine prilike u kojima roditelje častiš svojim prisustvom, znaš da pripreme za tvoje gostovanje počinju najmanje nedelju dana ranije (od čišćenja sobe koju su u međuvremenu pretvorili u plakar za psa do maminog spremanja tvoje omiljene hrane) i da će se prema tebi ponašati kao prema najvažnijem gostu. Jedva ste čekali da se vidite, mnogo ste jedni drugima nedostajali i toga dana će stvarno biti sjajno.

Ali, dva dana kasnije shvatićeš surovu istinu - oni su se odvikli od tebe, ti si se odvikao/la od njih. Sada svako fura svoju priču, udovoljava svojim navikama i tera vodu na svoju vodenicu. I da, retko se podudarate.

"Svakog gosta tri dana dosta" dobija potpuno drugi smisao kada se odnosi na tebe i kuću u kojoj si odrastao. Pa, evo kratkog uputstva kako da preživiš sve to.

Fotografija: Flickr, Robert Taylor

Nisi kročio u topli dom skoro već pola godine i skoro si zaboravio raspored soba, a da ne pominjemo to da isto toliko vremena nemaš pojma šta se u stvari dešava sa matorcima (često ništa spektakularno, ali treba biti spreman na sve). Kada se izljubite i izgrlite na vratima i na red dođe kafa/ručak/večera, nakon što životinjski pojedeš sve sa tanjira, dešava se momenat. Trenutak u kome shvatiš da sediš za stolom sa ljudima sa kojima ne znaš o čemu da pričaš, odakle da počneš i koliko daleko smeš da ideš.

Opusti se čoveče, to su ljudi koji su ti brisali govnjivu guzicu dok nisi naučio kako se to radi. Počni sa pitanjem mami o tome gde je kupila tu cvetnu bluzu i budi nežan/na dok je prozivaš zbog eksperimentisanja sa stajlingom. Nije to najgore što se de dešava ljudima u klimaksu.

Da, smučio ti se i veliki grad i fakultet i posao i sve u PM. Ideš kući gde je tiho, mirno, gde ćeš moći da se naspavaš i da na miru učiš taj jebeni ispit za januarski rok. Ali mi znamo, a i ti vrlo dobro znaš da je samo jedan telefonski poziv dovoljan da zaglaviš na makar jednoj žurci, prednovogodišnjoj, reprizi, ili piću sa prijateljima koje ne viđaš nikada, osim u vreme praznika. Ne gine ti brutalna alkoholijada.

Popićeš sa svim tim ljudima koje nisi video od osamnaestog rođendana, uključujući i ortaka koji sada već ima troje dece i pitanja će početi da se roje - možda vode mirniji život nego ja, možda je trebalo da i ja do sada nađem partnera za razmnožavanje… Možda celo ludilo u velikom gradu punom smoga i ludaka nije vredno.

Prestani. Za nekoliko dana, jedva ćeš čekati da sedneš na bus i vratiš se svom usranom životu.

AKO MAMA I TATA NE ZNAJU DA SI MALI ALKOS

Zbog usiljenog razgovora iz prvog pasusa, logično je da ćeš prvi normalni razgovor sa tvojima voditi jutro posle. I sve počinje sa pitanjem "do kada ste ostali sinoć?", koje nije ni nalik onome kada ti to pitanje postavi kolega sa fakulteta. Pored natečenog mozga, suvih usta i problema sa sećanjem, moraćeš da se suočiš i sa kevinim prekornim pogled (kao da te onomad nije videla kako povraćaš u snu) i ćaletovim zajebantskim podbadanjem dok ti ispuštaš dušu na kauču uz treću kriglu vode. Ali neka, bar te je probudio miris sveže prženih jaja i kafe, što se, realno, nikada ne dešava i to je sve na šta treba da misliš.

Dok ne završite ručak. I dok ne shvatiš, dok budeš maštao da se odgegaš do kreveta i nadoknadiš sve sate za spavanje koje si izgubio noć pre, da keva pije već treću čašu vina i da je tata već pola sata suptilno mazi rukom koju nisi ni video kada je zalutala oko maminog struka. Tada ćeš već početi da se moliš kralju vina da te izvadi iz ove situacije, a on ti neće pomoći. Zato vino hoće - kada budu slistili drugu flašu, neće ni primeti da si nestao sa stola. Ti onda idi spavaj, sa saznanjem da su ti roditelji postali alkosi i da im se cug verovatno neće smanjiti kada za dve nedelje budeš doveo/la ribu/lika koje već neko vreme bolno planiraš da dovedeš na upoznavanje i završiš s tim.

To nije kuća, to je prostorija bez ikakvog smisla. Uvuci se komšiji da ti da šifru za svoj net, uplati neki novodogodišnji paket sa plus milion gigabajta na telefonu, uradi bilo šta. Nećeš preživeti porodično gledanje novogodišnjeg programa i prenos bečkog novogodišnjeg koncerta bez neta. Nećeš.

Onda ćeš definitivno morati da se javiš starim drugarima iz srednje i isplaniraš više od jednog izlaska, ako si tolika stoka da baš ne možeš da ne zapališ taj džoint pet dana. Opcija dva je je da sačekaš da se mama i tata ponapijaju posle ručka i zaspe. Sećaš se mesta na potkrovlju gde si prvi put ispušio paklu cigara? I dalje je tu.

Pod pretpostavkom da si rešio problem interneta ukoliko ga nije bilo kad si stigao, nije ovde ništa toliko strašno. Jeste, doći će i tetka koja će ti postaviti svako neumesno pitanje koje se može postaviti, dovešće i ćerku, tvoju savšenu sestru od tetke koja se rodila savršena i to ti jasno stavila do znanja još dok ste se sa tri godine brčkale u gumenom bazenu. Doći će i dedin brat koji koji će se napiti posle pola sata i pričaće o sličnostima između Vučića i Tita. Izdrži odrasli čoveče. Tvoji roditelji ove ljude viđaju skoro svakog dana, a ti dva puta godišnje.

Izvešće te iz takta i oni i činjenica da si postao gost u sopstvenoj kući i pomisao na to da je ponedeljak blizu, a da ti je marker ostao na istoj strani jer knjigu nisi pipnuo. I to što moraš na autobusku stanicu da bi rezervisao mesto u punom autobusu u kome se inače, kad nisu praznici, obično voziš sam sa vozačem.

I odlepićeš kad te mama jutro pre polaska bude sačekala sa torbom punom hrane. Jer je opet preterala i ti to ne možeš da nosiš. Iskuliraj. Spremila je sve to zbog tebe (ok, možda je preterala i zbog vina), ali to je ista keva koja ti je spasila guzicu milion puta u životu i verovatno ti i dan danas šalje kintu i zato nije kupila nove čarape već godinu dana. Samo je zagrli jako i slaži da češ brzo doći ponovo.

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu