FYI.

This story is over 5 years old.

hrana

Šta prežderavanjem brzom hranom činite svom sirotom telu

Živimo u istorijskom smislu sa jednom sasvim novom privilegijom i koristimo je da uništavamo sami sebe.
30.12.16

Ljudska bića su pravljena tako da jedu razumno. To je proizvod biologije i ekologije. U pradavna vremena, nedostatak resursa u klasičnom neolitskom domaćinstvu značilo je da je prilično bahato stući hranu za čitav dan u jednom obroku, sem ako niste želeli da izvršite dodatan sistematski pritisak na ostatak svoje zajednice. Naša anatomija građena je tako da raspoređuje hranu, zato što je takvo ponašanje odgovorno. I zato što su nas velike epidemije gladi tokom istorije naučile da katastrofa sve vreme vreba iza ćoška i zato bi vam bilo bolje da se naviknete da uzimate samo onoliko koliko vam treba.

Reklame

Naravno, danas u 21. veku možete da naručite kraljevsku gozbu iz praktično bilo kog restorana u prečniku od 30 kilometara sa nekoliko klikova na vašem smartfonu. "Džek in d boks" obrok sadrži hamburger, pomfrit, koka-kolu i dva takosa. Košta šest dolara. To je oko 1.600 kalorija, ne računajući gazirani sok, a reklamira se kao obrok za jednu osobu da nešto prezalogaji kasno uveče.

U nekadašnjim manje obilnim vremenima, niko nije znao šta se dešava kad odjednom pojedete triput veću dozu od svog kalorijskog sledovanja za taj dan, zato što je prosto bilo malo verovatno da se to desi. Jednostavno nije bilo dovoljno hrane. Živimo u istorijskom smislu sa sasvim novom privilegijom i ponekad je koristimo da uništavamo sami sebe.

Ako sednete i pojedete gomilu zašećerenih obroka punih ugljenih hidrata, telo natovite ogromnim brojem kalorija odjednom. Osnovne stvari verovatno znate — višak energije pretvara se u salo, zbog čega nabacujete kilograme, ali posledice napada ugljenih hidrata mogu biti mnogo pogubnije.

"Vaše telo reaguje na povećanje glukoze u krvi povećanjem insulina", kaže Lea Karuzo, registrovana dijetičarka i profesorka na Univerzitetu u Bafalu koja dijetiku proučava poslednjih 20 godina. "To se dešava više sa prostim šećerima. Šećer u vašoj krvi skoči, a vaše telo luči insulin da preuzme taj šećer i dovede ga u ćelije."

Svačije telo je jedinstveno po tome kako obrađuje šećer u krvi, a Karuzova kaže da kod nekih ljudi može da skoči posle unošenja hrane bogate ugljenim hidratima kao što je hleb, dok drugi mogu da osete više posledica od sladoleda ili gaziranih sokova. Ali krajnji rezultat je uvek isti; talas glukoze uđe vam u krvotok, vaša gušterača krene da izbacuje insulin, te nastupe potencijalne posledice. Dodavanje masti šećerima povećava ionako negativan ulog.

Reklame

"Kad jedete mnogo šećera i mnogo masti u jednom obroku, vaše telo tada proizvodi trigliceride" kaže ona. "Od triglicerida vaša krv izgleda mutno, beličasto i masno. Dakle, sve te stvari vam putuju kroz krv tokom jednog dužeg vremenskog perioda. To može da izazove velike upale vaših arterija, što može dovesti do hroničnih bolesti."

Vahida Karmali je direktorka Ishrane u Irvingovom centru za klinička istraživanja pri Univerzitetu Kolumbija i kaže da upražnjavanje obroka sa mnogo masti i šećera može dovesti do stanja koje se zove "postprandijalna lipemija", što praktično znači abnormalnu količinu masnih lipida u vašoj krvi. Hiperlipidemija, sveobuhvatni izraz za ovo oboljenje, može prirodno da nastane genetski, ali "postprandijalna" varijanta znači povećanje konkretno povezano sa prejedanjem i, kaže ona, predstavlja "važan nezavisan faktor rizika za arteriosklerozu".

Prežderavanje brzom hranom nema samo negativne fizičke posledice. Karuzova kaže da tovljenje vašeg tela lošom hranom može dovesti i do negativnih emocionalnih obrazaca. Jeste li se ikad osećali umorno ili depresivno posle ogromnog obroka? To nije samo zato što osećate grižu savesti. Radi se i o povećanju nivoa šećera i sledstvenom skoku insulina u vašem krvotoku.

Na to dodajte činjenicu da hrana puna mastima i šećerom može da izazove tešku zavisnost i lako je videti zašto neki imaju problem da se iskobeljaju iz vrzinog kola prežderavanja kad im to pređe u naviku. Prežderavanje može dovesti do "poremećaja opsesivnog prejedanja", karakterisano "preteranim prejedanjem koje deluje kao da je van kontrole i postaje redovna navika." Ovaj poremećaj postao je "najčešći u ishrani", prema ovoj recenziji literature na koju me upućuje Karmalijeva u Priručniku za opštu praksu za CNS poremećaje i do njega dolazi kod ljudi kojima hrana služi kao uteha tokom anksioznosti ili stresa. Lečenje ovog poremećaja obično se sastoji od prepoznavanja korena tih dubokih psiholoških problema. Nažalost, prema recenziji koju citira Karmalijeva, ljudi koji pate ovog poremećaja često za njega ne dobiju pravu dijagnozu.

Reklame

"Za lekare opšte prakse dijagnoza i lečenje poremećaja opsesivnog prejedanja može da predstavlja izazov zbog nedovoljnog znanja o njegovom novom dijagnostičkom kriterijumu i dostupnim opcijama lečenja", kaže se. "Nadalje, pojedinci sa tim poremećajem možda ne žele da se leče zbog sramote, nelagodnosti ili nedostatka svesti o postojanju problema."

Kompanije brze hrane često iskorišćavaju naučni aspekt zavisnosti od hrane. Mekdonaldsova ljuta i pikantna piletina, na primer, sadrži nenormalna 22 grama šećera, zbog čega je mnogo štetnija i podložnija stvaranju zavisnosti nego što bi trebalo. Ali opet, to su prilično moderni problemi. Vekovima je većina ljudi bila neuhranjena i zavisna o ograničenim, nefunkcionalnim biosferama. Srećni smo što živimo u vremenima u kojima hrane ima u izobilju, ali ne smemo da zaboravimo koliko lako to može da se zloupotrebi.

To je nešto na šta očigledno ni približno ne podsećamo sebe dovoljno. U bestseler knjizi Mršavija ove godine, koautorka Džen Sašek piše da tzv. Loša hrana — masna crvena mesa, pržena hrana, suviše prerađene žitarice poput belog hleba i paste, brza hrana, sladoled, slatkiši — predstavlja "oko 50 odsto prosečne američke ishrane" i da "neverovatnih 35 odsto ukupnog prosečnog dnevnog unosa kalorija potiče od dodatih šećera i čvrstih masnoća." Sašekova je profesor doktor ishrane u istraživačkom centru Džon Henkok za fizičku aktivnost, a u Mršavijoj ona detaljno objašnjava šta se tačno dešava vašem telu kad ga nafilujete smećem.

Kako Sašekova piše, gutanje gomile šećera i masti odjednom "apsolutno je užasno po vas. Telo vam malo poludi, a masti i šećeri očajnički pokušavaju da nađu gde da odu" i usput "naprave neku štetu". Naravno, ako se radi često, to stvara salo oko stomaka, "predela blizu vitalnih organa gde može da nanese najveću štetu."

Verovatno znate šta su neke fizičke i mentalne posledice solidnog obžderavanja, koja mogu da variraju od proliva do probavnih tegoba ili uopštene mentalne usporenosti. Neki ljudi se žale na neobičan, nealkoholni mamurluk izazvan ogromnim količinama šećera koje neaktivno tavore u vašim venama.

Svoja tela vodimo na neistraženu teritoriju. Količina hrane na našem raspolaganju je dar, ali je i odgovornost. Možda ne morate nužno više da razmišljate o tome kako će vaša ishrana uticati na vašu zajednicu, ali bi možda bilo pametno razmisliti o tome šta čini vašem sopstvenom telu.