Grčki dečaci trkači

Svakog četvrtka, grupa momaka se sastaje na parkingu u Solunu da pokaže svima kako su njihovi automobili najbolji na svetu. Izgleda da ljudi žele baš to da gledaju, jer svake nedelje više od hiljadu ljudi dođe da se napije, sluša nepristojno glasnu muziku i blene u nešto što je samo jedno obično auto takmičenje. Ustvari, u poslednjih nekoliko meseci ovaj događaj je postao toliko popularan, da su ljudi počeli da stižu oko sat vremena ranije pre početka da bi zauzeli mesto.

Publika se okuplja oko malog kružnog toka – bukvalno jedine stvari koja odvaja ručno napravljene trake od ostatka parkinga. Kada prvi automobili uđu u ring, više nema mesta ni za disanje i nastaje tišina pune poštovanja. Odmah nakon što se začuje škripa prvih točkova, vazduh je pun gustog sivog dima i užasnog smrada otopljene gume.

Takmiče se automobili poput BMW-a, mercedesa i audija, ali ima još mnogo vozila za koje nikada ne biste pogodili da bi se našli na ovakvom šouu, sve dok ne upale motore.

Za nekoga ko prvi put gleda, takmičenje verovatno deluje kao da nema nikakvih pravila, a ustvari je sve dobro proračunato. Najvažnije pravilo je da morate da pustite vozača koji je u ring ušao pre vas da zavši krug pre nego sami uđete. Ljudi su cele nedelje čekali da okrenu krug mazdom i mogu da postanu jako nervozni ako ne dođu na red.

Najveća avantrura je izbegavanje prepreka u ringu, koje nekako svi uspeju da izbegnu. U jednom momnetu, sve je moralo da stane jer su se dva mala automobile sudarila. Preptostavljam da ništa nije bilo toliko strašno, jer su obojica vozača izašla napolje i rukovala se kao dva džentlmena.

Pogledajte naš dokumentarac Boy Racer

Na drugoj strani parkinga, dve grupe momaka su se svađale oko toga ko ima veći i glasniji zvučni sistem u kolima. Nesrećno tamičenje u kome je jedini pravi gubitnik publika.

Pošto sam bio pomalo zbunjen oko smisla svega ovoga, pitao sam jednog lika u publici da mi objasni. "Ovi momci žive za brzinu. Svaki auto koji ovde vidiš je dorađen i nabuđen za sigurno duplo više novca od sume za koliko je kupljen", kaže mi Kris M, koji priznaje da nije propustio ni jedan jedini četvrtak.

"Većina učesnika su ljudi iz radničke klase. Rade u garažama ili automehaničarskim radnjama. Svi rade prekovremeno koliko mogu da bi priuštili nove gume ili deo koji im nedostaje da bi im auto bio što bolji."

Koliko god vam se sve ovo činilo siledžijski, ustvari je sve organizovano prilično civilizovano. Kada sam pitao šta se dešava ako se pojave panduri, rekli su mi da se svi jednostavno spakuju i idu kući. Eto koliko su fini.