Nikad nije bilo gore po gej ljude u Indoneziji

Pojava pokreta LGBT osoba među omladinom Indonezije predstavlja veću pretnju od nuklearnog rata — ovo je izjavio ni manje ni više nego državni ministar odbrane Rijamizard Rijakudu. Njegova izjava je usledila posle burnih meseci tokom kojih je "panični strah od gejeva" eskalirao od emodžija do otvorenih političkih i kulturoloških napada.

Rijakuduov komentar nije bio u metaforičkom smislu. On zaista misli da LGBT zajednica predstavlja pretnju po nacionalnu bezbednost, što potkrepljuje dugogodišnje sumnje da strani uticaji podrivaju suverenost Indonezije "pod maskom brige za ljudska prava".

"Opasno je zato što ne vidimo ko su nam neprijatelji, a svima je preko noći ispran mozak", izjavio je ministar. "Sada kada LGBT zajednica traži veće slobode, to zaista predstavlja pravu pretnju."

Iako su se njegovim rečima podsmevali svi u Džakarti preko društvenih mreža, one su dovele do eskalacije surove politike netolerantnosti prema LGBT građanima. Indonežansko psihijatrijsko udruženje odmah je reagovalo na Rijakuduove tvrdnje saopštenjem u kojem savetuje Indonežane koji se izjašnjavaju kao LGBT osobe da "čuvaju svoje mentalno zdravlje posebnim obraćanjem pažnje na ponašanje, običaje, zdrav život i povećanjem svoje sposobnosti da se prilagode svom društvenom okruženju."

Teguh, portparol grupe aktivista i mreže podrške Suara Kita ("Naš glas"), kaže da je trenutna anti-LGBT klima "najgora" koju je ikad doživeo. Iako je indonežanska LGBT zajednica "živela u strahu" i pre ovogodišnjeg neprikosnovenog pritiska, makar su mogli da "organizuju akademske rasprave na univerzitetima ili da se okupljaju kako bi pričali o svojim pravima, podržali jedni druge ili se samo družili. Ali on je za VICE rekao da je ova histerija samo naterala grupu da se povuče u dublju ilegalu.

Teguh navodi islamske fundamentalističke grupe, politički motivisane zvaničnike i policiju kao glavne podstrekivače hajke, dok se najveća halabuka digla kad je kao okidač poslužio otvoreni napad Ministarstva za obrazovanje na studentsku grupu podrške sa Univerziteta u Indoneziji.

"Sad zaista moramo da pazimo šta radimo zato što u svako doba mogu da nam upadnu snage reda i mira ili grupe fundamentalista", rekao je Teguh za VICE. "Ovaj strah je opravdan zato što je tvrdokorna islamistička grupa već upadala u kuće koje je navodno iznajmljivala lezbejska zajednica."

Studentkinja sa univerziteta Sinar i njena prijateljica Gia ne mogu da se načude kako je to LGBT zajednica uspela da utera toliki strah u kosti rukovodstva zemlje. "Indonezija se uvek dobro prilagođavala raznoraznim kulturama", rekla je Sinar, navodeći kao primer tradicionalnu versku toleranciju u zemlji. "Ovo je prosto ista stvar."

I to je istina. Indonezija je od davnašnjih dana uživala reputaciju jedne od tolerantnijih zemalja u regionu prema LGBT zajednici, uključujući mirno prihvatanje transrodne warije (mešavine reči wanita i pria, indonezijskih reči za ženu i muškarca). I Malezija i Singapur imaju važeće zakone kojima se zabranjuju gej i lezbejski "načini života".

To se na spektakularan način pokazalo u gradu Jogijakarta u Centralnoj Javi, prethodno slavljenom kao domu prve islamske škole i džamije za transrodne osobe, mesta koje sa dobrodošlicom prihvata trans Muslimane iz čitave Indonezije koje su odbacili njihove sopstvene zajednice.

Tvrdokorni islamisti, koji se naširoko smatraju marginalcima u glavnotokovski umerenom Islamu ove zemlje, pokrenuli su niz protesta i upada u školu. Pretnja od nasilja naterala je džamiju da zatvori svoje kapije prvi put otkako je otvorena 2008. godine. Zatim se umešala policija, napavši LGBT aktiviste u Jogikarti tokom kontramitinga na kojima se od vlade tražilo da preduzme mere zaštite prava ove zajednice.

Najkritičniji trenutak usledio je kad je Majelis Ulama Indonesia (MUI), vrhovno svešteno telo Indonezije, proglasilo fatvu prema islamskim zakonu praktično "zabranivši" postojanje LGBT Indonežana. Vrhovni poglavar MUI-a Maruf Amin izjavio je da su LGBT "aktivnosti zabranjene u Islamu i drugim abrahamskim religijama".

On se pozvao na konkretne članove u ustavu zemlje kao na pravnu osnovu za jednu takvu odluku, kao i na zakone o braku i raniju fatvu MUI-a protiv gej i lezbejskog seksa.

Povezivanje navodne "ilegalnosti" LGBT Indonežana sa osnivačkim ustavom zemlje iz 1945. godine česta je praksa koju primenjuje MUI i druge konzervativne grupe kada napadaju skrajnute manjine.

U takvom sve konzervativnijem okruženju, poruka MUI-a je jasna: ako otvoreno ne osudite lokalnu LGBT zajednicu, vi ste loš Musliman i loš Indonežanin.

Ali mladi Muslimani iz Džakarte ne nasedaju na ovu priču. "Cuek", kaže student Jogi dok njegov prijatelj Gav samo klima glavom. To je glupavo, nevažno — oni ne mare za to. On smatra da se muslimansko rukovodstvo Indonezije bavi pogrešnim pitanjima.

"Oni stalno izdaju neka saopštenja, narod Indonezije mora da radi ovo, mora da radi ono. Stalno pričaju o pogrešnom seksualnom ponašanju, ali pa šta?", kaže Jogi, ističući da postojanje gej ljudi nije nikakva novina. "Desilo se za vreme postojanja Proroka. Prisutni su u našem Kuranu."

"To nije nikakav zločin", dodaje Gav. "To su ljudi, a ako ne povređuju nikoga, kakve onda veze ima?' On, međutim, ističe da iako nema nikakvih problema sa ženama koje su gej, kad su u pitanju muškarci oseća nelagodu. Obojica gaje nadu da će se stvari uskoro promeniti nabolje za LGBT zajednicu u Indoneziji.

"Danas Indonežani paniče. Oni misle da još nikad nisu videli LGBT ljude, oni misle da nikad nisu bili u kontaktu sa njima", kaže Tenguh. "Mislim da kad se vidljivost LGBT zajednica poveća i kad postane dostupno više informacija o njoj, Indonezija će nas razumeti i prihvatiti. Oni misle da kad zabrane bilo šta u vezi sa LGBT-om, mi ćemo prestati da postojimo. Ali oni greše. Mi smo tu, i mi i dalje postojimo."

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu