Pred svako veliko međunarodno fudbalsko takmičenje, ista priča krene da se širi kroz javnost. Navodno, kad god navijači iz inostranstva nagrnu u gradove zemlje domaćina, dolazi do porasta u prometu prostitucije. Pred Evropsko prvenstvo 2016 u Francuskoj, Savet za jednakost žena i muškaraca ( Haut Conseil à l'Egalité entre les femmes et les homes, skraćeno HCE) je prvi krenuo u napad.HCE, čija je misija da „u saradnji sa građanima podstakne javnu raspravu o pravima žena i rodnoj jednakosti", 21. aprila izdao je deklaraciju u kojoj poziva da ovogodišnji šampionat bude zaštićeno od seksizma i seksualnog nasilja, kao i da se donesu mere koje bi „sprečile prostituciju širokih razmera".
Reklame
Dalje se kaže: „Prethodno održane sportske manifestacije pokazale su da određeni deo navijača redovno ili povremeno koristi usluge prostitutki. Mlađi među njima često počnu da ih koriste tokom ovih okupljanja jer misle da zabava sve opravdava. Mreže prostitucije se unapred pripreme za ove manifestacije, pa u očekivanju ogromne zarade sprovode trgovinu ljudima širom sveta, u najvećoj meri iz siromašnih zemalja."HCE zahteva da vlasti „tokom Evropskog prvenstva u fudbalu jasno svima stave do znanja da je u Francuskoj krivično delo unajmiti prostitutku." Ovo se odnosi na zakon koji je francuski parlament usvojio početkom aprila, koji određuje kaznu od 1,500 EUR za plaćanje seksa.* * *Veza između prostitucije i fudbalskih turnira je novonastala pojava. Štaviše, ove godine obeležava se desetogodišnjica trenutka u kom je u javnost dospela ideja o ovoj povezanosti. Sve je počelo na Svetskom prvenstvu u Nemačkoj 2006., kada se francuski Le Monde zapitao „Da li će 18. prvenstvo sveta oboriti rekord po broju prijateljica noći"? Navodno su se u Nemačkoj, koja je četiri godine ranije legalizovala prostituciju, pred ovo takmičenje naglo otvarali ogromni bordeli da bi se ispunile svakakve fantazije.Ipak, nešto kasnije je New York Times objavio da u ovim bordelima uopšte nema gužve. Reportaža o seks klubu „Artemida" u centru Berlina otkrila je da posao uopšte nije procvetao tokom turnira. U članku jedna od prostitutki obrazlaže ovu činjenicu rekavši da su takmičenja tipa Svetskog prvenstva u fudbalu događaji na koje se grupno ide, često u društvu članova porodice, pa je teško odvojiti vreme za bilo kakve privatne aktivnosti. „Kako da kažu društvu da će da skoknu do bordela na 20 minuta? To nije normalno", smatra Stefani Kli, po zanimanju prostitutka i lobista za prava seksualnih radnica.
Reklame
Četiri godine kasnije, kada je Južna Afrika bila domaćin, procurele su iste priče bez ikakvih osnova. Pričalo se da u zemlju stiže isporuka od milijardu kondoma, kao i 40,000 „seksualnih robinja", pa ljudi nisu znali da li dolaze fudbalski navijači ili seks-turisti. Kao i danas, apeli raznih udruženja i medijskih grupa neraskidivo su vezali prvenstvo sveta za prostituciju.Posle turnira 2010., UN su objavile vrlo detaljno istraživanje o uticaju ove manifestacije na prostituciju u Južnoj Africi . Na naslovnoj strani jedna od seksualnih radnica kaže „Možda će posao krenuti kad bude sve prošlo," a konačni zaključak glasi: „nije zabeležen značajan porast u broju mušterija tokom ovog Svetskog prvenstva."Marliz Rihter iz Afričkog centra za migracije i socijalnu pomoć je bila jedna od autora ovog istraživanja. Saslušala je 1,800 seksualnih radnica i iznela sledeću primedbu, koju je preneo španski Libero: „Pre, posle, i tokom Svetskog prvenstva 2010, broj klijenata prosečne prostitutke iznosio je 12 nedeljno. Od toga je maksimalno 5-7 odsto njih tražilo nezaštićen odnos. Prosečna cena usluge iznosila je oko 13 dolara. Samo 1-2 odsto prostitutki je bilo poreklom van grada. Kao i pre četiri godine u Nemačkoj, glavna razlika sastojala se u tome da je policija pojačala pritisak na seksualne radnice."* * *„Dovoljno puta izgovorena laž postaje istina," kaže Morgan Mertel, glasnogovornik Sindikata seksualnih radnica Francuske ( Syndicat du Travail Sexuel , skraćeno STRASS) za VICE Sports . „To je čista izmišljotina koja se plasira u javnost svaki put."
Reklame
Promena koju Rihter jeste primetila je „pojačana represija prostitutki u pripremi za ove sportske događaje". Na primer, u Brazilu 2014. i u Londonu 2012, zabeležene su „policijski pretresi i racije. Pred takmičenje uvek pokušaju da očiste grad."Mesec i po pre aktuelnog Evropskog prvenstva, iz STRASS kažu da nisu zabeležili značajne promene. Što se tiče mreža koje navodno „uvoze" seksualne radnice pre sportskih manifestacija, Mertel tvrdi da je to koliko ona zna „apsolutna glupost. Isti takvi mitovi ispredaju se o svakoj industriji kad je u razvoju. Postoje određene mreže, ali ne u tom smislu organizovane."Lično je primetila da u okolini Pariza posla ima manje kad god se igra velika utakmica. „Mi zatvorimo već oko deset jer niko ne svraća." Iako broj mušterija ne raste, Mertel dodaje da „kod Bolonjske šume [zapadna periferija Pariza] , neke moje prijateljice neće da rade kad se igra fudbal jer je veća opasnost od nasilja."Takođe, dodaje da je „sasvim logično" pretpostaviti da će od velikog broja navijača koji stižu u junu neki od njih posle utakmice obići četvrt crvenih fenjera. Ali ni u kom slučaju nema nekog masovnog fenomena na koji se pozivaju udruženja za borbu protiv prostitucije.* * *Deluje kao da organizacije koje se protive prostituciji svesno ciljaju velika međunarodna sportska takmičenja upravo da bi „podstakle javnu raspravu" kako kaže HCE. Tu je i primer ukrajinske feminističke organizacije FEMEN koja je 2012. organizovala toples protest u Kijevu protiv porasta seks-turizma očekivanog pred Evropsko prvenstvo koje se tog leta održavalo u Poljskoj i Ukrajini.FEMEN svakakvo ima prava da iznese svoj stav, ali koliko je opravdano vezati fudbalske navijače za pojavu seks-turizma? Nikola Orkad, sociolog koji se bavi navijačima, kaže da je „stereotip fudbalskog navijača jedan grubi, neotesani šovinista, što se poklapa sa idejom čoveka koji posećuje prostitutke. Dakle, problem su duboko ukorenjeni stereotipi. Pa ipak, tačno je da su navijači mahom muškog pola i da se u toj grupaciji često može primetiti seksizam." On misli da je deklaracija HCE „sumnjiva", posebno u pogledu porasta seksualnog nasilja. „Ne toliko zato što ga vezuju za fudbal, već zato što ignorišu činjenicu da nasilje uvek raste u vreme velikih javnih skupova." Što se tiče veze između navijača i prostitucije, Orkad smatra da su iz HCE verovatno pre svega hteli da „podsete sve zainteresovane da je prostitucije sada zakonom zabranjena", ali nije siguran koji procenat navijača stvarno posećuje prostitutke. „Naravno da su im neki od njih među mušterijama, ali ne znam da li je u pitanju veći udeo od bilo koje druge muške grupacije."Da li postoje istraživanja koja ovaj stereotip potvrđuju? Obratili smo se HCE u potrazi za ovim podacima, ali nisu nam izašli u susret. Iz udruženja nam je samo rečeno da postoje „objavljene studije" na koje se mogu pozvati, ali takođe i da je „teško potvrditi" identitet klijenta prostitutke.Bilo bi interesantno pročitati ta istraživanja i uporediti ih sa drugima koja su došla do sasvim drugačijeg zaključka: Po njima međunarodni fudbalski turniri nemaju nikakav uticaj na stopu prostitucije u zemlji u kojoj se održavaju. Ipak, nema sumnje da ćemo istu priču čuti i videti još mnogo puta.Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu