Mamurne vesti: optužbe u senci (ne)izvesnih predsedničkih kandidatura

Nismo se još toliko navikli na novovekovnu verziju državnog praznika i dva slobodna dana u sred februara, pa se uvek baš lepo iznenadimo. Ali sumnjam da su čak i oni koji su tradicionalno spojili ovogodišnje dane državnosti sa vikendom uspeli da se izmaknu od tajfuna neočekivanih, skoro i neverovatnih događaja na srpskoj političkoj sceni. A mislili smo da nas više ništa ne može iznenaditi.

Epilog, bar privremeni, fertutme stvorene kombinacijom "najnovijih vesti" iz "dobro obaveštenih izvora", stigao je u petak uveče, taman pred vikend, jednoglasnom odlukom glavnog odbora Srpske napredne stranke da premijer Aleksandar Vučić bude njen kandidat na još uvek neraspisanim predsedničkim izborima.

"I pored bezbroj probema i saveta, odlučio sam da prihvatim kandidaturu za predsednika Srbije, jer Srbija nema puno vremena i na vlast ne smeju da se vrate oni koji su uništili zemlju", rekao je Vučić posle sednice.

Mislite da je ovim stavljena tačka na petodnevno raspredanje hoće li sadašnji predsednik Tomislav Nikolić zaista istaći sopstvenu kandidaturu za novi mandat šefa države, o čemu smo saznali iz ekskluzivne vesti ruske agencije Sputnjik? Teško.

Tik pred sednicu, Nikolić je dao intervju istoj agenciji, u kojoj kaže da će se kandidovati ako se "ne dogovori" sa Vučićem.

"Znate šta, Vučić i ja nismo Brisel i Beograd. Mi možemo za pet minuta da se sastanemo i da jedan drugog pozovemo", kaže Nikolić Sputnjiku i otkriva da je "neprijatno i misliti da će sve biti u redu posle ovakvog angažovanja teške artiljerije protiv mene samo zbog ideje da bih mogao da se kandidujem… Dakle, niti sam se kandidovao, niti sam bilo kome rekao da se kandidujem."

Osvrnuo se Nikolić da je ideja o kandidovanju "nastala iz saznanja mojih prijatelja" o dva uslova - da on ponovo ide u predsedničku trku, a Vučić ga podrži, ili da on podrži Vučića i vrati se na mesto predsednika stranke, pa tako dobije mandat za novu vladu. Možemo makar u nečemu da budemo mirni, Nikolić je siguran da bi Vučić pobedio na izborima.

Nismo saznali koji su to prijatelji čija je ideja izazvala zemljotres oko moguće Nikolićeve kandidature, kao što ni u Vučićevom govoru - i ovom članovima glavnog odbora stranke, i onom u intervjuu RTS-u - nismo saznali koji su to oni "mnogi koji su hteli" njegovu "glavu" i "uništili zemlju". Znamo da nije Bogoljub Karić, jer je posle povratka u Srbiju posle godina provedenih u Rusiji, podržao Vučićevu kandidaturu za predsednika.

"Ne plašim se ja čak ni samog straha, ne plašim se ni njihovih para, a milione su već potrošili, mi ni dinara, ne plašim se ni njihovih stranih saveznika. Plašim se da ne pobede Srbiju, da je ne pobede, ne unize", dodao je on.

Puno je još toga Vučić rekao u obraćanju članovima partije, ponovivši kao i pre neki dan u intervjuu RTS-u da je ovo verovatno "poslednji put da se obraća(m) kao premijer", obavezao se da će "prvih pet dana odmora", koji za ove četiri godine nije uopšte koristio, potrošiti za kampanju koja će, kako očekuje, biti "prljava".

Pre dolaska Vučića na sednicu, ispred Sava centra, a i u hodnicima, okupili su se članovi i simpatizeri stranke da pruže verbalnu podršku članovima glavnog odbora da izaberu Vučića. Oni sa dužim pamćenjem možda su se za trenutak zbunili, pomislivši da se kalendar vratio u devedesete, a možda i još ranije, kada su ovakva spontana okupljanja podrške bila uobičajen dekor za donošenje važnih partijskih i državnih odluka.

Skrinšot iz Dnevnika RTS-a, 17.2.20017.

Ali da se vratimo prvo malo u ne tako davnu prošlost, iako sada izgleda eonima daleko. Mnogi od onih koji se ne zadovoljavaju informisanjem iz tabloida i sa većine televizijskih kanala, zagrcnuli su se uz jutarnju kafu u ponedeljak čuvši delove intervjua bivše supruge gradonačelnika Beograda Siniše Malog u kome ga optužuje za organizovanje rušenja u Hercegovačkoj ulici pre više od deset meseci, korupciju i brojne druge afere.

Pošto je Tužilaštvo sigurno jedna od najzauzetijih institucija pravosuđa u Srbiji, potrudili smo se da pomognemo i navedemo moguće optužbe za istraživanje navoda Marije Mali. Ali dajmo im šansu, ove nedelje je ipak bilo samo tri radna dana.

Tabloidi su zato bili vredni diskutujući o mentalnom zdravlju bivše gospođe Mali, a pridružila im se i direktorka Kancelarije za ljudska i manjinska prava, upitavši "koliko je funkcionalan roditelj koji u ovoj meri svoju decu eksponira javnosti".

"Iz izjava koje daje vidim da se više se stavlja jedan politički kontekst kontekst, nego interes dece. I drugi roditelji su ostali bez starateljstva nad decom, ali se nisu obraćali na ovakav način i tražili zaštitu javnosti", rekla je Paunović za televiziju N1.

Mnogima je opet više nego presela jutarnja kafa, a ovakve izjave državne službenice, toliko neprilične i ljudski i institucionalno da ih je bolno i ponavljati, potakle su peticiju Biroa za društvena istraživanja za razrešenje Paunović sa direktorske dužnosti.

Ostavku, ali Siniše Malog, tražilo je nekoliko hiljada demonstranata koji su se okupili na poziv Inicijative Ne da(vi)mo Beograd posle pomenutog intervjua Marije Mali. Sahranjeni su pravda, odgovornost i javni interes Srbije, došlo je do verbalnih i malo ozbiljnijih koškanja, a sve se završilo "sprovođenjem" do gradskog autobusa jednog od protivnika zahteva učesnika protesta.

Foto: Aleksa Vitorović

Dešavalo se još mnogo toga ovih dana - na primer, Sarajevo je najavilo podnošenje zahteva za reviziju presude Međunarodnog suda pravde u Hagu po tužbi Bosne protiv Srbije i Crne Gore za genocide. Kažu u Sarajevu da su na videlo izašli novi dokazi, između ostalog, i na suđenju Ratku Mladiću u Hagu, na koje skoro da su svi, sem porodica žrtava rata u Bosni, zaboravili.

Kosovo je 17. februara proslavilo deveti rođendan, jednostrani, i to polaganjem kamena temeljca za "integrisani granični prelaz" na Merdarama. Granica se tamo nalazi odavno, ovako je, valjda, zvaničnija jer je deo Briselskog sporazuma o čijoj sadržini ćemo biti informisani po potrebi, bar kako sada stvari stoje. Predsednički izbori su važniji od svega.

Izbori moraju da budu raspisani najkasnije do 2. marta. I nevernim Tomama je jasno da će i sledeće nedelje Mamurne vesti biti pune novih preokreta, ping-pong izjava i, najverovatnije, novim pitanjem od milion dolara (dinara, evra, svejedno, niko ih neće osvojiti), da li će biti još jednih prevremenih parlamentarnih izbora. A u senci će ostati ona druga, mnogo važnija pitanja.

Još na VICE.com

Šta Tužilaštvo treba da uradi povodom navoda Marije Mali

Mamurne vesti: od preletača do korupcije

Bez Fejsbuka, bez mobilnih: Kako se protestovalo u Srbiji pre 20 godina

Pratite VICE na Facebooku, Twitteru i Instagramu