Donald Tramp je tako jebeno žedan

U svom poslednjem intervjuu je kenjkaviji nego ikad.
27.4.17

Fotografija: BRENDAN SMIALOWSKI / Getty Images

Iako mnogi Otporaši vole da misle da je Donald Tramp bezdušno čudovište, njegovo dosadašnje predsednikovanje odlikuje sveobuhvatna žudnja potpuno svojstvena ljudskim bićima: on želi da ga ljudi vole, i to baš, baš želi.

Predsednik ima istorijski loš rejting i ima naviku da riba strane sile, ali njegov pristup traženju odobravanja i na nacionalnom i na međunarodnom nivou je bolno trampovski. Između ostalog, pokazuje tendenciju da procenjuje da pokvareni mediji greše, i da između njega i suštinski svih ostalih postoji „sjajna hemija". U nedavnom intervjuu za AP, Tramp je govorio o čuvenom sastanku bez rukovanja sa nemačkom kancelarkom Angelom Merkel, ženom za koju je pre toga rekao da „uništava Nemačku". Iako je priznao da su ranije imali razmirica oko nemačkih finansijskih obaveza prema NATO savezu, insistirao je na tome da su se njih dvoje smesta sprijateljili.

„Čudno je: između mene i Merkelove postoji skoro najbolja hemija", rekao je Tramp, kasnije dodajući, „Između nas postoji neverovatna hemija. I ljudi mi priznaju da imam sjajnu hemiju sa svim vođama, uključujući i egipatskog predsednika El Sisija".

Predsednik je dalje nastavio da se hvališe svojim odnosom sa kineskim predsednikom Si Đinpingom, rekavši, „Stvarno mi se mnogo dopao. Mislim da sam se i ja njemu dopao. Među nama postoji sjajna hemija".

U slučaju da je ostalo nejasno, ono što Tramp najviše želi da mediji znaju je sledeće: „Razvio sam sjajne odnose sa svim tim vođama. O tome niko ne piše". Takođe se postarao i za to da navede, „Imam sjajan odnos sa Kongresom", iako debakl sa zakonom o zdravstvu i reakcije na njegov predlog budžeta ukazuju na suprotno.

Trampovo insistiranje na isticanju njegovih „sjajnih odnosa" sa svetskim vođama i Kongresom, da ne govorimo o njegovoj očajničkoj potrebi da u bukvalno svakom intervjuu ističe svoju tesnu pobedu na izborima, ponovo potvrđuje ono što već znamo: Donald Tramp je najžedniji čovek u Americi.

Bivši predsednici, sa svim svojim neverovatnim manama, generalno su akcenat u razgovorima stavljali na politiku, američki narod, ili na ono što predstavlja pretnju po naciju. S druge strane, Trampa uglavnom zanima da govori o svojoj popularnosti i o tome kako se ko ogrešio o njega (U svom intervjuu za AP, Tramp se u svom prepoznatljivom stilu požalio, „Lažni mediji prema meni postupaju veoma nefer", kasnije primećujući, „Tako loše se postupa prema meni", i „Prema meni veoma loše postupaju".

Žeđ je ono što nagoni najmoćnijeg čoveka na svetu da u žižu razgovora stavlja svoj izbor, takmičenje na kome je pobedio, što dokazuje koliko je zaista voljen. Zbog toga je opsednut mitinzima, iako su izbori odavno okončani. Njegovi mitinzi mu takođe daju dozvolu da razmatra teme do kojih mu je najviše stalo (to koliko je, navodno, popularan), i za AP kaže, „Ljudi žele zid na granici. Moja baza definitivno želi zid na granici, moja baza to zaista želi – bili ste na mnogim mitinzima. Okej, ono što žele više od svega je zid na granici. Moja baza, koja je velika baza; mislim da je moja baza 45 procenata". U nedavnom tvitu u kojem je najavio svoj nastupajući miting u Pensilvaniji, Tramp se potrudio da istakne njegovu veličinu, time što je reč „veliki" napisao VELIKIM SLOVIMA.

Tramp je takođe sebe uporedio sa jednim od najpopularnijih američkih predsednika ikad, tako što je saopštio, „Kada bi Ejb Linkoln oživeo, izgubio bi Njujork i izgubio bi Kaliforniju" (Hm, LOL!). Ova žeđ je sveobuhvatna: oduzima Trampu i poslednju mrvicu samosvesti i sposobnosti da razume zašto ga ljudi ne vole, i zašto „lažni mediji" o njemu ne pišu „fer".

Još jedan problem sa žeđi je taj što može da izvitoperi stvarnost. U intervjuu za AP, Tramp tvrdi da mu je demokratski kongresmen Ilajdža Kamings rekao, „Bićeš najbolji predsednik u istoriji ove zemlje". Kamings je ovo već porekao, pojašnjavajući da je rekao, „Tokom sastanka sa predsednikom i u nekoliko narednih prilika od tada, više puta sam mu rekao da bi mogao da bude sjajan predsednik ako… AKO… preduzme korake da zaista predstavlja SVE Amerikance, umesto što nastavlja da ide trenutnim štetnim putem podela".

Ali kada je AP to izneo, predsednik je uzvratio, „Pa, rekao je, bićeš najbolji predsednik u istoriji, ali znaš šta, prihvatiću i ako ne bude tako, ali mogao bi da budeš. Ali rekao je, biće najbolji predsednik, ali prihvatiću i ako ne bude tako". Kada ti je sopstvena žeđ osnovna briga – uzaludna potraga za beskrajnom pažnjom i površno divljenje – to zaista može da te zaslepi.

Ništa to ne može bolje da ilustruje od predsednikove dobro dokumentovane opsesije vestima na kablovskoj televiziji. Vašington Post u svom članku objavljenom tokom vikenda citira Trampa koji kaže, „Neću da kritikujem Šona Spajsera. Taj tip ima sjajne rejtinge. Svi ga gledaju". Kao i većina žednih ljudi, Tramp želi da ljudi obraćaju pažnju na njega, po svaku cenu. Spajser ima „sjajne rejtinge" zato što često ispada budala. Isto može da se kaže i za Ta.ramp želi da ljudi obraćaju pažnju na njega, po svaku cenu. Spajser ima " televiziji. je, biće narampa. Kelien Konej je za Post rekla, „Predsednik Tramp je neko ko dolazi u Belu kuću sa sofisticiranim razumevanjem komunikacije, moći televizije, moći slika, moći poruke, i kako poruka, onaj koji je prenosi i način na koji se to čini funkcionišu zajedno".

Konvej je zapravo u pravu, ali Trampova nezajažljiva potreba da bude obožavan znači da je u stanju da „moć televizije, moć slika i moć poruke" koristi samo za sopstveni interes. Zato što Donald Tramp nije dovoljno žedan da konstatno sprovodi politiku koja bi pomogla ikome osim njemu.

Još na VICE:

Trampu su se toliko svideli kolači da je zaboravio koga bombarduje 

Potraga za fantomima iz Savamale: "Ovde smo jer smo izgubili državu" 

Kako bi izgledala Francuska kada bi Marin Le Pen postala predsednica