Kako sprečiti da se muškarci osećaju ugroženim od njihovih šefica

Sa svih strana govori nam se kako je poslovnom svetu potrebno više žena na rukovodećim pozicijama. Unapređivanje žena dokazano je korisno za kompanije, a ima pozitivan efekat i na društvo u celini.

Sa druge strane, svi znamo koliko strukturnih i društvenih prepreka stoji na putu žena ka vrhu. Od onih koje nesrazmerno opterećuje rad u domaćinstvu, do onih kojima nedostaje samopouzdanja, do činjenice da uprkos svim dokazima društvo i dalje ne veruje da su žene podjednako sposobne koliko i muškarci.

Jedna od manje poznatih prepreka koje sprečavaju žene da prodru na rukovodeća mesta jeste tretman koji im upućuju niže-rangirani zaposleni muškog pola.

Dr Lea Šepard sa Univerziteta Vašington Stejt, Dr Marjam Kočaki sa Univerziteta Nortvestern, i Dr Ekatarina Nečajeva sa Univerziteta Bokoni sprovele su tri eksperimenta kojima su pokazale da se mnogi muškarci u podređenim pozicijama osećaju ugroženo kad im je žena šef, pa se prema njoj odnose agresivnije nego što bi prema muškarcu u istoj poziciji.

U prvom eksperimentu, učesnicima je ponuđena kompjuterska vežba u kojoj su sa zamišljenim poslodavcem pregovarali o ponuđenoj plati od 23,000 dolara. Tokom ovih pregovora, muški ispitanici su tražili značajno veću platu (40,000) od poslodavca ženskog pola nego od poslodavca muškog pola (35,000). Ispitanice, sa druge strane, su u proseku tražile platu od 33,500 funti nezavisno od pola hipotetičkog poslodavca.

Takođe je ispitana hipoteza da se muškarci osećaju ugroženo ako im je žena šef putem testa u kom su učesnici trebalo da pogode reči koje se pojavljuju na ekranu. (Ovaj format često se koristi za utvrđivanje predrasuda.) Muškarci koji su radili pod ženama lakše bi od ostalih uočili reči kao što su „strah" i „rizik", što je jasan indikator da se na poslu osećaju ugroženim – hteli to oni da priznaju i prepoznaju ili ne.

U drugom eksperimentu, ispitanicima je ponuđeno da podele poslovni bonus od 10,000 dolara sa kolegama. Muškarci bi ga podelili manje-više ravnopravno među članovima tima oba pola – redak primer ravnopravnosti u inače zabrinjavajućim rezultatima. Pa ipak, muški ispitanici bi šefu zamišljenog odeljenja dodelili više od pola ukupnog bonusa; kad je u pitanju bila šefica, njoj bi dali 500 dolara manje nego ostalim zaposlenima zajedno.

Evo dobrog mesta da istaknemo da se ženama za isti posao i dalje plaća značajno manje nego muškarcima, iako zakoni o radu već decenijama ovo zabranjuju u EU, SAD, i drugim krajevima sveta.

Dalje, uočena je razlika u podeli bonusa ako su šefice u vežbi bile opisane kao „proaktivne i direktne" u odnosu na vežbu u kojoj su opisane kao „preambiciozne". Ovim drugima bi zakinuli još strožije, i zadržali više novca za sebe.

Zaključak istraživanja je da se zaposleni muškog pola ponašaju nametljivije ako su u rukovodećim pozicijama osobe ženskog pola, posebno ako su te žene očigledno ambiciozne. Implikacije ovog trenda vredne su razmatranja (Hilari Klinton u strogim pantalonama je izgubila od Trampa, dok je nasmešena i naizgled bezazlena Tereza Mej pobedila u susretu sa novoizabranim predsednikom.) Ipak, da li je ova razlika zaista posledica različitog pristupa različitih žena u upravljačkim pozicijama, ili samo odražava mušku reakciju na hijerarhijski nadređene žene?

„Potrebno je povezati ono muževno i ono ženstveno u nama, da obe sukobljene strane shvate da je idealni menadžer onaj koji poseduje obe karakteristike."

Dr Šepard za VICE kaže sledeće: „Definitivno smatram da je u pitanju posledica muške reakcije [na sve žene-rukovodioce], jer su žene svesne stereotipa koji ih okružuju, svesne su cene koju moraju da plate kod god odstupe od polne norme. Zato se žene trude da budu kooperativni i kolektivni lideri. Štaviše, istraživanje ukazuje na to da žene češće demonstriraju tzv. transformativno upravljanje – kroz kontakt sa sledbenicima uobliče svoje modele ponašanja u nadi da će ih oni usvojiti. Trude se da zaposleni imaju u vidu širu sliku onoga što one rade."

Reklo bi se da žene u želji da ih niko ne smatra za „slabe" pokušavaju da budu nametljive koliko i njihove muške kolege; svesne su da im unapređenje nije zagarantovano već moraju da se bore za njega – iako to prati rizik da ih zaposleni vide kao „preambiciozne", i zauzmu nezasluženo agresivan stav prema njima. Kako stvari stoje, da bi se žena probila do vrtoglavih visina uspeha u poslovnom svetu, ona mora da bude daleko veštija nego muškarac koji se bori za istu poziciju (ili je već zauzima).

Kako bi onda firme trebalo da pruže podršku ženama i reše ovaj problem?

„Toliko se misli o dovođenju žena na rukovodeće pozicije, o ublažavanju negativne reakcije upućene njima, da zaboravljamo kako je neophodno promeniti samu percepciju prototipa jednog lidera," kaže Komandant Šepard. „Potrebno je povezati ono muževno i ono ženstveno u nama, da obe sukobljene strane shvate da je idealni menadžer onaj koji poseduje obe karakteristike. Trenutno postoji hijerarhijski jaz između polova, pa se muški više vrednuje. To se može rešiti samo zbližavanjem ove dve strane i akcentovanjem zajedničkih vrednosti.

„Rukovodioci bi mogli da budu uzor za ostale zaposlene muškarce, da se trude da rešenju problema prilaze kolaborativno, da uzmu odsustvo kad im se rodi dete, da demonstriraju ponašanje koje bi se stereotipno moglo doživeti kao ženstveno, i tako pokažu da je ta vrsta upravljanja poslom sasvim u redu. Tako se dolazi do situacije u kojoj je pol rukovodioca nebitan; biće opšteprihvaćeno on demonstrira i muške i ženske osobine."

Praktično rečeno, muškarci bi trebalo da budu kooperativniji, a ženama treba omogućiti da budu ambiciozne bez straha zbog tog odstupanja od polnog normativa.

(fotografija: Another Believer via)

Ken Kuper, šef kadrovskog odeljenja u Blumbergu – medijskom i softverskom gigantu poznatom po tome da ženama nudi najbolje uslove – kaže da je poslovni svet već nailazio na situacije kakve Dr Šepard opisuje i implementirao razvojno-upravljačke inicijative namenjene njihovom rešavanju.

„Pomažemo zaposlenima da shvate kako podsvesne predrasude utiču negativno na interakcije sa kolegama, kao i na percepciju različitih upravljačkih stilova kod ženskih i muških rukovodilaca. Takođe obučavamo svoje menadžere da vode raznovrsne timove, nudimo im strategije za borbu protiv svih vrsta predrasuda, pa i polnih."

Kontaktirali smo desetak drugih kompanija koje tvrde da gaje radnu kulturu prijateljski nastrojenu ženama. Većina njih je nezvanično priznala da su svesni problema, ali samo su iz Blumberga bili spremni da otvoreno o njemu porazgovaraju.

Nažalost, uzalud je nadati se da će se milenijalsi bolje pridržavati feminističkih principa. Dr Šepard za VICE kaže da ne postoje podaci koji ukazuju na to da će mlađi muškarci reagovati na žene u upravljačkim pozicijama bolje nego muškarci prethodnih generacija. Dakle, da bi se ženama olakšala borba za mesto pod suncem u poslovnom svetu, kompanije moraju da prihvate činjenicu da su kod njih žene više izložene nametljivom ponašanju od strane podređenih muškaraca – ma kakav menadžerski stil koristile.

Nema sumnje da je ovaj problem prisutan u svim granama privrede. Da bi žene zadobile i zadržale veći broj upravljačkih pozicija, i da bi najzad mogle da budu jednako plaćene za jednak posao koji rade, ovaj problem moraće da bude rešen. Do tada, sistem će nastaviti da radi protiv žena.

@sophiarahman