Pet pisaca krimića za koje se ispostavilo da su prave ubice

Početkom meseca, 68-godišnja Nensi Krompton Brofi, spisateljica iz Oregona koja je napisala knjigu o ženi koja je “provela svaki božji dan u braku maštajući o tome da ubije muža", uhapšena je zato što je, nećete verovati, navodno ubila muža. Spisateljica tvrdih ljubića je 2015. godine objavila je samizdat knjige po imenu Pogrešan muž, o ženi koja pokušava da pobegne od zlostavljanja muža lažirajući sopstvenu smrt. A 2011. godine je napisala esej pod naslovom “Kako ubiti muža” za blog po imenu See Jane Publish.

"Kao spisateljica romantičnih trilera, provodim mnogo vremena razmišljajući o ubistvu i, kao posledica toga, o policijskoj proceduri", napisala je ona. "Na kraju krajeva, ako ubistvo treba da me oslobodi, sasvim sigurno ne želim da provedem nimalo vremena u zatvoru."

Iako je navodno ubistvo Krempton Brofi posebno apsurdan primer života koji oponaša umetnost, to nije sasvim neuobičajena pojava. Ovde smo sakupili najbrutalnije i zastrašujuće primere šta se desi kad se ispostavi da su pisci krimića pretvorili svoju prozu u stvarnost, ponekad oponašajući sadržaj sopstvenih dela:

U avgustu 2017. godine, kineski pisac Liu Jongbiao radio je na knjizi kad je uhapšen zbog četiri zastarela slučaja ubistva koja su se desila pre više od dve decenije. Knjiga pod naslovom Prelepa spisateljica koja je ubijala navodno je govorila o "spisateljici koja je ubila velik broj ljudi, ali su ti slučajevi ostali nerešeni." Sa VICE-a:

Liuov pretposlednji roman nosio je naslov Grešna tajna. U pismu koje je Liu navodno napisao svojoj ženi, u kom je priznao zločine, on je rekao: "Živeo sam u strahu 20 godina. Znao sam da će ovaj dan jednom doći. Konačno mogu da budem slobodan od mentalnog mučenja koje sam toliko dugo trpeo."

Prema Dejli Mejlu, Liu je osuđen na smrt u julu 2018. godine.

U junu ove godine, pisac Blejk Lajbel osuđen je na doživotnu kaznu zatvora zbog mučenja i ubistva svoje devojke Jane Kasijan, "iz čijeg je tela ispuštena sva krv tokom zločina za koji je tužiteljka rekla da savršeno odgovara scenariju grafičkog romana koji je on napisao u kolaboraciji", prema pisanju CBS Los Anđelesa.

Bet Silverman, tužiteljka u ovom slučaju, nazvala je Lajbelovo brutalno mučenje i ubistvo Kasijanove počinjeno 2016. godine “primer života koji oponaša umetnost”, istakavši da je grafički roman Sindrom iz 2015. godine sadržao detaljne opise ispuštanja krvi. Na naslovnici dotične knjige nalazi se i slika skalpirane lutke bebe, koja umnogome podseća na delove tela pronađene na mestu zločina.

Te 1992. godine, godinu dana posle nestanka supruge holandskog pisca krimića Ričarda Klinkhamera, autor je predao izdavaču rukopis romana koji je, prema pisanju Gardijana, "bio brutalno, detaljno istraživanje sedam načina na koje je Klinkhamer moga da ubije svoju suprugu Hanelor. U jednom od scenarija izloženom u knjizi, on se njenog tela rešava tako što ga ubacuje u mašinu za mlevenje mesa i njime hrani golubove."

Iako je Klinkhamer bio glavni osumnjičeni u policijskoj istrazi povodom nestanka njegove supruge, nisu mogli da nastave s istragom jer nisu pronašli leš. Nakon što je izdavač odbio brutalan i naizgled autobiografski rukopis holandskog pisca krimića zato što je previše surov, u holandskoj andergraund štampi počeli su da niču odlomci iz tog dela. Tada je on postao neka vrsta slavne ličnosti iz književnih krugova, pojavljujući se kao gost u brojnim televizijskim emisijama.

Nakon što se pisac preselio u Amsterdam, jedna porodica se uselila u kuću koju je Klinkhamer nekada delio sa suprugom. Dok su renovirali novi dom, angažovali su kopača koji je pronašao lobanju zakopanu ispod betonskog poda dvorišne šupe, koja je pripadala Klinkhamerovoj supruzi Hanelor. Policija je 2000. godine konačno uhapsila Klinkhamera i on je priznao ubistvo.

Romanopisac Kristijan Bala bi se možda izvukao nekažnjeno za ubistvo poljskog biznismena počinjeno 2000. godine, ali je tri godine kasnije objavio Amok, roman koji je pričao priču o poljskom intelektualcu po imenu Kris (engleska verzija imena Kristijan) koji "ubija ljubavnicu bez ikakvog razloga… i to toliko dobro prikriva da ga nikada ne uhvate."

U Amoku, opis ženinog ubistva — ruke su joj bile vezane iza leđa konopcem koji je uvezan i u omču oko njenog vrata — bio je jezivo sličan slučaju ubistva koji je zbunjivao istražitelje nekoliko godina ranije. Policajci su, naime, 2000. godine pronašli telo Darijusa Jeniševskog u reci nakon što je izgladnjivan i mučen. I on je bio vezan.

"Deo konopca, koji je delovao kao da je isečen nožem, nekada je vezivao njegove ruke za vrat, vezavši ga u obrnute jaslice, što je iznimno neprijatan položaj — i najmanje mrdanje izazvalo bi dodatno zatezanje omče", napisao je Dejvid Gan u Njujorkeru.

Kad je detektiv Jacek Vroblevski preuzeo slučaj 2003. godine, uspeo je da poveže jedan sumnjiv telefonski poziv upućen kancelariji žrtve neposredno pre ubistva sa mobilnim telefonom koji je kupio Kristijan Bala, a koji je pisac kasnije prodao na eBay-u. Vroblevski je počeo da istražuje Balu i pročitao je Amok. Prema pisanju Njujorkera: "Posebno je bio zapanjen metodom ubice: 'Zategao sam omču oko njenog vrata.'" Knjiga nije mogla da se iskoristi kao dokaz, ali je Vroblevskog odvela do drugih tragova i Bala je na kraju osuđen na 25 godina zatvora zbog učešća u tom ubistvu. Tokom njegovog suđenja, sudija je istakao: "Postoje određene zajedničke karakteristike između naratora knjige i njenog autora."

Pre nego što je En Peri postala spisateljica bestseler krimića, provela je pet godina u zatvoru zbog ubistva majke najbolje prijateljice. Rođena kao Džulijet Hulme, ova petnaestogodišnjakinja proglašena je krivom za premlaćivanje Honore Parker na smrt, zajedno sa ženinom petnaestogodišnjom ćerkom Polin Parker.

Ovaj krvavi zločin dogodio se 1954. godine nakon što su Hulmeini roditelji saopštili ćerki da se razvode i šalju je u Južnu Afriku da živi sa tetkom. Ostvarivši veliku bliskost sa Parker, Hulme je mislila da mogu da napuste Novi Zeland zajedno, ali je Parkerina majka Honora to odbila.

"Njeno odbijanje izazvalo je ubilački bes u Parker, a Hulme je smatrala da duguje svojoj najboljoj prijateljici da joj pomogne da namame gospođu Parker u park Krajstčerč i zveknu je ciglom u čarapi u glavu", javio je Gardijan.

Nakon odsluženja kazne, Hulme se preselila u Škotsku i za sebe izgradila nov život kao spisateljica krimića, promenivši ime u En Peri i objavivši četrdesetak knjiga. Njen pravi identitet otkriven je tek u filmu Pitera Džeksona iz 1994. godine Nebeska stvorenja, zasnovanom na događajima iz stvarnog života.

Prema intervjuu koji je dala za 60 minuta 2012. godine, Peri smatra da je odužila svoj dug društvu, rekavši: “Čovek mora da plati, kad zna da je pogrešio. Onda to može da ostavi za sobom. To nije ništa strašno, to je dobra stvar, to isceljuje, kad platite dug i ostavite to za sobom."

Pratite Iv Pejser na Tviteru i Instagramu.