U francuskoj sudnici u aprilu ove godine, Remo Siprijani je zbunjeno slušao presudu koja mu je izrečena. Sudija je ovom 87-godišnjaku pažljivo objasnio da ga osuđuje na pet godina zatvora, tri godine uslovno, zbog ubistva supruge počinjenog u njihovom zajedničkom domu u selu Želakor na severoistoku zemlje. Pošto je dve godine već proveo u pritvoru, Siprijani je odmah mogao da pođe kući.
Njegova supruga Ana-Mari patila je od staračke demencije skoro dve godine pre nego što je, jednog jutra 2015. godine, on u kupatilu ugušio plastičnom kesom. Ovaj par je zajedno proveo 60 godina. Siprijani tvrdi da nije mogao više da gleda kako se muči. Posle ubistva pokušao je i sam da se obesi, ali našli su ga živog i bez svesti.
Od demencije pati 850,000 ljudi u Velikoj Britaniji – Udruženje obolelih od Alchajmerove bolesti očekuje da za deset godina broj obolelih pređe milion, a do 2051. i dva miliona. Ovo stanje najčešće pogađa lica starija od 65 godina – među njima je svaka četvrta osoba dementna. U Francuskoj, po izveštaju NSCNP iz 2014, od Alchajmerove bolesti pati 900,000 ljudi; od njih samo četiri odsto ima manje od 65 godina, a 15 odsto više od 80 godina.
Sesil Igenan, autor Alzheimer's mon amour, u tekstu za Libération 2012. godine priča o svom iskustvu sa obolelim partnerom. „Osoba [koja pati od Alchajmera] može da postane agresivna, naporna, nepodnošljiva," kaže ona dok opisuje bespomoćnost i samoću koja vodi ka pokušajima da se okonča život partnera. „Bolest nas mnogo košta. Čak i ako želimo da nastavimo da ih volimo, nekad nam je taj izbor uskraćen. Nemoguće je osuditi zdrave partnere nespremne da nastave da neguju obolele, jer im država ne izlazi u susret."
Zvanični podaci ne postoje, ali slučaj Remoa i Anemari Siprijani nije jedinstven. Poslednjih godina, u Francuskoj je zabeleženo nekoliko ubistava osoba koje pate od staračke demencije koje su izvršili njihovi bračni partneri – ili samoubistava u kojima su im pomogli, u zavisnosti od definicije. Ipak, zanimljivo je da sam u potrazi za ovim slučajevima po lokalnoj štampi nailazila isključivo na muževe koji su ubili žene.
Obratila sam se Žan-Klod Koturijeu iz ADMD – organizacije koja zastupa legalizaciju eutanazije u Francuskoj – i pitala ga za mišljenje povodom rodne nejednakosti u slučajevima nedavnih ubistava obolelih partnera. Koturije smatra da je veoma teško dati pouzdan odgovor; od kako je počeo da radi za ADMD, obratio im se podjednak broj muškaraca i žena zainteresovanih za pomoć pri samoubistvu. „Ako bih morao da nagađam, rekao bih da razlika postoji jer se muškarci i žene ne ubijaju na isti način", kaže on. „Istraživanja su pokazala da se u Francuskoj muškarci češće odlučuju na samoubistvo nego žene; godine 2012. Zabeleženo je 7,305 muških i 2,410 ženskih samoubistava. Muškarci najčešće biraju vešanje ili vatreno oružje, žene vešanje ili otrov. Prekomerna doza droge ili otrova teže se ustanovljava nego rana od metka, pa Koturije smatra da možda ima žena koje su takođe svojim dementnim partnerima skratile muke, ali im je to ostalo neprimećeno.
Evo slučajeva na koje sam naišla u arhivama francuskih regionalnih listova.
Pritvor na onkologiji
Sedamdesetogodišnji muškarac je u jutro 17. januara 2017. ubio suprugu hicem iz pištolja u Tresinjou u Bretanji, a zatim pozvao policiju da bi prijavio sopstveni zločin. Rekao im je da je šezdesetšestogodišnja žrtva patila od Alchajmerove bolesti, i da više nije mogao da gleda kako se ona muči. Policija je u kući našla lekove koji su potvrdili ovu priču, ali su takođe otkrili da je i muž patio od raka. Pritvor mu je određen na odeljenju za onkologiju lokalne bolnice umesto u zatvoru.
Ovaj par bio je deo lokalne seoske zajednice od 670 osoba. Ona je radila u udruženju za promociju kulture Bretanje, on je dugo bio direktor obližnje škole. Žitelji Tresinjoa bili su duboko potreseni ovom tragedijom.
Zajednička odluka
Posle sedam decenije braka, muž (90) nije više bio sposoban da pruža negu neophodnu njegovoj ženi (88) oboleloj od Alchajmerovog poremećaja, a nije mogao ni da je pošalje u starački dom. Brinuli su jedno o drugom veći deo života, ali to više nije bilo moguće. Odlučili su da zajedno napuste ovaj svet.
Iznajmili su vikendicu u Boasi-le-Šatelu, malom gradu na sat i po vremena vožnje istočno od Pariza. Sedmog decembra 2016 godine, muž je ustrelio ženu. Pozvao je policiju da prizna šta je uradio i rekao da je postupio prema njenim željama. Pre nego što je prekinuo vezu, rekao je da namerava da se i sam ubije. Pucao je sebi u usta, razneo vilicu i nos, ali samoubistvo nije uspelo; bio je prevežen do bolnice.
„Moram da ti skratim muke"
Sedamdesetogodišnja Arminda de Albukerki je već deset godina patila od Alchajmerove bolesti kada joj je suprug muž Hoze (71) dao smrtonosnu dozu pilula za spavanje u januaru 2014. godine. Poslednjih pet godina života nije mogla da govori, a poslednje dve nije mogla da ustaje iz kreveta.
On se starao o njoj tokom duge borbe protiv bolesti, ali više nije mogao da podnese svakodnevnu muku i besane noći. U braku su proveli pola veka i imali petoro dece. Pre nego što je penzionisani zidar ubio suprugu, ostavio je poruku na stolu: „Arminda, moram da ti skratim muke. Oprosti mi. Hoze."
U oktobru 2016, Hoze je proglašen krivim za ubistvo, ali je zbog olakšavajućih okolnosti dobio samo dve godine zatvora uslovno.
Nije znao zašto
Polet Armando je 2000. godine dobila dijagnozu. Stanje joj se pogoršalo dve godine kasnije, pa ova 75-godišnja žena više nije bila sposobna da se stara o sebi. Odbijala je pomoć supruga Gabrijela sa kojim je živela prethodnih 45 godina; on nije želeo da je ostavi u staračkom domu.
Njihov sin jedinac je 13. septembra 2008. zatekao majčino beživotno, polugolo telo na podu trpezarije u bungalovu u Frenu nedaleko od Pariza. Lice joj je bilo oteklo, a telo prekriveno modricama. Autopsija je pokazala da je žena preminula od teških udaraca zadatih u predelu glave, grudnog koša, i abdomena.
Tokom istrage, Gabrijel je priznao da je udario suprugu metlom četiri-pet puta po licu i još nekoliko puta po telu. Kad je suđenje najzad počelo, juna 2012, tvrdio je da ne zna zašto je ubio Polet, iako su odlomci iz njegovog dnevnika čitani u sudnici: „Iscrpljen sam… Opsesivno razmišljam o samoubistvu…" pisao je 2003. godine. Izrečena mu je kazna od pet godina zatvora uslovno.
Umrli su ruku pod ruku
Ovaj par je 45 godina živeo zajedno u bungalovu u Vilprou, zapadno od Pariza. Žena (85) je dugo patila od Alchajmerove bolesti i nije mogla da izlazi iz kuće. Muž, takođe slabog zdravlja i u osamdesetim godinama, bi i sam ubrzo morao da ode u starački dom – na šta nije bio spreman.
Šestog juna 2016, pozvao je sina i rekao mu da je ubio suprugu sačmaricu. Kad je sin stigao, ispostavilo se da je otac u međuvremenu ubio i sebe na isti način. Policija je posle duže istrage zaključila da se radi o zajedničkom samoubistvu.
Još na VICE.com
Razgovarali smo sa starijim LGBTQ osobama o životu pre Prajda