Muškarci nalaze rupe u zakonu da bi se ženili sa decom

Sara Tasnim ima 36 godina i studira biznis na Univerzitetu Golden Gejt u San Francisku. Ali kada je imala 15 godina, po pisanju San Francisko Kronikla, njen otac, koji je pripadao jednoj religioznoj sekti, primorao ju je da se uda za trinaest godina starijeg čoveka.

„Kada neko oženi petnaestogodišnjakinju, očigledno je da s njim nešto nije u redu", rekla je za Hronikl Tasnim, koja je ostala u toj vezi četiri godine, pre nego što je zatražila razvod braka. „Kada staviš etiketu muža i žene, nešto što je odvratno i nije u redu izgleda kao da je normalno i u redu".

Novi izveštaj koji je danas objavio pravni Centar Tahirih baca sumornu svetlost na dečje brakove u SAD, i na to koliko često se državni zakoni ogreše o mlade. Prema analizi Centra, više od 200 hiljada dece je stupilo u brak između 2000. i 2015; nažalost, veći deo njih su devojčice koje su bile udate za muškarce ponekad i više decenija starije od njih.

„Iz našeg iskustva, krivci koji decu primoraju na brak su gotovo uvek njihovi roditelji", kaže za Hafington Post osnivač organzacije Unchained At Last Frejdi Rajs. „Ali ne potiču sva ta deca iz nasilnih, zlostavljačkih, disfunkcionalnih domova. Roditelju su često ti koji misle da rade u najboljem interesu svoje dece".

„Prema izveštaju, u većini država donja legalna granica za stupanje u brak je 18 godina, ali to često može da se zaobiđe uz saglasnost roditelja, odobrenje sudija, pa čak i uz običan potpis sudskog službenika. Još više zabrinjava to što 25 država nema važeće zakone koji bi odredili donji „prag" za brak – što znači da devojčice koje tek što su dobile menstruaciju mogu legalno da postanu nečije supruge, ako se ispune određeni uslovi i napravi izuzetak".

„Na primer", pišu autori izveštaja, „U Nju Hempširu zakonom određena donja granica za stupanje u brak je 18 godina, i za muškarce i za žene, ali uz odobrenje suda, ta granica za muškarce je 14 godina i više, a za žene 13 godina i više. Još koliko 2013. godine, jedna trinaestogodišnjakinja u Nju Hempširu se udala. U Merilendu važi izuzetak za trudnoću koji se odnosi i na decu od svega 15 godina, što je manje čak i od uzrasta u kome je u ovoj državi dozvoljen seks uz obostranu saglasnost. Od 2000. godine, ovi izuzeci omogućili su da u brak stupi bar 140 petnaestogodišnjakinja koje su bile tudne, ili su već rodile".

Posledice dobrovoljnog ili prinudnog stupanja u brak u tako mladom uzrastu mogu da budu pogubne: kao što se u izveštaju navodi, ne samo da se takvi brakovi završe razvodom, što uvećavi šanse da maloletnicu pogodi siromaštvo, već je i verovatnije da mlada nevesta iskusi zlostavljanje i ozbiljne zdravstvene probleme, kao što si psihički poremećaji.

Jedan od najvećih problema kod toga kada se deci dozvoljava da stupe u brak je u tome što ona nemaju ista prava kao odrasli. Na primer, u mnogim državama, ako maloletnica pokuša da istupi iz braka i počne život ispočetka, nema prava da legalno zakupi stan. Šta više, možda čak ne bi imala mogućnost ni da sama podnese zahtev za razvod braka.

Najjednostavnije rešenje da se maloletnice zaštite od stupanja u brak za koji možda nisu spremne, navodi se u izveštaju, je da se donesu zakoni da donja legalna granica za stupanje u brak bez izuzetka bude 18 godina. Do sada, samo su tri države tako postupile: Virdžinija, Teksas i Njujork.

„To je lako i jeftino učiniti – službenici samo treba da provere lična dokumenta", kaže Džin Smut, viši savetnik za politiku i strategiju pravnog Centra Tahirih, i autorka izveštaja. „Retko imamo priliku da napravimo tako ogromnu razliku u čitavoj životnoj putanji devojke, u njenom budućem porodičnom životu, tako jednostavnom izmenom zakona. Svaka država u SAD bi mogla da napravi tu promenu, i u roku od samo par godina bismo mogli da eliminišemo zastarele zakone koji odobravaju brakove maloletnika u SAD".

Međutim, kritičari tvrde da je pravo na brak jedno od osnovnih prava, i da su ti prinudni brakovi relativno malobrojni. „Za one koji kažu da su ti slučajevi retki", kaže Smut, „Bez obzira da li je u pitanju jedna, 100 ili 1000 devojaka koje svake godine stupe u brak u nekoj državi, nedopustivo je da su u državama na snazi tako rastegljivi zakoni po kojima bilo kojoj devojci preti rizik od prisilnog braka, ili neke druge vrste štete za ceo život".

A što se tiče tinejdžera koji žele da stanu na ludi kamen zato što to zapravo žele? „Kažemo da bi parovi koji to iskreno žele mogli da sačekaju par meseci ili godinu dana, pre nego što počnu da 'žive srećno i dugovečno'", kaže Smut. Šanse za postojan brak i budućnost biće samo veće ako sačekaju".

Ona dodaje: „Devojci iz rizične grupe potrebna je podrška jakih zakona koji će je zaštiti od beskonačne noćne more".

Još na VICE.com:

Koliko daleko je spreman da ide advokat koji brani pedofile

Upoznajte građevinca koji lovi pedofile u Kanadi

Zabačena srpska sela u kojima muškarci kupuju albanske neveste