Ljudi nam pričaju o najtraumatičnijim susretima sa hranom

Tekst je objavljen na Munchies Holandija

Ima li šta bolje nego kad se najedeš omiljene hrane? Naravno da nema. Puna činija rezanaca, cela pica sa sirom, ili gnjecava čokoladna torta mogu život da ti spasu, bilo da lečiš mamurluk ili slomljeno srce. Hrana je prijatelj koji te nikad neće izneveriti.

Osim što možda i hoće. Pre par godina, pojela sam skoro kilo edamame pasulja pred ispit. Moj želudac nije izdržao toliku količinu soli i japanskih mahunarki, pa sam trideset minuta kasnije sve povratila. Ispit je propao, a dugo potom mi je i sama pomisao na sojin pasulj izazivala mučninu. Ova trauma mi je hranljivog prijatelja pretvorila u najgoreg nutricionog neprijatelja, plus što sam celo leto morala da spremam ispit.

Nije samo mene hrana traumatizovala. Sakupili smo najbolje priče o povraćanju šlaga, pokvarenom mleku, i viršlama u slivniku.

LIKE, 25

U srednjoj školi, uvek sam morala da iz kuće ponesem čašu svežeg mleka i da ga popijem tačno u deset. Do tada bi se mleko već smlačilo i ukiselilo, pa sam se stalno nekako snalazila da ga se otarasim. Prosula bih ga u WC šolju ili čak ostavila u rancu par dana da se potpuno usiri.

To je bila osnova mog lošeg odnosa sa mlekom, ali sve sam pogoršala kad sam mu dodala keks sa suvim grožđem. Nikad nisam volela ni suvo grožđe, ali sam računala da bih mogla da spojim dva odvratna sastojka i tako ih preobrazim u nešto ukusno. Rezultat je bila gusta tečnost teksture i ukusa povraćke. Od tog eksperimenta do danas, ne mogu da podnesem ni pomisao na mleko. Ne razumem kako se neki ljudi nalivaju ogromnim količinama mleka, kao da im nedostaje majčina sisa.

ŠARLOT, 26

Užasava me šlag. Nikad ga nisam volela jer me je podsećao na polusvarene crve kojima ptice hrane svoje mladunce. Oko desete godine, to se sve pogoršalo. Poslužili su nam pitu sa šlagom a mene je bilo sramota da odbijem iako sam se gadila. Već posle prvog zalogaja sve sam bljunula po stolu, kao ona mala iz „Isterivača đavola". Kad su me videle, još tri devojčice su istovremeno povratile pa je ceo sto bio prekriven kiselinom i šlagom.

Posle me niko nije zvao na rođendan sve do srednje škole. I sad mi je muka dok pričam o šlagu. Mrzim taj miris, ali od teksture mi se posebno smuči. Nadam se da će moje dete moći da žvaće od malih nogu, neću ništa da mu pasiram.

ESTER, 25

Pre deset godina na jednom jeugdbeweging [vikend druženju za belgijsku decu], igrali smo se ko može duže da zadrži u ustima Tabasko sos. Svi se poređamo, i onda nam sipaju sos u usta malo po malo, pa ko proguta ili ispljune taj je ispao. Sećam se koliko je peklo, ali sam pobedila. Posle sam se napila mleka i najela hleba da bih isprala ukus, još sam namazala nepca pastom za zube.

Uništila sam sebi čulo ukusa, sad zadrhtim od same pomisli na ljuto. Užasno se gadim Tabasko sosa, do danas ga izbegavam. Grozno mi je i od samog prisećanja, fuj.

IGOR*, 26

Pre sedam godina otišao sam na Dum Dum dens parti u Utrehtu. Tema je bio Oktoberfest, pa su ljudi nosili lederhozne, pevali karaoke, i neprekidno jeli hot dog. Zgotivio sam se sa poslužiteljima pa su me celo veže nalivali pivom i hranili viršlama. Toliko sam se napio da sam odlučio da probam da progutam pet viršli zaredom, bez žvakanja. Sutra sam se probudio i pod tušem ih povratio sve. Jedva da sam ih malo provario, slivnik je bio pun krupnih komadića mesa i hleba.

Moja devojka je pokušala da sve to progura kroz odvod, ali nije išlo. Taj prizor, plus slatkasti miris polusvarenog mesa i intenzivni osećaj mučnine koji mi je još u mislima, sve me to tera na povraćanje i dan danas. Srećom, retko se toga prisećam. Jednom prilikom je drug pokušao da me iznenadi hot dogom u obliku kornjače. Lepo od njega, ali ipak mi nije zalečilo traumu.

TIM, 26

Kad jedeš paprike u ulju punjene krem sirom, lako možeš da preteraš. To se meni desilo pre par godina na nekoj žurci, prejela sam se paprika i osetila da ću da povratim. Požurila sam ka kupatilu ali sam počela da povraćam već na stepenicama. Posle sam satima pokušavala da očistim komadiće paprike iz pukotina u drvetu.

Stepenište još nije bilo izglačano tako da vlasnicima isprva nije previše smetalo, ali se ispostavilo da je miris povraćke ostao u drvetu. Kad god se setim punjenih paprika, uhvati me mučnina i setim se kako sam skupljala ispovraćano maslinovo ulje sa stepenica. Srećom retko sam gost ljudi preko tridesete, pa mi ne služe paprike previše često.

*ime izmenili MUNCHIES urednici da bi zaštitili identitet možda upravo jednog od njih

JOŠ na VICE: