Pogledala sam sve Marvelove filmove za nedelju dana i sad obožavam to sranje

Odaću vam jednu malu tajnu: do pre nekoliko dana nisam pogledala nijedan film iz Marvelovog filmskog univerzuma sem Ajron Mena. Prvog, dakle. Iz 2008. godine. Tako je, nisam pogledala čak ni Crnog pantera.

Evo šta još morate da znate: odrastajući u stara dobra vremena VHS-a, moji roditelji mi nisu dozvoljavali da gledam blokbaster akcione filmove. Kupovali bi svakakve umetničke filmove (zato što očigledno nisu mislili da će me Lepotica dana sjebati za čitav život). Zbog svega toga, nikad nisam dobro poznavala ultra popularne filmove.

Ali uz svu halabuku koja je ispratila premijeru filma Osvetnici: Rat beskraja —izgleda da junaci odlaze u rat sa hodajućim palcem po imenu Tanos? i to je momentalno zgrnulo ogromne količine novca? — shvatila sam da je krajnje vreme da se sustignem sa deset godina superherojske filmske domaće zadaće.

Tako se desilo da sam utrošila skoro 40 sati (jeste, živa istina) gledajući za nedelju dana 18 Marvelovih filmova. I evo šta sam zaključila. [Ovaj post sadrži spojlere za svaki MCU film ikad.]

Prošlo je čitavih deset godina otkako je ovaj film zabeležio transformaciju Tonija Starka (Robert Dauni Džunior) od arogantnog, bogatog, pijanog izopačenika u dobrodušnog, patriotskog, metalom obloženog izopačenika. Zaplet je standardna korporativna špijunaža, ali sam se ludo zabavljala vičući na Tonija i uzdišući kad god su on i njegova asistentkinja Peper (Gvinet Paltrou) razmenili osmehe i crveneli. Ranije nisam gledala odjavnu špicu, tako da kad se pojavio Nik Fjuri (Semjuel L. Džekson), vođa S.H.I.E.L.D.-a, shvatila sam da, da nisam bila onoliko nestrpljiva onomad u bioskopu, ne bih bila toliko šokirana činjenicom da sledi još filmova. Još milion filmova.

Wow. Suviše osećanja. Ova verzija sage o Brusu Beneru (Edvard Norton) podrazumeva težak slučaj PTSP-a, tajne vladine odrede smrti i Liv Tajler. DOBRANO sam se manje zabavljala gledajući ovo nego Ajron Mena. Nisam započinjala ovaj maraton da bi se suočavala sa pravim mentalnim problemima, važi?

Što se tiče Hulkova, Norton mi je bez konkurencije omiljeni: dok gledam njegovo istraumirano, oznojeno lice, to me podseća na Borilački klub. S druge strane, nisam gledala verziju sa Erikom Banom/Angom Lijem.

Vratimo se Toniju, mom neozbiljnom favoritu. U Ajron Menu 2 prvi put se pojavljuje Crna udovica (Skarlet Johanson), zato što se ispostavlja da je Toniju potrebna zaštita, jer ne može da začepi da je on Ajron Men. Nisam očekivala emocionalno sazrevanje od Tonija dok se rve sa novim metalom obloženim alter egom, ali nisam ljuta zbog toga.

Još ne znam da li ima nekih izuzetnih negativaca u ovoj franšizi, ali neobični, osvetnički raspoloženi i zajedljivi Vipleš (Miki Rurk) bio je baš zabavan. Usputna napomena: strašno mi je drago što se Tonijev BFF Džejms Rouds vratio iz prvog filma, iako sada ima potpuno drugačije lice. (U prvom filmu ga je igrao Terens Hauard, a u drugom Don Čidl…) Jok, nema tu ničeg čudnog!

Čitav film bila sam pomalo očarana nordijskom lepotom Krisa Hemsvorta. Ta ćoškasta vilica pomogla mi je da lakše pregrmim veći deo mitoloških/sf naklapanja. Cenim minuciozne detalje utkane u izgradnju sveta; samo ne mogu da se setim ničeg od svega toga. Reći ću vam samo ovo: kad Tor ne može da podigne Mjølnir (svoj veliki CGI čekić), to je najtužniji mačo momenat od svih mačo momenata na filmu.

O, da! E, zbog ovoga sam se i upuštala u ovaj filmski univerzum! Uprkos tome, nisam mogla da PRESTANEM da ga poredim sa Helbojem. Okultna magija, ledene tundre, jarkocrvena lica, trupe srodne nacistima (ili otvoreno nacističke)… Ali, sličnosti na stranu, ovo mi je do sada najdraži Marvelov film. Stiv Rodžers (Kris Evans) je plemenit, njegov štit je napravljen od vibranijuma (vidimo se uskoro, Vakanda), a njegov smrtni neprijatelj Crvena lobanja (Hjugo Viving), član #BigForeheadSquad-a, ovde baš jedan zlikovački zlikovac. Kep je emotivno najpristupačniji od svih njegovih zemljaka milijardera/zelenih čudovišta/bogova groma. I očigledno, posle desetak sati, počinjem emotivno da se vezujem za fiktivne likove.

Čitava banda je tu! Iskreno, međutim, malo mi je bilo dosadno dok sam gledala ovaj. Toliko puta sam već videla kako uništavaju Njujork da sam oguglala na to. Jeste, bilo je uzbudljivo videti Tora, Ajron Mena, Kepa Meriku, Hulka u izdanju Marka Rafala, Crnu udovicu i Hokaja (Džeremi Rener, koji je u priču uveden traljavo još u Toru) okupljene u slavnu družinu, ali bih više volela da sam videla Osvetnike okupljene u nekoj kafeteriji, u fazonu Prijatelja, kako ćaskaju par sati pre nego što krenu da prave krš i lom. Bilo je teško navijati svim srcem za tim kad su dobili, ono, svega desetak rečenica po glavi. Takođe, bilo je previše CGI vanzemaljaca! Sad odoh da nađem malo šavarme.

Toni Stark je totalni treš u feragamovim espadrilama. Obožavam to. Toni Starku je takođe potreban psihijatar, i to PRAVI, ne-Brus Bener terapeut, takođe dugi odmor u nekakvoj joga-banji i da PRESTANE DA DAJE IZJAVE MEDIJIMA. U redu, čovek je genije sa srcem koje krvari crveno, belo i plavo, ali nema nikakav osećaj za samoočuvanje. Najbolji deo ovog filma bilo je gledati ga kako se suočava sa posledicama kršenja superherojskog kodeksa: zaštiti identitet po svaku cenu. Bilo je veliko zadovoljstvo gledati kako mu kuća tone u more. Umorna sam, međutim, od prežvakavanja Tonijeve užasne prošlosti™. Shvatamo — bio je smrad. Ali u ovome ima kako Toni pleše/maše kukovima, tako da mu sve opraštam.

“Tvoje pravo po rođenju bilo je da umreš još kao dete!” E, pa majku mu, Sveoče (Entoni Hopkins), nije ti baš neka fora da tako stekneš ljubav ubilački nastrojenog sina! I ja bih se obukla sva u crno i pokušala da saboritam rođenog brata da sam Loki (Tom Hidlston). Takođe sam gotovo 1.000 posto sigurna da se u ovom filmu pojavljuje Noćni kralj iz Igre prestola… Pažljivo praćenje (obaveznih) mitoloških/sf naklapanja ovaj put išlo je nešto lakše zato što sad znam da će Tor da zamahne tim svojim čekićem a da će tela popadati na pod. Loki je ogroman kompleks niže vrednosti umotan u kožu. Ali disfunkcionalnost čini sjajnu dramu!

WOW. Kep Merika se vratio u budućnost nakon što je decenijama bio zamrznut u ledu i čovek razbija. Stivovo prilagođavanje modernim vremenima bilo je šarmantno (ta mala beležnica!), mada me je ophrvala neizdrživa tuga zbog toga što su svi ljudi koje je ikad poznavao odavno mrtvi. Osim, znate već, njegovog ubilački nastrojenog najboljeg prijatelja. Smejte se koliko hoćete, ali nisam imala pojma da je Zimski vojnik zapravo Baki (Sebastijan Stan) kome su isprali mozak. Baš ti je pošlo od ruke da ovo ostane laka zabava, Marvele!

Ovde je bilo najviše Nika Fjurija što sam do sada iskusila i zapravo želim da ga gledam još više; to je smiren, sposoban lider i ima bezbednosnu proveru za svoje nedostajuće oko, što znači da je praktičan čovek. Takođe OBOŽAVAM kako Nik kaže: “Ne veruje nikom”, a onda Stiv ne samo da ispriča ljudima šta mu je Nik rekao, već počne da veruje svima. Usputna napomena: baš mi se sviđa hemija između Stiva i Crne udovice. “Je li to bio tvoj prvi poljubac još od 1945?” *Odlazi krišom na Archive of Our Own*

Sviđa mi se ova odvažna, haotična porodica i njihovo mnoštvo emotivnih problema i — što je najvažnije — taj saundtrek. Tu su Star-Lord (Kris Prat), hodajući džuboks kog su kao dete oteli vanzemaljci; Roket, rakun kleptoman (Bradli Kuper, lol); svačija omiljena svesna biljka Grut (Vin Dizel); Gamora (Zoe Saldana) razgnevljeni ubica; i hodajuća osvetnička mašina po imenu Draks (Dejv Bautista). Imamo Zaplete™ vezane za Kamenje beskraja™ , ali ja sam tu samo zbog topline i ljubavi. Opstajemo zbog porodica koje sami biramo i lepo je videti da to važi i u ovoj galaksiji. Takođe: NIKO MI NIJE REKAO DA BENISIO DEL TORO IGRA U OVOM FILMU I SAD SAM BESNA!

I evo nas opet! Ništa ne može da nadmaši osećaj kad vidite da se banda ponovo druži, pije i da je napadaju svesne mašine. Zapravo sam poželela više grupnih filmova posle ovog; hemija među junacima je solidna, Njujork je relativno bezbedan od uništenja, a očigledno je da su Toni i Brus odgovorni za ovu robotsku svinjariju i svi to znaju. Shvatam zašto morate da pogledate sve filmove koji su prethodili ovom; nema dovoljno vremena za razvoj likova, ali ima za velike eksplozije i dosad neviđeno razaranje.

Kad sam se konsultovala s ekspertima za Marvel, uverili su me da ovaj mogu da odradim s pola snage. I upravo sam to uradila dok sam ga “gledala” na poslu. Izvini, Pol Rad. Sve što znam je da si bio veličine normalnog čoveka, a onda više nisi. Oh, i u ovom se pojavio Majkl Daglas! Marvel zaista ima na raspolaganju A+ ekipu.

Kep Merika STVARNO voli Bakija. Išla bih na kraj sveta za najbolju prijateljicu — ne bih započinjala rat u okviru svoje superherojske ekipe, ali bih je izbavila iz zatvora, to sigurno. Kad Stiv odluči da zaštiti Bakija po svaku cenu, to mi je malo slomilo srce; on je, ako ćemo pravo, izgubio najviše od svih Osvetnika (nemojte mi pisati s vašim neslaganjima). Dakle, ulazak u rat sa prijateljima i drugovima da bi se zaštitila izgubljena veza za prošlošću? O da, to i te kako ima smisla. Filmovi iz serijala o Kapetanu Americi uvek me emotivno najviše angažuju i to me konstantno iznenađuje! Prepustite Stivu da bude lojalan do koske, čak i kao odmetnik. Jednog dana će ga to koštati glave.

U filmu koji deluje kao Ajron Men remiks, imamo arogantnog, talentovanog čoveka koga nepovratno menja jedan traumatični događaj u životu i on postaje istinski zaštitnik… e pa, ovaj put čitavog univerzuma. Nikad ranije nisam uzimala esid ili pečurke, ali jesam gledala ovo nakon što sam smazala brauni od vutre i mislila sam da sam na lošem tripu kad je Doktor Strejndž (Benedikt Kamberbeč) ubacio u vremensku petlju Dormamua (kome takođe glas pozajmljuje Kamberbeč, lol), zlikovca koji izgleda kao Ent. Svetleći Ent. *Uzdah* Slušaj, Marvele, zaista više ne želim da upoznajem nikoga novog. Molim vas, prestanite da uvodite još likova.

Mnogo sam plakala. Uz sestrinsku disfunkcionalnost zaslugom Tanosa (Džoš Brolin), hodajućeg palca, Star-Lorda koji upoznaje neovozemljaskog oca i sahranjuje pravog ćalca Jondua (sve uz vokal Jusefa/Keta Stivensa), ovaj film bio je mnogo emotivniji nego što sam očekivala. Beba Grut i njegova brižna, razularena porodica vredni su čitave pompe. Tinejdžer Grut je noćna mora za koju bih platila dobre novce da ga gledam.

Mnogo sam opanjkavala ovaj film. Gledala sam trilogiju Spajdermen sa Tobijem Makgvajerom u bioskopima onomad, u drevnim danima pre Jutjuba, i propatila ribut sa Endrjuom Garfildom, tako da nisam videla u čemu je svrha praviti još jednog Spajdermena. Kao što bi rekao Titus Andromedon (iz The Unbreakable Kimmy Schmidt): Previše je Spajdermena!

Ali entuzijastični, amaterski start bebe Pitera kao vašeg prijateljskog, komšijskog Spajdergaja (mislim, "mena"); epizoda Tonija Starka kao pijanog strica kog svi želimo da impresioniramo; Mišel (Zendaja) i njeni portreti očaja; i Donald Glover i njegov sladoled, zapravo ovo čine mojim omiljenim Marvelovim filmom. Mnogo je zabavan. Nigde na vidiku surovog realizma. Inspirativan, ali totalno haotičan. Kao ja.

Tor 3.0 mi je konačno podario rasturenog boga. Njegov svet se raspada oko njega zbog očevih grehova. Poetski. Imali smo pakosne sestre, još problema sa ocem, Hulka koji kanališe bes u areni i novu frizuru taman na vreme za proleće! Kikotala sam se pomalo tokom ostalih filmova (mislim da se nisam smejala dosledno ukoliko ne računamo Čuvare i Spajdermena), ali ovo je bila prava poslastica. Biće još jedan film sa Torom je l' da? JE L' DA?

Narode, evo odakle potiče sav taj vibranijum! T’Čala (Čedvik Bozman) je kul heroj, ali je suviše plemenit za moj ukus; ja sam skroz za Kilmongera (i to nema nikakve veze sa pločicama na stomaku Majkla B. Džordana. Nikakve). Kilmongerova strategija neće doneti ništa sem haosa, rata i smrti upravo onih koje pokušava da osnaži, ali on je čovek od akcije. Zabolelo je kad je stradao. Svi ste pogledali ovaj film i neprestano pričali o njemu, tako da samo ponovo pročitajte omiljene tvitove i teorije. Znajte samo da je Crnaštvo bilo, i oduvek će biti, fascinantno, bilo u fiktivnoj Vakandi ili u veoma stvarnom svetu. Takođe, #Shuri4Life!

ČEKAJTE MALO. [OGROMAN SPOJLER.] Dakle, pogledam ovih 18 filmova i onda se pojavi Tanos Ogromni Palac, pokupi svo Kamenje beskraja™ i uništi pola univerzuma? To je, uzgred, čitav zaplet. Iznenađenje! I Doktor Strejndž, koji ima kontrolu nad SAMIM VREMENOM, ne može da poništi ovu katastrofu ranije? Skoro da sam gađala ekran kokicama.

Evo šta mi se nije dopalo: Piter Parker koji plače u Tonijevim rukama pre nego što se pretvori u prah, T’Čalina smrt (tek što je postao kralj!) i Grut koji umire PONOVO. Priča se po gradu da se njegove poslednje reči Roketu prevode kao “Tata” i sad ću ponovo da gledam Čuvare galaksije samo da mi ne bi bilo dobro. Primećujem da nije stradao nijedan glavni Osvetnik, tako da pretpostavljam da Tanosova rukavica diskriminiše likove prvog i drugog reda. Ali… kakva je ovo glupost? Znam da mnogi od ovih mrtvih heroja imaju nastavke i spin-ofove najavljene za blisku budućnost, a da je ovaj film dvodelan, ali i dalje imam utisak da sam primila veliki udarac u stomak.

Bilo je ludo. Gledati ove pojedince — nadarene nadljudskom snagom, naprednom tehnologijom ili vokmenima punim hitova osamdesetih — kako se spajaju u jedan film vredelo je agonije gledanja filmova iz deset godina za nedelju dana. Imaš me, Marvele. Totalno si me obrlatio. Uzmi sav moj novac, ali i, molim te, popravi ovo!