Ghislain & Marie David de Lossy
Prvobitno objavljeno na Tonic.
Kao A tip ličnosti – što je velikodušno umanjivanje – gajila sam velike nade da će mi vutra doneti ono neuhvatljivo iskustvo poznato kao kuliranje. Ali svakog od pet puta koliko sam je probala u srednjoj školi i na faksu, nije me uopšte radila. A onda, kada sam imala 24 godine, jedna moja prijateljica i ja smo šetale San Franciskom i ugledale ogroman oblak dima koji se dizao nad Golden Gejt parkom. Tada smo shvatile da smo stigle oko 4 i 20, 20. aprila. Nestrpljiva da iskoristim ovu podudarnost, od nekog tipa sam u parku kupila kolačiće od pirinčanih žitarica obogaćene vutrom, i proždrala trećinu njih. Ono što je usledilo je bilo moje najstresnije popodne u životu.
Dok mi je delovalo da mi tokom narednih sat vremena mozak progresivno usporava i postaje neefikasan, zabrinula sam se da neću moći da se setim gde mi je kuća. Šta ako se zaletim pod kola i poginem? Onda sam dobila poruku od kolegenice kojoj je bio potreban neki Gugl dokument. Uspaničila sam se kada sam shvatila da nisam u stanju da obavim taj jednostavan zadatak. Provela sam deset minuta pokušavajući to da prokljuvim, ubeđena da će ona nekako znati zašto mi je potrebno toliko vremena, i da će imati lošije mišljenje o mojim sposobnostima.
Oporavljajući se od ove nevolje, zamolila sam prijateljicu da me otprati do kuće. Dva korneta sladoleda kasnije, ležala sam na svom krevetu, kada sam shvatila da mi se oči prevrću kada ih zatvorim. Otvorila sam ih u panici, ubeđena da su ostale prevrnute pozadi. Srećom, nakon nekoliko minuta premišljanja da li je bezbedno da zatvorim oči, sedativni efekti droge su izgleda preovladali nad anksioznošću i paranojom, pa sam zaspala. Nepotrebno je reći, ostale dve trećine pirinčanih kolačića sam poklonila.
Delovalo mi je nefer da sam od supstance za koju se mnogi kunu da umanjuje anksioznost ja postala još anksioznija. Ali ispostavilo se da moja reakcija nije bila neuobičajena. „Od trave postajem isuviše svesna svega što se događa oko mene, i počnem da paranoišem da me svi u prostoriji gledaju i osuđuju me“, kaže Kim, dvadesetšestogodišnja učiteljica iz Nju Orleansa, koja je odbila da otkrije prezime, zarad svoje karijere. „Na kraju bih se ukočila, gde god da sam, da ne bih učinila nešto ’pogrešno’, ali bi mi se u glavi i dalje vrtelo od anksioznosti“.
I Alani Liri, dvadesetčetvorogodišnjoj montažerki iz Bostona, vutra izaziva poplavu briga kao što su: „Da li me moja devojka stvarno voli? Da li je ono što sam upravo rekla stvarno glupo, i da li će me moji prijatelji sada napustiti? Šta ako se razdvojimo dok šetamo, i ja se zauvek izgubim“?
Ovakve reakcije nisu tipične, ali nisu ni neuobičajene, kaže Džejms Đordano, profesor neurologije i biohemije u Medicinskom centru Univerziteta u Džordžtaunu. Posebno su česte kod ljudi za koje je vutra novina, ili kojima je osećaj naduvanosti nepoznat. „Dezorijentacija može da izazove veliku anksioznost“, objašnjava on, kao što to može i gubitak kontrole koji se javlja prilikom umanjenog mentalnog kapaciteta.
Međutim, postoji još jedan razlog zašto bi ljudi mogli da se osete anksiozno kada su naduvani, čak i mnogo nakon što su prvi put duvali. Te-ha-ce se vezuje za kanabinoidne receptore u mozgu, i luči neurotransmitere dopamin, serotonin i gama-aminobuternu kiselinu (GAMA), neurotransmiter koji reguliše pobudljivost neurona, objašnjava Đordano. Veća aktivnost GABA i serotonina inhibira noradrenalin – neurotransmiter koji utiče na pozornost i anksioznost – što većinu ljudi umiruje.
Ali kod nekih ljudi, umanjeni noradrenalin ima suprotan efekat, i stimuliše aktivnosti u moždanom stablu i limbičkom režnju mozga, zadužene za uzbuđenje i pobuđivanje, kaže Đordano. Ova aktivnost zauzvrat dovodi simpatički nervni sistem u stanje preopterećnosti, što dovodi do ubrzanja pulsa i lučenja kortizola, što smo skloni da doživljavamo kao anksioznost.
Paranoja je odvojeni, ali propratni neželjeni efekat vutre, koju pre svega izaziva uvećanje količine dopamina u limbičkom režnju, kaže Đordano. Ova promena u aktivnosti dopamina kod nekih ljudi može da izazove anksioznost i uobrazilju da su se drugi okomili na njih i da ih osuđuju.
Okrutna je ironija da su baš oni ljudi kojima bi opuštajući efekti vutre trebalo da prijaju često ti koji ih ne osećaju. I dok neki neurotični ili veoma nemirni ljudi osete olakšanje kada duvaju, strahovi drugih postanu preuveličani. „Trava ume da preuveliča aspekte nečije ličnosti“, kaže mi Đordano. „Ako ste skloni tome da ste žovijalni, ako duvate, te lične osobine će postati manje inhibirane, i bićete više takvi. Pojedinci koji imaju anksiozne osobine, ili koji su paranoični bi trebalo da budu obazrivi“.
Reakcije ljudi na vutru su obično prilično konzistentne, i ako vas jednom učini anksioznim, možda je u pitanju anksioznost zbog toga što ste je prvi put probali, ali sve više od toga veorvatno znači da je to jednostavno način na koji vaš mozak reaguje na tu drogu, kaže Đordano. Ljudi koji imaju paranoične ili anksiozne reakcije na vutru bi trebalo da budu posebno pažljivi kada je reč o vutri u jestivom obliku, zato što takva naduvanost obično traje duže. Tako da bi možda trebalo da se klone specijalnih pirinačnih kolača.
Ako neko pored vas ima neprijatno iskustvo na vutri, Đordano predlaže da ga utešite i objasnite mu da je okružen podrškom. Nemojte da se šalite oko toga, zato što bi to moglo da doprinese njegovoj socijalnoj anksioznosti. On dodaje da ako vas uhvati anksioznost izazvana vutrom, ono što može da vam pomogne da metabolišete drogu jesu izlazak na svež vazduh i šetnja. Neki su otkrili da im pomažu i tehnike opuštanja, kao što je duboko disanje.
Ono što je najvažnije je da kažete nekome da vam je teško, čak i ako vam se učini da ćete time ubiti raspoloženje, zato što su svi ostali u blaženom stanju. „Ljudi koji postanu anksiozni kada su naduvani bi trebalo da budu veoma otvoreni povodom toga što preživljavaju, naročito ako im nije prijatno“, kaže Đordano. „Ne želiš kroz to da prolaziš sam. To iskustvo može da bude zastrašujuće“.