Zvanično smo prošli šestomesečni graničnik za 2017. godinu — a već smo pogledali MNOGO toga ove godine. Nešto je bilo dobro, nešto loše, nešto spektakularno, nešto spektakularno loše. Ovde ćemo se posebno osvrnuti na dobre stvari. Imajte na umu da smo uvrstili nekoliko stavki koje još nisu imale premijeru (deco, Bogu hvala na novinarskim projekcijama), tako da ovo istovremeno doživite kao rekapitulaciju i kao najavu svega dobrog što tek sledi. -- Lari Ficmoris, glavni urednik za kulturu, digitalno izdanjeBaby DriverBaby Driver je postao jedan od mojih omiljenih filmova ove godine još u uvodnoj sekvenci, kada Bejbi (Ansel Elgort), sa naočarima na nosu i slušalicama u ušima, umešno juri ulicama u kolima za bekstvo nijednog trenutka ne ispavši iz ritma. Ovo je film o pljački s muzičkim elementima, majstorski režirani akcijaš koji kombinuje nasilje sa pevanjem na plejbek. Najnoviji film Edgara Rajta prati Bejbija, talentovanog šofera automobila za bekstvo posle pljačke obolelog od tinitusa i osuđenog na to da radi za šefa podzemlja Doka (Kevin Spejsi). Bejbi više od svega želi da se odveze negde daleko, daleko od kriminalnog biznisa — sa svojom novom dragom (Lili Džejms) i svojim ajpodom — ali ispostavlja se da je to lakše reći nego uraditi. Džejmi Foks, Džon Hem i Eiza Gonzalez ostvaruju upečatljive uloge komplikovanih zlikovac, ali upravo je Elgort taj koji pokazuje posebno impresivne glumačke sposobnosti. Nakon što je bio osuđen na tugobne omladinske filmove, sjajno je videti ga u ovako zabavnom, adrenalinom nabijenom filmu. -- Pilot Viruet, zamenik urednika za kulturuGet OutNe želim da to zvuči lenjo s moje strane, ali šta ima još da se kaže o fascinantnom prvencu Džordana Pila? Duhovit, ekstremno neduhovit, stresan, pomalo meditativan, briljantno odglumljen, snimljen slikarskom preciznošću, oštar u kritici rasnih odnosa u društvu i ludački zabavan. Ovo je i verovatno najoriginalniji film koji smo videli godinama unazad — a pošto je ovih dana toliko malo toga originalno, Bogu hvala na tome. -- LF
Downward DogZnam da je teško pročitati reči "pas koji govori" u opisu neke televizijske serije i odmah ne potrčati što dalje u suprotnom smeru, ali obećavam da je Downward Dog zapravo vredan vašeg vremena. Šarmantni sitkom u fazonu "lažnog dokumentarca" prati Martina (kom glas daje tvorac serije Sem Hodžis), apsolutno neodoljivog psa koji nam priča priču o svom svakodnevnom životu — i usput nudi neke filozofske misli o jedinstvenom načinu na koji doživljava svet oko sebe. Neobično je reći da je lako poistovetiti se s ovim kučetom, ali definitivno jeste, od načina na koji opisuje usamljenost kad njegova vlasnica Nen (Alison Tolman) postane zatrpana poslom, sve do njegovih neuspešnih pokušaja da uđe u bolju formu pre nego što ipak prihvati svoje telo onakvo kakvo jeste — čak i samo dok nam iznosi svoje poetske misli o tome koliko je sjajno dremati. Radi se o jedinstvenoj seriji koju je ABC nažalost otkazao, ali su svih osam epizoda dostupni na Hulu-u. Nadajmo se da će neka druga mreža uleteti i spasti je. -- PVGood TimePrethodni film Džoša i Benija Safdija, Heaven Knows What iz 2014. godine, pretvorio je potresne i drogama nafilovane memoare Arijele Holms u igrani film jednako potresan po svom surovom prikazu Njujorka i analizi šta se desi kad ljubav zatruju droge (i obrnuto). Naredni film koji su snimili, sa Robertom Patinsonom u glavnoj ulozi, a čija se premijera očekuje u avgustu, istražuje sličnu teritoriju, usredsredivši se na pljačku banke koja polazi po zlu i do kojih granica smo spremni da idemo da bismo pokazali lojalnost svojoj porodici. Ovaj film je, međutim, istovremeno stilski razbarušeniji, sa tužnim naletima neonskog svetla i muzike Oneohtrix Point Never, koji su na smenu snoliki i zastrašujući (ponekad istovremeno oba). Plus, nosi ga fenomenalna rola Roberta Patinsona, najboljeg glumca na kog verovatno niste ozbiljno obratili pažnju. -- LFThe LeftoversDejmon Lindelof je postao moj lični kralj televizije koja vas jebe u zdrav mozak (zauvek ću braniti finale Losta), a The Leftovers je najbolji primer zašto. Zasnovana na istoimenoj knjizi Toma Perote, prva sezona nas je uvela u svet u kom je dva posto svetske populacije misteriozno nestalo — a svi ostali moraju da se nose sa posledicama. Priča skače okolo od sezone do sezone (ukupno ih ima tri), pronalazeći nova i neobičnija mesta na kojima se odigrava (praistorijski uvod druge sezone, čudotvorni gradiću u Teksasu, prostor između života i smrti, lik koji je možda reinkarnacija Isusa — znate već, uobičajene stvari). Ali serija sve vreme nekako uspeva da ostane najprecizniji i najkatarzičniji (a, ponekad, i potpuno sjebani) opis ožalošćenosti zabeležen na malim ili velikim ekranima. Ako, međutim, oklevate zato što vam zvuči suviše depresivno, ništa ne brinite —imate i solidan broj fazona o karama. -- PVTwin Peaks: the ReturnKad smo već kod neobičnih TV serija: narode, da li gledate Twin Peaks? Svako ko se brinuo da će Dejvid Linč i Mark Frost sa novih osamnaest epizoda ekshumirati svoj 25 godina star kultni TV fenomen i zatrpati nas ljigavom nostalgijom može da se opusti — ovo ovde vam je čisto ludilo. U vreme pisanja ovog teksta, najnovija epizoda — "Deo 8" — stoji kao najfenomenalnija i najjedinstvenija televizijska epizoda ikad snimljena. Tačka. I to nije nikakvo preterivanje, već jedna potpuno razumna ocena — a ako se ne slažete, šta da vam kažem, verovatno ne gledate Twin Peaks. -- LFJoš na VICE.com:"Leftovers": ostaci odnosa, cigareta i završenih serija"The Night Of" je bila najcrnja TV serija ovog leta, ali odličnaSvet se okrenuo naopačke posle trejlera za drugu sezonu serije Stranger Things
Reklame
Reklame
Downward DogZnam da je teško pročitati reči "pas koji govori" u opisu neke televizijske serije i odmah ne potrčati što dalje u suprotnom smeru, ali obećavam da je Downward Dog zapravo vredan vašeg vremena. Šarmantni sitkom u fazonu "lažnog dokumentarca" prati Martina (kom glas daje tvorac serije Sem Hodžis), apsolutno neodoljivog psa koji nam priča priču o svom svakodnevnom životu — i usput nudi neke filozofske misli o jedinstvenom načinu na koji doživljava svet oko sebe. Neobično je reći da je lako poistovetiti se s ovim kučetom, ali definitivno jeste, od načina na koji opisuje usamljenost kad njegova vlasnica Nen (Alison Tolman) postane zatrpana poslom, sve do njegovih neuspešnih pokušaja da uđe u bolju formu pre nego što ipak prihvati svoje telo onakvo kakvo jeste — čak i samo dok nam iznosi svoje poetske misli o tome koliko je sjajno dremati. Radi se o jedinstvenoj seriji koju je ABC nažalost otkazao, ali su svih osam epizoda dostupni na Hulu-u. Nadajmo se da će neka druga mreža uleteti i spasti je. -- PVGood TimePrethodni film Džoša i Benija Safdija, Heaven Knows What iz 2014. godine, pretvorio je potresne i drogama nafilovane memoare Arijele Holms u igrani film jednako potresan po svom surovom prikazu Njujorka i analizi šta se desi kad ljubav zatruju droge (i obrnuto). Naredni film koji su snimili, sa Robertom Patinsonom u glavnoj ulozi, a čija se premijera očekuje u avgustu, istražuje sličnu teritoriju, usredsredivši se na pljačku banke koja polazi po zlu i do kojih granica smo spremni da idemo da bismo pokazali lojalnost svojoj porodici. Ovaj film je, međutim, istovremeno stilski razbarušeniji, sa tužnim naletima neonskog svetla i muzike Oneohtrix Point Never, koji su na smenu snoliki i zastrašujući (ponekad istovremeno oba). Plus, nosi ga fenomenalna rola Roberta Patinsona, najboljeg glumca na kog verovatno niste ozbiljno obratili pažnju. -- LF
Reklame