Sport

Pet stvari koje smo naučili posle ovogodišnjeg finala Lige Šampiona

Zidan je ipak znalac, Salah nema sreće, a Srbija ponovo nešto znači u svetskom fudbalu.
27.5.18
youtube screenshot

Još jednoj sezoni Lige Šampiona došao je kraj. Pobedio je - ponovo - Real - pobeda nad Liverpulom od 3-1 donela im je trinaesti trofej kontinentalnog prvaka. Garet Bejl postigao je fenomenalan gol makazicama, i utakmica je uopšte bila veoma zanimljiva.

Ali dobro, to su one obične stvari koje ste svi gledali. Pred vama je kratak spisak od pet stvari koje su ostavile nešto impozantniji utisak u ovom finalnom okršaju, i koje vam možda nisu momentalno pale napamet. Sa nekima ćete se složiti, sa nekima nećete, ali, nije li to i čar ovakvih tekstova?

Reklame

Sa Zidanom više nema sprdnje

Jedan moj prijatelj, koji inače zna fudbal kao niko na ovim prostorima i poznati je medijski komentator istog, je pre dve godine negde u ovo vreme ocenio kako će Real “skupo koštati lakoverna odluka da Zidanu na osnovu ove jedne srećne titule da dugoročni ugovor”. Posle pobede nad Liverpulom, odmah sam iskucao poruku jednom zajedničkom drugu u kojoj je pisalo : “ona odluka Reala je sve skuplja, svakog dana”. Štaviše, naše ironično sprdanje na temu kako Real pati zbog Zidana postao je vrlo efektan running joke od 2016. naovamo.

Zidanu je moglo da se posreći jednom, pa hajde i dva puta, ali osvojiti tri puta Ligu Šampiona zaredom – prvi put otkako je ovo takmičenje brendirano kao takvo, i prvi put još od Bekenbauer-Miler-Brajtner Bajerna…e pa jebiga drugovi, to ipak ne može na sreću. Možda “Zizu” nema taktički akument jednog Murinja ili Gvardiole, ali je jednostavno, baš kao i njegov slavni prethodnik Vinsente del Boske, pravi čovek na pravom mestu.

Za Del Boskea su svojevremeno govorili da je pre svega vrstan pedagog, i čovek koji je bez problema umeo da uspostavi ekvilibrijum u svlačionici koju su španski novinari pre njegovog dolaska nazvali “jamom sa zvečarkama”. Zidan, čini se, poseduje slične kvalitete. Igrači mu veruju, a ujedno su i dovoljno kvalitetni da u slučaju taktičkih omaški sami nađu rešenja. Ali hemija u ekipi je definitivno stavka broj 1, a Zidan je majstor te igre.

Reklame

Ja shvatam da je Zidan-hejting popularna igrica, ali svi argumenti su sada protiv korisnika iste. Znate ko još samo ima tri lige šampiona? Bob Pejsli i Karlo Anćeloti. A ko ih ima tri zaredom? Niko. Tako da, hejteri, jebiga.

Serhio Ramos je govnar

Koliko god ja poštovao Real i njihov brend pobedničkog fudbala, Serhio Ramos je još samo jedno ime na već ionako predugačkoj listi majmunčina zbog kojih ne bih prolio ni suzu kada bih čuo da je sutra polomio obe noge penjući se na merdevine da spase mačku sa drveta.

Španci, generalno, uvek imaju nekog antipatičnog šlosera od kojeg se poštenom Srbinu diže kosa na glavi. Ali Serhio Ramos je potpuno drugačiji. Svi ti pajseri poput Butragenja, Rafaela Martina Vaskeza, Mičela, Nadala, Kika, Alfonsa itd. bili su još i relativno simpatični jer se znalo da Španija nikad ništa neće osvojiti, pa ste ih onako mrzeli iz sporta. Međutim, kako u poslednje vreme Španija osvaja svašta, likovi poput, ne znam, Pikea i Ramosa postali su legitimne napasti.

Da je Ramos neki legitimni bećar tipa Inijesta ili Tores, pa da mu oprostiš. Ali ne, ovaj lik je onaj prava španska cigančina koja pada kao pokošen rafalom kada ga preko pogledate i generalno uživa u reputaciji “onog kojeg svi tuđi navijači mrze”. Protiv Liverpula, kamere su uhvatile trenutak kada se zadovoljno smeška u momentu dok Mo Salah napušta teren. A Mo Salah je, pritom, napustio teren posle duela sa … Ramosom, koji nije bio naš najčistiji od svih koji ste videli na tom meču.

Reklame

Znam, prilično je patetično polivati vitriol po liku koji je osvojio svetsko, dva evropska, četiri Lige Šampiona, četiri Primere, dva kupa i ko zna šta još. Ali jebe mi se. Crkni, Ramose.

Real i Liverpul, suštinski, nisu igrali najbitniji meč tog dana

Znam da zvuči čudno, ali najbitnija utakmica dana završena je otprilike tri frtalja pre nego što su igrači uopšte izašli na teren u Kijevu. Meč o kojem pričam odigran je na Vembliju, i okončan je pobedom Fulama Slaviše Jokanovića i Aleksandra Mitrovića nad Aston Vilom od 1-0.

Šta to znači? To znači da je londonski klub, inače vlasništvo pakistansko-američkog magnata Šahida Kana, od iduće godine ponovo član Premijer Lige. U prevodu, to će reći da su momentalno postali bogatiji za oko 95 miliona funti od TV prava i ostalih veselja, a čak i ako završe poslednji i momentalno ispadnu nazad u “Čempionšip”, to će im doneti još najmanje 175 miliona.

Real Madrid? Njihova pobeda u finalu Lige Šampiona zaokružila je njihov profit od ovog takmičenja na “svega” devedeset miliona - evra. Liverpul će otići kući bogatiji za 83 miliona. Drugim rečima, Real i Liverpul zajedno su zaradili manje nego što će Fulam minimalno inkasirati za godinicu u engleskom krem društvu.

Možda je ovaj fudbal ipak zreo za neko reformisanje, a?

I dalje ne znamo ko je malerozniji, Salah ili Karijus

Liverpul se časno borio u svom finalu, ali su ih na kraju sahranila dva malera. I svaki je dosta specifičan.

Mo Salah, najbolji strelac Engleske i Evrope, je na već spomenuti način ispao iz igre u 31. minutu. Nakon jednog malo jačeg duela sa Ramosem Egipćanin je zadobio povredu ramena i morao da napusti igru. Jasno, “crveni” se do kraja nisu oporavili – a i kako bi, uzevši u obzir da je čovek dao fazon trećinu svih njihovih golova ove sezone?

Reklame

Ipak, ne tuguje samo Liverpul zbog Salahove loše sreće. Koliko prvi izveštaji javljaju, Salaha će ova povreda odstraniti i sa svetskog prvenstva, što je veliki hendikep za Egipat koji se po prvi put nakon 1990. nalazi na najvećoj sveskoj fudbalskoj pozornici.

Što se Karijusa tiče, situacija je mnogo jasnija. Prvi gol koji je primio podsetio je autora na onu šemu iz prve FIFA igrice iz 1994., kada bi strateški kampovali sa napadačem ispred golmana i čekali da vas isti pogodi prilikom ispucavanja i tako dali najsmrdljiviji gol koji ste ikada dali u kompjuterskom fudbalu. Drugi, pak, ne mogu toliko dobro da objasnim. Karijus je odlično branio ove sezone, ali sve su prilike da ga narod neće zapamtiti po tome. Od ovakvih svinjarija čovek se pere celu karijeru – sreća pa je mlad.

Nakon još malo razmišljanja, ipak cenim da je Salah veći maler. Karijus sad ima celo leto da izbleji i potisne svoje pizdarije. Salahu je propala izgledna šansa da odigra svetsko. Svetsko je ipak svetsko. Karijusu, pak, želimo puno sreće u preživljavanju mimova koji trenutno preplavljuju internet.

Srbija definitivno ima kadrove za vrhunski fudbal

I taj kadar se zove Milorad Mažić. Četrdesetpetogodišnji sudija rodom iz Vrbasa “odsvirao” je fantastičan meč, potpuno opravdavši poverenje koje mu je ustupljeno. Mažić nije pao pod uticaj “padavičara” iz Reala, kartone je davao samo kad je bilo apsolutno neophodno, i ni u jednom momentu nije delovalo kao da nema kontrolu nad utakmicom.

Izuzetni su bili i njegovi asistenti, pre svih Dalibor Đurđević, koji je ispravno zbog ofsajda poništio jedan pogodak Reala u prvom poluvremenu, a zatim i pravilno procenio situaciju kod Liverpulovog gola koji je postigao Sadio Mane.

Mažić je tako “položio” možda i najteži ispit njegove karijere, a dobra ocena može rezultovati i atraktivnim angažmanom u završnici nailazećeg SP u Rusiji. Nije loše za čoveka kojeg “večiti” svake sezone razvlače kao krpu i nazivaju ga najpogrdnijim mogućim imenima.