Parovi iz različitih kultura objašnjavaju tajnu srećnog braka

Članak je prvobitno objavljen na VICE Arabija.

Kada je reč o održavanju dugoročne romantične veze, bilo bi dobro da potražiš nekoga ko te voli zbog razlika, ne uprkos njima. Okej, to je možda malo sladunjavo, a i sigurno je lakše reči nego učiniti  – ali svakako se čini da važi za parove koji su odlučili da se venčaju partnerima iz različitih zemalja i kultura.

Studija iz 2020. koju je sproveo Proceedings of the National Academy of Sciences Sjedinjenih Američkih Država (PNAS) o tome zbog čega neke veze funkcionišu, zaključila je da su pojedinačne ličnosti manje suštinski važne od toga koliko ljudi cene jedni druge. Ili, kao što je rekla glavna autorka studije Samanta Džoel u intervjuu za CNN, „Kada je u pitanju zadovoljavajuća veza, partnerstvo koje si izgradio je važnije od partnera kojeg odabereš“.

Studija je takođe otkrila koje stvari izazivaju osećaj obostranog zadovoljstva u vezi. To uključuje osećaj cenjenosti, seksualne kompatibilnosti, zajednički osećaj posvećenosti i sposobnost da se nostite sa neizbežnim nesuglasicama koje se javljaju u svakoj vezi.

Razgovarali smo sa tri bračna para koji su nam predstavili činjenice o tome kako da veza nastavi lepo da opstaje kada kada ne delite nacionalnost.

Abel i Elizabet su oboje bivši doktori. Žive u Kaliforniji.

VICE: Kako ste se upoznali?

Adel el-Dakar:  Radili smo u istoj bolnici u Americi. To je bilo 1983. godine. Bilo je mnogo društvenih aktivnosti preko vikenda, i na kraju smo zajedno plivali i trčali. Tako smo postali prijatelji. Družili smo se tri godine pre nego što je prijateljstvo postalo ljubav. Venčali smo se 1986, i od tad živimo u Kaliforniji.

Šta vas je privuklo jedno drugom?

Adel: Elizabet je istovremeno bila ozbiljna i nežna – i na poslu i kada smo se bavili sportom preko vikenda. Bila mi je i privlačna, tako da mi je definitivno zapala za oko.

Elizabet el-Dakar: Svidelo mi se kako se Adel ponaša prema drugima. Nije se ponašao kao šef, već kao mentor koji ih voli i ceni. U to vreme sam tražila partnera koji bi mi bio doživotni prijatelj i družbenik, nekoga ko je etička i iskrena osoba; pronašla sam to u Adelu.

Šta su vaše porodice mislile o vašem braku? Da li su kulturološke i lingvistike razlike nekako uticale na njih?

Adel: Moj otac, Egipćanin, je radio u Austriji kao zubar i oženio se Austrijankom – mojom majkom. Te razlike im nikada nisu predstavljale problem, kao ni nama. Uspešnim vezama su potrebni razumevanje, ljubav, i želja da se uloži trud. Pre ovoga sam bio oženjen Egipćankom. Imali smo troje dece, ali nismo uspeli da ostanemo zajedno. Tako da smo se razveli.

Elizabet: Porodica mi je uvek davala slobodu da sama donosim odluke. Bili su srećni zbog mene, i videli su kako sam napredovala u karijeri i izgradila dosta samopouzdanja od kada sam se udala za Adela.

Odlučili ste da nemate decu. Da li ostajete pri toj odluci?

Elizabet: Rekla sam Adelu, „Već imaš troje dece. Zašto bismo imali četvrto?“ Bila je to moja odluka, i nikada nisam zažalila. U dobrim sam odnosima sa njegovom decom – dolaze da nas posete tokom letnjih praznika i zovu me majka iz Kalifornije. Volim ih.

Šta vam je zajedničko i oko čega se svađate?

Adel: Vreme je divno u Kaliforniji, i provodimo mnogo vremena u bašti. Takođe uživamo u putovanjima, šetnjama po parkovima, časovima poljoprivrede i održavanju automobila.

Elizabet: Ono oko čega se najmanje slažemo je vožnja. Dobro poznajem lokalne ulice, ali Adel nije baš tako siguran i insistira da pratimo GPS. I onda se izgubi i uvek tvrdi da sam ga omela razgovorom.

Šta čini uspešan brak?

Adel: Ljubav, saradnja i pravičnost su osnova. Poštovanje je temelj naše veze i ključ dobrog braka. Pomogla mi je da sledim svoje ambicije, kao i ja njoj. Prema mojoj deci se ponaša sa ljubavlju i nežnošću, kao da su njena.

Elizabet: Hobiji i zajedničke ideologije pomažu. Važno je i razumeti i poštovati privatnost i naravno, deliti i ljubav i prijateljstvo.

Abdel Kader je posrednik u kompaniji koja se bavi uslužnim delatnostima a Natali je radnica u javnom sektoru. Žive u Strazburu u Nemačkoj.

VICE: Recite nam kako ste se upoznali.

Abdel Kader: Posetio sam Francusku 2016. zbog poslovne svečanosti u čast zaposlenog u firmi gde smo oboje radili. Tamo smo se upoznali. Prvo me je privukla Natalina otmenost a potom sam se zaljubio u njen karakter. Bili smo zajedno samo par meseci pre nego što smo se venčali.

Natali; Privukao me je čim smo se upoznali. Takođe mi se dopalo koliko je skroman, fin i hrabar.

Šta vaše porodice misle o vezi?

Natali: Moja porodica nije bila sigurna. Često čujete o neuspešnim brakovima između ljudi iz različitih zemalja, vezama koje se završe tragedijom, razvodom, i borbom oko dece. Tako da su se plašili moje veze sa Abdelom Kaderom, makar na početku. Na sreću su se vremenom predomislili u vezi sa njim i sada je deo porodice.

Koja interesovanja delite i u vezi sa čim se ne slažete?

Abdel Kader: Ja volim teške obroke, a Natali voli zdravije. Stvari u vezi sa kojima se ne slažemo su uvek sitne. Nikada se ne desi da imamo različito mišljenje o značajnijim stvarima.

Natali: Što Abdel kaže, nikada se ne desi da imamo nesuglasice koje bi mogle da nam upropaste vezu. Ne nameće mi svoja interesovanja. Ja sam ta koja je želela da nauči više o tradicijama, muzici, kulturi i kuhinji Alžira.

Kako da brak uspe?

Abdel Kader: Oproštaj, poštovanje i prostor. Svako ko se venča sa osobom iz strane zemlje mora da radi na harmoniji sa kulturom te osobe, i nikada ne bi trebalo da se trudi da im nameće sopstvenu kulturu. Za mene je to ključ uspešne veze ove vrste.

Natali: U Abdelu Kaderu sam pronašla svoju drugu polovinu koja me upotpunjuje. Promenio je život da bi bio ovde sa mnom i nikada nije imao nikakvih problema sa tim. Uspeli smo da izgradimo stabilan brak za kratko vreme. Sve je u jasnoći i iskrenosti – i tako je od početka.

Mustafa Avad, 45 (Egipat) i Asma, 40 (Tunis), u braku 17 godina

Mustafa i Asma imaju dvoje dece i žive u Tunisu, glavnom gradu Tunisa. On radi za aerodrom, ona je advokatica.

VICE: Kako ste se upoznali?

Mustafa Avad: Upoznali smo se kada sam poslom posetio Tunis 2003. godine. Bio sam na žurci u ambasadi, i odmah me je privukla Asma. Bila je otmena i lepa i kada smo razgovarali, shvatio sam da je obrazovana i pametna što mi se kod nje najviše svidelo. Zaprosio sam je pre nego što sam se vratio u Egipat. Srećom je pristala.

Asma: Mustafa je obrazovan, on je pisac, i to mi je privuklo pažnju. Tokom prvih par minuta koje smo proveli zajedno u razgovoru, govorio je mudro i pametno o nekoliko tema. Takođe mi se dopadaju njegova nežnost i radostan duh.

Da li ste ikada imali kulturološke sukobe?

Mustafa: Ima razlika između kulture i tradicija Egipta i Tunisa, ali nisu dovoljno značajne da bismo se oko njih sukobljavali. Asma me je pitala da se odselim u Tunis nakon venčanja i ja sam se složio. Ovde cene slobodu, nije kao u Egiptu. U početku sam ipak naišao na jezičku prepreku: tuniski dijalekat može biti težak za razumevanje, posebno kada se pomeša sa Francuskim. Istrajao sam, a na kraju sam naučio čak i francuski.

Asma, da li si naišla na neke poteškoće zbog toga što se nisi udala za Tunižanina?

Asma: Ništa sa čim nismo uspeli da se nosimo. Odlučili smo da se venčamo zajedno i bez ikakvog stresa. Problemi sa kojima se susrećemo kao par su isti kao iskostva svakog drugog para.

Šta imate zajednočko? I kako se razlikujete?

Mustafa: Interesovanja su nam malo drugačija, zapravo. Asma je advokatica i voli da čita knjige o pravu, politici i društvu, ali i ja uživam u čitanju i pisanju. Nosimo se sa životom oko sebe sa istim uverenjima: oboje obožavamo slobodu i osuđujemo bilo kakvo kršenje ljudskih prava.

Asma: Karakteri su nam različiti, ali oboje uživamo da se šetamo i slušamo klasičnu muziku. Ne moramo da delimo istovetna interesovanja.

Koja je tajna uspešnog braka?

Mustafa: Davati ličan prostor jedno drugom. I nikada ne nametati svoja mišljenja drugoj osobi.

Asma: Ljubav, razumevanje, poštovanje i prostor. O, i nežnost takođe.