VICE vodič kroz život

Šta da radite u kući sledeća tri dana ako niste bogata jutjuberka

Moji savet su možda očigledni, ali makar nisam bogata jutjuberka
17.4.20
dostojevski
Foto: autorka

Vreme je Uskrsa, ali ove godine su stvari poprilično drugačije, jer slavimo Uskrs kao iz sajens fikšn filmova - smrtonosni virus se širi planetom preko svega što dotakne, ljudi se kreću sa maskama po ulicama u potrazi za toalet papirom i farbom za jaja, neki imaju one kul sa filterom pa podsećaju na sajber gotičare, a neki siroti moraju da rade "esencijalne" poslove a nemaju ni krpu preko lica. A mi ostali uglavnom ne smemo da napuštamo kuću i osuđeni smo na ekipu koja živi sa nama, bio to nepodnošljivi cimer ili muž, ili možda, ako ste srećnik, neka osoba koju gotivite.

Reklame

Ove godine (a možda i sledeće, kako je krenulo), od klasičnih uskršnjih aktivnosti, dozvoljeno i preporučeno je otprilike samo tucanje, a i to ako imate jaja i ako imate s kime. A ako ste, kao i ja, zatečeni u ovome sami, bez nekog s kime biste delili patnju, postavlja se očigledno pitanje: kako da ne poludite, zatvoreni u kući sledeća tri dana?

E, to će vam objasniti likuša sa jutjuba, smeštena u svom udobnom stanu u Londonu. Vrteći jutjub kao manijak, posle gomile filmova, htela sam da pronadjem nešto opuštajuće, a ne stručnjake koji govore kako je ovo samo grip, dok mi već iskače drugi video u kome takozvani doktor nauka upozorava kako ljudi umiru na aparatima u strašnim mukama. I naravno, snimak bolnice iz Italije, posle koga sam se u sred noći probudila preznojena u agoniji, sa osećajem da gubim vazduh. Posle deset vrsta vrelih čajeva sa limunom (kako savetuje lančana poruka iz Izraela), shvatila sam da sam ipak ok i konačno kliknula na video jedne poznate strane influenserke, koji neću da linkujem jer ne treba njoj još reklame.

Meditacija je naravno prvi predlog ove devojke, koja sedi sa mačkom u krilu u svojoj Ikea fotelji. Fotelja je lepa. Ima i momka koji je stidljivo prošao i bio minut u kadru. Momak je zgodan. Potom je snimala sebe kako meditira u nekim kul helankama i sportskom brusu, iza nje je biljka i slika na kojoj piše Inspire.

1587125542146-medit

Foto: cottonbro

Sredite ormar: ormar je pun odeće neutralnih tonova. Samo neutralno i minimalistički, ponavljala je, a ja sam je hipnotisano gledala. Sklapala je farmerice tako što ih je motala u rolnice i ubacivala ih u fioke svog belog ormara. Pored ormara je ona šipka za stvari sa ofingerima, takodje iz Ikee (naručila sam takvu). Na nju kači kapute i sakoe, takodje sve je neutralnih boja. Ispod su Dr.Martens čizme, bele Fila patike i papuče sa minijaturnom štiklom. Mačka prede pored, a ona se izvinjava.

Skuvajte vaše omiljeno jelo: otišla je u svoju modernu kuhinju, sve drveno i takodje minimalistički. Začini u staklenim teglicama, sprema neki lagani desert sa smrznutim malinama. Recept izlazi ispisan na ekranu, dok se cuje chill house muzika, koja bi takođe išla uz laganu voznju kolima.

Reklame

Selfcare: sledi gomila saveta o kremama, maskama, micelarnim vodama, gelovima za skidanje sminke, pilinzima, serumima, od kojih me boli glava, i stvara mi anksioznost što nemam para sve to da kupim. Stavlja neku glinenu masku na lice, leže u kadu i pali belu mirišljavu sveću iz Ikee. Opet sledi chill muzika.

1587125597756-selfcare

Foto: cottonbro

I na kraju, neočekivano, savet od neprocenjive vrednosti: čitajte knjigu.

Pa da l je moguće? Hajde kapiram da ormar mogu i da zaboravim da sredim, i lepo je kada me neko podseti na to, ali da li bilo ko treba da ti kaže - da kada sediš kući, čitaš knjigu? I taj neko ima milion pregleda?

Rešim da klikćem na ostale jutjuberke. Sve isti saveti, slične sobe, kreme i muzike. A preporuka knjige naravno nije neki Bulgakov, nego Abraham Hiks i još gomila sličnih, zakon privlačenja ljudi. Neću sada da se uplićem u taj zakon prihvačenja, inače odoh, negde u Kinu… To da neko treba da nas podseća na to da čitamo knjigu je razlog zbog kojeg je na nekom apstraktnom nivou i došlo do virusa.

Da bismo jebeno seli i čitali knjigu. I ne knjige za samo-pomoć, nego bre pravi roman, gde se naprežu vijuge. Naravno, kome pomaže nek čita te pozitivne knjige, samo napred, ali može pored toga i Dostojevskog, čisto da se napravi balans i malo podstakne mašta. Zašto, umesto što stalno podsećamo sebe da nam treba nekakva pomoć, ne uronimo u svet, koji nam je na fantastičan način dočarao jedan genijalan pisac? Imate sigurno bar jednu takvu knjigu kući, prekrivenu prašinom, koju ste čitali još u srednjoj školi, ili možda ste i pobegli sa časa. Sada je vreme, uzmite je, isključite snimak ljudi na respiratorima i uključite mozak. I posle još možete da kažete da ste zapravo pročitali nešto od Dostojevskog, zamisli!

Reklame

Ako zanemarimo priču o knjigama, jutjuberke na popularan način i ne šalju tako lošu poruku. Ja ih kritikujem kao i sve, po običaju, ali evo već sat vremena pravim pitu i posle planiram da srolam farmerice i stavim ih u svoj ormar… iz Ikee.

A evo i par saveta od mene, šta da radite, ako ste sve već to odradili.

Gledajte južnokorejske filmove. Ludi filmovi za ludo doba. Meni pseći pogled Ričarda Gira ne može da ublaži paniku, jedino nešto što pravi još veću, pa je tako i neutrališe.

Sigurno ste čuli za film Parazit iz 2019 režisera Bong Joon-hoa, koji je dobio čak četiri Oskara i Zlatnu palmu na Kanskom festivalu. Prvi je film koji je dobio Oskara van engleskog govornog područja. Četvoročlana siromašna porodica Kim izvlači se iz finansijske bule tako što se lagano ubacuje u bogatu porodicu Park, zaposlenjem na različitim pozicijama u njihovoj velelepnoj kući. Film je crna komedija sa elementima trilera, a pun je vizuelnih metafora, i što je meni naročito milo, kritikuje kapitalizam. Slojevit je, govori o socijalnim statusima, društvenoj gramzivosti i zavrsava se potpuno bizarno, u stilu Kventina Tarantina. Dakle nije ni malo dosadan. Ako niste do sada, mislim da je došlo vreme da ga pogledate.

Od istog režisera film na engleskom jeziku Snowpiercer iz 2013, ne može bolje da se uklopi uz novonastalu situaciju. Postapokalitični, sajens fikšn film, u kome je cela zemlja zaledjena i svi preživeli su u nekakvom predugačkom metalnom vozu, koji je non stop u pokretu. U repu voza je najsiromašnije stanovništvo, čija se ishrana svodi na proteinske blokove napravljene od insekata, dok se napred nalaze bogataši koji se brčkaju u bazenima, jedu suši, biftek i prave dekadentne žurke. Režiser opet dotiče temu društvene hijerarhije, umotanu u holivudsku akciju. Kao fan drama i realističnih prikaza filmova, bila sam malo skeptična ali film je svakako uzbudljiv, lud i eto, ne toliko sajns fikšn, koliko bi se samo pre mesec dana mogao činiti.

Igrajte po stanu. OK, realno, reklo bi se da se nisam nešto potrudila oko ovog saveta, ali meni više odgovara da napravim svoju sopstvenu diskoteku u sobi, nego da sednem i meditiram ili radim čučnjeve. Zašto se kao dete ne zalaufate uz omiljenu pesmu, bila to Ceca ili Ariana Grande, bitno je da se dobro oznojite i oraspoložite. Vežbanje je precenjeno i dosadno, verujte mi.

Proširite muzičke vidike. Kada smo dotakli igranje, možda možete uz to i da istražite neki novi muzički pravac ili supkulturu. Kao što je npr. Cybergoth. Totalno ide uz korejske filmove i koronu. Ova muzika moze da se opiše kao spoj rejva i gotike nastala u Černobilu. Combichrist je jedan od poznatijih bendova, aggrotech se zove pravac i spada u electro industrial. Ako hoćete nešto još ludje, pustite jednostavno od Eisenfunka pesmu Pong, gde lik i likuša nose maske dok igraju. One skupe. Da se ova pesma pusti na ogromnim zvučnicima po svim gradovima sveta, sigurna sam da bi ubila CoVid-19.

I na kraju, čitajte knjigu. I to knjigu koju god želite. Manite Dostojevskog i Ester Lauder (Hiks), ako vas mrzi, i uzmite jebenu knjigu, koju GOD želite. Pedeset nijansi sive, Mali princ, Pedeset nijansi malog princa ili čak nešto bolesnije npr. nešto od Žižeka, samo napred. Samo da je nešto duže, na šta morate da se fokusirate, a ne nešto što će vam proleteti kroz mozak i već sutra biti zaboravljeno kao članak na Vice.