Otkriće ove devojčice bi moglo da nas dovede do leka za Kovid-19

Kraj pandemije se ni ne nazire, a lek nam je sve potrebniji. Naučnici širom sveta rade na tome da razviiju potencijalne vakcine, a jedna četrnaestogodišnjakinja iz Teksasa došla je do otkrića koje bi moglo dovesti do potencijalnog leka.

U sredu, Anika Čebrolu iz grada Frisko u Teksasu proglašena je za pobednicu 3M Young Scientist Challenge-a nakon što je otkrila molekul koji se može selektivno vezati za šiljasti protein virusa SARS-COV-2, izazivača COVID-19.

Takmičenje je otvoreno u decembru prošle godine i ono poziva učenike od petog do osmog razreda da pronađu jedinstveno rešenje za svakodnevne probleme. Anika je za svoj uspeh osvojila nagradu od 25,000 dolara, putovanje i titulu “Najbolji mladi naučnik Amerike”.

Njeno otkriće moglo bi dovesti do važnog razvoja u istraživanju ovog virusa. Vezivanjem za takozvani “spajk protein” korona virusa, ovaj molekul koji je ona otkrila može sprečiti da virus uđe u ćeliju domaćina, što se može iskoristiti za stvaranje potencijalnog leka za COVID-19.

Anika je koristila takozvanu “in-silico” metodologiju — metode i eksperimente koji koriste kompjutere kako bi pretražili milione malenih molekula. Ona je planirala da se njen projekat fokusira na virus gripa, ali je napravila zaokret kada je počela pandemija, i kada je ona shvatila koliko je situacija ozbiljna. Anika je bila osmi razred kada je predložila projekat.

Ona je za CNN izjavila da se nada da će raditi sa drugim istraživačima i naučnicima kako bi njeno otkriće dovelo do razvoja pravog leka za ovaj virus.

U ovom trenutku, SZO prati razvoj preko 170 kandidata za vakcinu širom sveta. Bilo kako bilo, mnoge od njih su i dalje u ranim stadijumima razvoja, a efektivnost ovih vakcina i dalje je nepoznata. Vakcine moraju proći mnoge stadijume testiranja, a eksperti predviđaju da bi vakcina javnosti mogla biti dostupna najranije 2021.

U avgustu, Rusija je bila prva država koja tvrdi da je razvila vakcinu za COVID-19. Ipak, mnogi su bili skeptični nakon što je predsednik Putin tražio da se ubrzaju klinička testiranja. Ova vakcina, koja nije prošla ekstenzivnu treću fazu testiranja, registrovana je nakon manje od dva meseca od početka testiranja na ljudima. Eksperti su rekli da je ova vakcina bazirana na običnom virusu prehlade, kojoj su mnogi ljudi već bili izloženi, što potencijalno ograničava njenu efektivnost. Druge države koje rade na vakcini su, između ostalih, UK, Nemačka i Kina.

U ovom trenutku ne postoji vakcina niti lek za COVID-19. Razvitak tretmana koji bi mogao sprečiti ili izlečiti infekciju ovim novim virusom može pomoći da se smanji broj zaraženih, ali i smrtnih slučajeva, što bi i bolnicama pomoglo da se lakše snađu sa sada ogromnim brojem obolelih.

U trenutku pisanja ovog teksta, u svetu je bilo potvrđeno ukupno preko 40 miliona slučajeva zaraze COVID-19 i 1.1 milion smrtnih slučajeva izazvanih ovom bolešću širom sveta. SAD i Indija imaju najveći broj slučajeva, 8.1 milion, odnosno 7.5 miliona slučajeva zaraze COVID-19. Samo nekoliko mesta na svetu uspešno se bori sa ovim virusom, kao što su Novi Zeland, Tajvan i Singapur.