Mesec

Naučnici žele da pošalju gomilu sperme na Mesec

Ovo postrojenje na mesecu čuvaće genetički materijal 6.7 miliona zemaljskih vrsta, uključujući i ljudsku spermu i jajne ćelije.
15.3.21
Astronaut David Scott gives salute beside the U.S. flag July 30, 1971 on the moon during the Apollo 15 mission. (Photo by NASA/Liaison)
Astronaut Dejvid Skot salutira pored zastave SAD 30. jula 1971. na mesecu tokom misije Apollo 15. Foto: NASA/Liaison via Getty Images

Ljudi imaju svakakave ideje vezane za Mesec. Dok jedni pričaju o kolonizaciji, veštice sa TikToka ga proklinju. Ovo nebesko telo ipak nastavlja da utiče na plimu i oseku, uprkos svim ovim smetnjama.

Kao da to nije dovoljno, naučnici sada planiraju da pošalju gomilu sperme na Mesec.

Na godišnjoj konferenciji Instituta za električke i elektroničke indženjere, tim Univerziteta iz Arizone prezentovao je izveštaj pod naslovom “Lunar Pits and Lava Tubes for a Modern Ark." Ovaj naslov zvuči veoma zvanično i sterilno, ali je njihov predlog da se izgradi banka sperme ispod prašnjave površine meseca, kako bi ostala bezbedna.

A plan for the modern ark.

Ovo je neka vrsta “plana osiguranja”, kako za čovečanstvo, tako i za druge vrste sa Zemlje, zato što će se njihove polne ćelije čuvati u okviru ovog projekta. Njihov predlog je da bi ova banka mogla biti spas, ukoliko se desi neka katastrofa.

Banke sperme u svemiru nisu nova ideja: 2019, naučnici su predložili da bi timovi astronauta sačinjeni u potpunosti od žena mogli naseljavati nove planete, ukoliko vi sa sobom mogle poneti banku sperme neke vrste. U tom istraživanju, oni su u orbitu poslali spermu deset donora sa zemlje, i dokazali da se sperma poslata u svemir ponaša isto kao i na Zemlji.

Tim Univerziteta u Arizoni planira da polne ćelije pohrani u bezbedne sefove, koji će biti ukopani u stene na Mesecu. Planiraju da iskopaju oko dve stotine ovih rupa, koje će dostizati dubinu od osamdeset do stotinu metara, što je sloj gde je nekada tekla lava na Mesecu. Ove šupljine mogu zaštititi materijal od dramatičnih promena temperature, asteroida i radijacije. Iz NASA su prethodno objavili da bi ove šupljine mogle poslužiti kao mala skloništa za astronaute koji su u poseti - ipak, u ovom slučaju, te rupe biće rupe za spermu. I to je neka vrsta metafore života.

Kao deo svoje prezentacije, Tanga je naglasio da bi nas ova banka na Mesecu osigurala od nekih katastrofa poput “erupcije super vulkana”, asteroida, nuklearnog rata, pa čak i globalne epidemije.

Screenshot from the presentation showing various catastrophes.

U ovim šupljinama, sperma i jajne ćelije kriogenski zamrznuti biće pohranjeni dok ne budu potrebni, ukoliko se populacija na zemlji smanji, na primer, zbog jedne od mogućih katastrofa. Do šupljina vodiće liftovi. “I dalje nemamo dovoljno naprednu tehnologiju, ali čuvaćemo ih dok ne budemo u mogućnsti da ponovo stvorimo ove vrste - drugim rečima, čuvamo ih za bolje sutra”, navodi autor studije Džeken Tanga.

A pošto će ovi zamrzivači biti previše hladni za ljude, biće neophodni i roboti koji će se kretati kroz ove komore. Ipak, i metalni roboti mogli bi se zamrznuti na ovim temperaturama. Zbog toga, ovaj tim predlaže da se razviju roboti koji će se korisititi kvantnom levitacijom, što će im omogućiti da se kreću kroz ova delikatna ledena postrojenja, bez da dodiruju tlo.

U toku prethodnih pedeset godina, Zemlja je izgubila gotovo dve trećine svoje populacije divljih vrsta zahvaljujući klimatskim promenama, koje dovode do ogromnih suša, šumskih požara, a primetno je i da smo uvek na ivici nuklearnog rata. Takođe smo i usred globalne pandemije. Iz ovih razloga je jasno zašto naučnici žele da se pobrinu da sudnji dan ne bude ujedno i poslednji dan postojanja svih zemlaljskih vrsta. Tanga svoj projekat naziva "modernim osiguranjem" od divljih nepredvidivih katastrofa koje bi mogle pogoditi našu planetu.

Ova prezentacija nije pokrila informacije o tome ko bi mogao da plati da se ovaj projekat desi, niti su rekli ko bi mogli biti donori sperme i jajnih ćelija za ovo svemirsko putovanje. Ipak, jednog dana, mogli bismo gledati ka nebu, i kada vidimo mesec, znaćemo da je negde u njegovim dubinama gomila sperme.